KRIZA ozbiljno udara i po nauci. Zarade po projektima nisu određene kao prioritet u budžetu, pa su zato naučnici prvi put u poslednjih nekoliko godina dva meseca bili bez primanja. Na njihove račune legle su tek februarske zarade - prvo onima koji se bave istraživanjima iz osnovnih nauka, dok su duže čekali tehnološki projekti. I jednima i drugima iz resornog ministarstva poručeno je da moraju biti racionalni u poslovanju.
Pošto je budžet za nauku ove godine ostao na prošlogodišnjem nivou od 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda, i nije povećan, kako je bilo predviđeno, u Ministarstvu za nauku prave planove kako će biti obezbeđena dodatna sredstva i kako će se predviđenih devet milijardi dinara koje država daje još pametnije trošiti. Predlogom rebalansa budžeta za 2009. godinu, nauci je budžet skresan na osam milijardi dinara.
- Moramo da tražimo i druge izvore finansiranja nauke - kaže za "Novosti" prof. dr Snežana Pajović, državni sekretar u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj. - Nigde u svetu istraživanja ne finansira samo država, već se novac dobija i iz domaćih javnih i privatnih, kao i iz međunarodnih izvora. Nameravamo da u proces uključimo javna preduzeća, koja bi mogla da "naručuju" istraživanja korisna za njihov rad. To bi bilo stimulisano poreskim olakšicama.
Naučni budžet mogao bi na taj način da se umnogostruči. Planirano je da dostigne izdvajanje od jedan odsto BDP za nauku, koliko je evropski minimum, a onda i "zacrtana" tri procenta.
- Oduvek je kod nas na nauku gledano kao na potrošnju. Sada pokušavamo da objasnimo da od istraživanja celo društvo ima samo koristi - objašnjava prof. Pajović. - U Srbiji na svakih 15 minuta neko umre od kardiovaskularnih oboljenja. Imamo 120.000 pacijenata s malignim bolestima i još 30.000 novoobolelih svake godine. A smrtnost je 20 odsto. Pa, biomedicinska istraživanja su neophodna kao prioritetna u cilju poboljšanja zdravlja ljudi. Nauka je prva koja tu može da pomogne.
Ministarstvo ubrzano radi na definisanju liste prioriteta, kako bi se odredile oblasti istraživanja u koje će se najviše ulagati. Na listi prednjače biomedicina, biotehnologija, nauka o materijalima, informacione tehnologije i energetska efikasnost.
- Neki instituti će se spojiti, neki reorganizovati, kako bi se smanjili nepotrebni režijski troškovi, a taj novac uložio u razvoj istraživanja. Ali, niko ne treba da se plaši toga, jer nijedan institut neće biti ugašen, niti će naši istraživači ostati bez posla. Naš cilj je da očuvamao naučnu elitu - zaključuje prof. Pajović.

PRETE NOVI ODLASCI
REKTOR Beogradskog univerziteta prof. dr Branko Kovačević nedavno je upozorio da je 70.000 stručnjaka iz naše zemlje otišlo u SAD i Kanadu. Situacija u kojoj istraživačima kasne plate i nema novca za projekte može da bude motiv više i onima koji su ostali, da odu u svet.
- Kolege su sa mnogo dostojanstva podnele celu situaciju, ali to ne znači da oni treba da podnesu najveći teret - ocenjuje prof. dr Snežana Pajović. - Po broju naučnika ionako smo na kritičnom minimumu, i zato država mora da brine o mladim istraživačima, jer je svaki odlazak ogroman gubitak za zemlju.