EKONOMSKA kriza još ne jenjava ni u Sjedinjenim Američkim Državama gde je i nastala, a kamoli kod nas. Koliko god stižu optimističke poruke iz vrha države, činjenice neumoljivo pokazuju da još nismo dotakli dno.
Tim rečima, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, odgovara na "signale" iz Vlade Srbije da je "najgore prošlo" i da krećemo korak po korak - "uzbrdo".

* Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, tvrdi da počinje oporavak...
- Nisam pesimista koji sve farba u crno i želeo bih da delim mišljenje sa Dinkićem. Ali, nažalost, više verujem pokazateljima stanja u srpskoj privredi i ekonomskim pokazateljima na Zapadu.

*Šta vam kažu signali sa Zapada?
- Procene su da će u razvijenim zemljama kriza početi da jenjava tek za od tri do četiri meseca. To znači da će nama, tek posle toga, trebati još dva do tri meseca da krenemo sa dna. Ipak, možda gospodin Dinkić ima bolje informacije.

* Koliko je kriza uzdrmala srpsku privredu?
- Naša privreda je mnogo pogođena. Sunovrat je lako izraziti brojkama. Prošle godine imali smo rast od 6 do 8 odsto, za ovu godinu se nerealno predviđao rast od 3,5 odsto, da bismo rebalansom budžeta došli na nulu i pad od dva odsto.

* Da li će pad privredne aktivnosti biti i veći?
- Bojim se da hoće, i da će biti neophodan još jedan rebalans budžeta. U prva tri meseca privreda u različitim granama beleži strahovit pad, od pet do čak 75 odsto. Takođe, padaju nam i uvoz i izvoz.

* Povećava li se nezaposlenost u tim uslovima?
- Svakodnevno. Kad privredna aktivnost padne za pet odsto, za isto toliko procenata se poveća nezaposlenost. Prošle godine je u Srbiji stepen nezaposlenosti bio svega 14 odsto, a sada je oko 20 procenata. To znači i da je i privreda pala za oko šest odsto.

*Koliko je likvidna srpska privreda, preduzeća se blokiraju kao na traci?
- Strahovito je povećanje nelikvidnosti. Prema poslednjim zvaničnim analizama od 24. februara, imali smo 57.095 blokiranih privrednih subjekata, sa strukturom od 214 milijardi dinara. Takođe, brine i podatak da je u blokadi oko 7.500 takozvanih nerazvrstanih kompanija sa više od 37 milijardi dinara. To su fantom firme, bez "oca i majke" koje posluju u sivoj zoni. Trend se povećava, pa smo krajem aprila u blokadi imali 59.821 privredni subjekat.

* Koje grane privrede su najpogođenije krizom?
- Ne postoji sektor privrede koji je izuzet iz krize. Ogroman pad beleže crna i obojena metalurgija, građevinska industrija, saobraćaj, transport, sektor usluga. Veliki je, na primer, pad potrošnje mleka i piva.

* Srbija se uvek dičila poljoprivredom, odoleva li bar ona?
- Teško podnosi i sektor poljoprivrede, iako je to najvitalniji sektor, koji je beležio suficit i u najtežim vremenima. Ipak, u boljem je stanju poljoprivreda od ostalih grana, ali to nije zasluga države. Političari se sete poljoprivrede jedino kad otvaraju sajam u Novom Sadu, kad se hvale godišnjim bilansima i u predizbornoj kampanji.

* Koliko su mere Vlade protiv krize pomogle privrednicima?
- Vladine mere su izuzetno važne, ali će pomoći na kratak rok. Država mora da donese i nove strateške i srednjoročne mere koje bi pripremile privredu ne samo za opstanak, već i za dan posle krize.

*Ali, i sami kažete da je sada najvažnije očuvati likvidnost?
- Novi paket mera je stimulativan, ali mali broj kompanija će moći da konkuriše. To su samo one firme sa pozitivnim finansijskim rezultatom na kraju godine. Šta ćemo sa više od 50.000 kompanija koje su u blokadi više od 200 dana?

* Koliko je kompanija imalo koristi od Vladinih mera?
- Najviše kreditnih zahteva je bilo za povećanje likvidnosti. Podnele su je 4.933 kompanije za ukupan iznos od 552.796.000 evra. Realizovano je 3.055 kredita u iznosu 240.128.000 evra. Ogroman broj tih kompanija je pomenutim novcem refinansirao samo postojeće kredite koje ne mogu da vrate.

* A krediti za nove investicije koji podrazumevaju i zapošljavanje?
- Njih je znatno manje i u tome i jeste problem. Podnet je 121 zahtev za investicione kredite u vrednosti od 32.771.000 evra, a realizovan je samo jedan kredit od milion evra.

*Šta govore ti statistički podaci?
- Da je situacija zabrinjavajuća. Mnogo se teško odobravaju investicioni krediti. Srpska privreda neće moći tako da izađe iz tehnološke zaostalosti. A bez toga ne možemo da zadržimo primat u regionu. Ako se ne bude ulagalo u razvoj, imaćemo olovne tegove na nogama po prestanku krize i konkurencija u okruženju će nas nadvladati.

* Šta biste vi uradili za spas srpske privrede da ste u Vladi?
- Prvo mora da se reši problem nelikvidnosti srpske privrede. Država i trgovinski lanci duguju mnogo više novca privredi nego privreda njima. Ipak, privreda mora da plaća kamatu na te dugove dok je kamatu dugova države nemoguće naplatiti.

* Kako ta obostrana dugovanja izmiriti?
- Organizovanjem multilateralne kompenzacije. Jer, ako se ne prebiju ti dugovi i ne deblokiraju preduzeća, po domino efektu ćemo uskoro doći u situaciju da svako svakom duguje i da niko ništa ne može da naplati. Imaćemo smanjene poreske prihode, a krenuće i robno-robna razmena jer kompanije neće imati novca.

*Zakon o privrednim komorama je prošao u parlamentu uprkos vašem protivljenju?
- Preko noći je napravljen taj zakon, a da niko iz Komore nije učestvovao u njegovoj izradi, privreda se nije ništa pitala, kao ni svi članovi Vlade. To je propis pun nejasnoća, "praznina" i naopakih odredbi. Njime se potpuno devalvira uloga privredne komore i privrede, omalovažava se njihov autoritet i uticaj.

* Na koji način?
- Predstavnici privrede su učestvovali u izradi mnogih drugih privrednih zakona od ovog, a sada su jednostavno zaobiđeni. Time je srozan ugled Komore pred privrednicima i direktan uticaj privrede na vlast. Nijedna javna rasprava nije održana, a privrednici su uskraćeni da kažu kakvu komoru žele.

* Šta sadržinski nije dobro u tom zakonu?
- Predviđeno je, na primer, da svega 100 privrednih subjekata može da osnuje komoru. To je veoma mali i nereprezentativan broj koji može da omogući stvaranje 2.000 novih komora.

*Šta će biti posledica?
- Interesi privrede biće iscepkani, a komore neće imati pregovaračku snagu da ostvare interese. Sa druge strane, jake protekcionističke i lobi grupe preko novih, legalnih komora. Slovenački model, na primer, predviđa da komoru mogu da osnuju kompanije koje zajedno čine bar 10 odsto bruto društvenog proizvoda.

* Preti li urušavanje Privredne komore Srbije?
- Činjenica je da se na ovu instituciju dugo atakuje. Na primer, postoji član zakona koji kaže da, ako svi članovi komore istupe, njen upravni odbor odlučuje o likvidaciji komore, a imovina, likvidacioni ostatak se prenosi u budžet Srbije ili lokalne samouprave.

*Do čega to može da dovede?
- Do toga da privrednici koji su se iščlanili iz komore, sada kao članovi upravnog odbora odlučuju o likvidacionoj imovini. Ceo komorski sistem u Srbiji ima 25.000 kvadrata nekretnina na najudarnijim mestima u Beogradu i oko 100.000 kvadrata u Srbiji. Ne verujem da je nekome ta imovina prva meta, ali sigurno bi i ona bila da udaru ukoliko bi se urušila Komora.

ZAKASNILI SMO SA MERAMA
* DELITE li mišljenje jednog broja ekonomista da je Vlada malo i zakasnila sa merama protiv krize?
- Bilo je oklevanja na samom startu krize. PKS je prva najavila krizu i predložila mere. Bilo bi bolje da je država ranije garantovala za sigurnost devizne štednje u bankama, i to za iznose i veće od 50.000 evra. Iz banaka je zbog zakašnjenja povučeno oko milijardu evra, što je bio udar na monetarnu stabilnost.

ALTERNATIVNA TRŽIŠTA
* TREBA li Srbija da potraži i alternativna tržita osim Evropske unije i regiona?
- Naravno, naročito u vreme ekonomske krize. Treba pojačati privrednu saradnju sa Rusijom, Belorusijom, Iranom, Libijom, zemljama Srednjeg istoka, severnom Afrikom. Moramo sami da osvajamo nova tržišta umesto što čekamo da nam neko dođe na noge. Moramo da pokažemo više agresivnosti da bismo probijali barijere.

ŠTRAJKOVI
* OČEKUJETE li da se nastavi talas štrajkova u Srbiji?
- Bojim se da se ekonomska kriza može završiti socijalnom krizom i socijalnim nemirima. Država sve mora učiniti da to predupredi. Šokiran sam masovnim i ekstremnim štrajkovima, mazohističkim merama. To je ozbiljan signal svima u državi da je vreme da se ozbiljno pozabave privredom.