Dečak svedok zločina

 BRANO Vučetić (27), mladić koji je 14. decembra 1992. godine u napadu muslimanskih snaga na selo Bjelovac, ostao bez oca i brata, a zatim je 56 dana proveo u zatvoru u Srebrenici, ovih dana živi sa nadom da će zločince stići kakva-takva kazna. Tužilaštvo Bosne i Hercegovine pokrenulo je istragu protiv Nasera Orića, koga je Haški tribunal oslobodio komandne odgovornosti za stradanje oko 3.000 Srba iz Srebrenice i okoline. Sada Brano veruje da će ga bosanskohercegovački sud pozvati da svedoči o onome što je video i preživeo.
Imao je devet i po godina, kada su snage Nasera Orića napale njegovo selo.
- Kada je Naser oslobođen u Hagu bio sam očajan i ponižen. Ta nepravda me i danas peče - veli ovaj mladić.
- Kontaktirali su me svojevremeno haški istražitelji. Dao sam nekoliko izjava. Početkom 2006. sve je bilo dogovoreno da otputujem u Hag i pred sudom kažem šta sam video i doživeo. Upravo zahvaljujući predstavnicima Tribunala, vlasti u RS su mi u kratkom roku izdale pasoš, a jedan od predstavnika Tribunala me pozvao telefonom i rekao da budem spreman jer ću najkasnije za dva-tri dana morati za Sarajevo i odatle u Holandiju. Međutim, ne samo što nisam otišao da svedočim već me posle niko nije ni pozvao da mi objasni zašto.
- U Bjelovcu nije bilo ni rovova, ni srpskih vojnika, a muslimani su tog 14. decembra potpuno sravnili selo. Kada je napad počeo pobegao sam kod komšinice Mire Filipović i sa njeno dvoje dece se sakrio na tavan. Muslimani su u kuću bacili bombu od koje i sada u glavi imam dvadesetak gelera.
Iz kuće su njega i preostale Filipoviće izveli vojnici koji su se međusobno oslovljavali kao Mandža i Miš i u naredna dva meseca on je bio njihovo lično vlasništvo. Brano je tek posle rata saznao da su ova dvojica muslimana živi, da se nalaze u Tuzli i da se tamo potpuno slobodno kreću i rade.
- Kada su nas izveli iz kuće Filipovića, svuda oko mene video sam mrtva tela ljudi i životinja. Između mrtvih svinja ugledao sam telo Dragoljuba Filipovića, a u mom dvorištu momka koga smo svi zvali Cale. Na ogradi našeg voćnjaka ležalo je naslonjeno telo mog brata. U dvorištu Steve Filipovića takođe su ležala mrtva tela među kojima sam samo njegovo uspeo da prepoznam. Toliko je bilo pobijenih, da, dok su nas vodili iz sela, bili smo prinuđeni da gazimo preko mrtvih... Tu sam video i jednu devojku. Bila je masakrirana. Posle sam saznao da su muslimani tada ubili 109 ljudi - priseća se užasnih slika Brano Vučetić o kojima želi da pred licem pravde svedoči.
Ništa mu lakše nije bilo ni u zarobljeništvu u Srebrenici.
- Ne znam da li mi je bilo gore kad su ti muslimanski vojnici bili trezni ili pijani. Svakog dana su me tukli, a na saslušanjima šamarali, udarali vojničkom čizmom i obećavali da će me zaklati ili sunetiti. Na jednom od tih ispitivanja sam video i Nasera Orića.
Orića je prvi put video upravo kada je bio zarobljen u centru Srebrenice. Dok je ležao u kolima, njegovi dželati Mandža i Miš su desetak minuta razgovarali sa Orićem.
Brano je oslobođen 8. februara 1993. godine zajedno sa još dvadesetak Srba. Razmenjen je u Skelanima za tela pet mrtvih muslimanskih vojnika.

TORTURA U SREBRENICI
U 56 dana, koliko je proveo u zatvoru u Srebrenici, Brano se ni jednom nije presvukao ili okupao. Na trpezi je po pravilu imao ražani hleb. Za to vreme ga niko nije pregledao ili medicinski zbrinuo. Kako je zarobljen - tako je i pušten. U dukserici koju i dalje čuva.
- Nekoliko puta su me puštali u dvorište te kuće, ali svaki put bih dobio tako jake batine od svojih muslimanskih vršnjaka da posle nisam želeo da izlazim - veli Vučetić.