KUĆE sagrađene od blata sa ljuskama kikirikija, domovi od slame, ili od presovane piljevine sa cevima od papira. Zvuči kao početak neke Andersenove bajke ili naučnofantastičnog romana. Međutim, ovakvi materijali se već dugo upotrebljavaju za gradnju kvalitetnih i jeftinih stambenih objekata širom planete. Ali, ne i kod nas. Srbi, ipak, vole ciglu.
Da li je ovde reč o neznanju naših građevinaca, o državi koja ne želi da podstiče razvoj ekoloških kuća ili o svesti naših građana za koje je prava kuća samo ona koja traje bar 200 godina i u koju su ugrađene hiljade kilograma blokova i armatura, čeličnih cevi i ”tone novca”? Imaju li investitori računicu da započnu masovniju gradnju kuća od ekoloških materijala?
Arhitekta Nenad Đokić, iz ”A4 studija”, kaže da je u praksi do sada sve ostalo na nivou idejnih rešenja.
- Korišćenje eko-materijala za izradu stambenih objekata je neuporedivo skuplje, ako se žele zadovoljiti sve potrebe savremenog čoveka - ističe Đokić. - Teško je očekivati da će naš investitor uložiti značajna sredstva za izgradnju kuće da bi mu se to isplatilo tek za 20 godina.
Francuski proizvođač keramike VBC nedavno je izbacio u prodaju novu vrstu eko-cigle, čiji se sastav bazira na mešavini biljnih ostataka i gline, a u izradi eko-cigli koriste se i drugi materijali, kao što su mešavina cementa i ljuski od kikirikija, i smesa piljevine i cementa. U Americi se ovakve cigle prodaju za oko 35 centi po komadu. U Francuskoj i Nemačkoj sazidane su čitave četvrti od ”blatnjavih cigala” u kojima žive hiljade ljudi.
- Cena klasično izgrađene kuće je od 500 do 800 evra po kvadratu, dok je kuća od blata ili slame neuporedivo jeftinija - objašnjava arhitekta Miloš Đurasinović. - Ali sa druge strane, treba znati da kuće sa, na primer, solarnim kolektorima uopšte nisu jeftine, jer cena ide od 500 do 1.500 evra po kvadratu.
Ovog leta u Istri, kod Bala, grupa volontera dovršava gradnju kuće od bala slame. Za objekat od 100 kvadratnih metara treba oko 400 bala slame. Ako se uzme najveća cena, zidovi će koštati oko 44.000 dinara. Slama je potpuno bezbedna za razliku od staklene vune koja se koristi u tradicionalnoj gradnji, jer mikrovlakna staklene vune mogu biti štetna ako dospeju u pluća. Slama je vrlo gusto stisnuta, u njoj nema dovoljno vazduha da bi se zapalila.
U Crnoj Gori se privodi kraju izgradnja eko-zgrade ”Europint”, čija vrednost dostiže 10 miliona evra. Očekuje se da ovih dana budu gotovi građevinski radovi, a energetski bilansi kuće oslonjeni su na toplotnu energiju koja se dobija iz podzemnih voda čija je temperatura 12 stepeni.
Zasada, Srbija kaska za ostatkom sveta. Tek kada se na svakom ćošku bude mogao nabaviti osnovni i završni materijal za građenje eko-kuća i kada svaki ”majstor” bude umeo da ih pravi, tek tada će možda doći do češćeg zidanja, na primer, kuća od blata. Ali i dalje ljubav prema cigli i malteru glavna je prepreka za građenje kuća od nekog drugog materijala.
- Kada naši gastarbajteri donesu ideju o gradnji eko-kuće iz Beča ili Pariza, a ostatak domaćih arbajtera to vidi, tada će u Srba biti u redu da se iz ”modernih” kuća vrate u one izgrađene od nekog drugog a ne tradicionalnog materijala - ističe arhitekta Said Talić.
Ipak ima i pomaka. Reč je o desetak solarnih zemunica, prema projektu novosadskog istraživača Veljka Miljkovića, koje se nalaze u Novom Sadu, Somboru, Zaječaru, Ljigu... Ušteda u energiji u njima iznosi oko 85 odsto, a sama izgradnja je jeftinija od gradnje nadzemne kuće.      

VUNA, KARTON, CIGLA, SLAMA
Energetski koeficijent ovčije vune, koja je odličan toplotni izolator, bolji je od kamene i staklene vune. I karton je odličan materijal, pa je tako umetnik Alvara Alta konstruisao specijalne cevi od kartona koje su prvi put primenjene za izradu privremenih kuća u regiji pogođenoj zemljotresom Hanshin Avaji u zapadnom Japanu 1995. godine. U Engleskoj je u upotrebi cigla koja koristi akustične rezonatore i tako blokira 85 odsto buke. Popularni su i blokovi od slame, kao što su ovi na slici.

GRADNJA OD PET AMBALAŽE
PROFESOR Njuton Lima sa Luteranskog univerziteta u Brazilu razvio je jedinstven primerak eko-cigle. Za njenu izradu koristi se pet-ambalaža i to cela boca. Ona se puni vazduhom, zatim se cela umeće u drveni kalup, koji se puni kvarcom i cementom, a posle njihovog očvršćavanja, pet-cigla se uklanja iz kalupa. Vazduh u boci je efektan izolator, što je posebno važno u oblastima sa velikom vlažnošću.

****

MONTAŽNE KUĆE JOŠ UVEK NEPOŽELjNE I PORED NIŽIH CENA
CEO DOM ZA PET DANA

DOMAĆI proizvođači montažnih kuća već duži niz godina nude ”prenosive” domove, a njihova cena po kvadratu kreće se od 160 do 230 evra. S druge strane, sistem porudžbine ”ključ u ruke” ide do 450 evra po kvadratu u zavisnosti od ugrađenih materijala.
Za svega od pet do osam dana od momenta kada se iz kataloga izabere kuća po želji, ona će biti sazidana na placu koji je prethodno projektom uređen. Iz kataloga desetak srpskih proizvođača, moguće je izabrati objekte od 35 do 50 kvadrata koje firme dostavljaju na vašu adresu i ”zalepe” ih za temelj. Naravno, jeftinija varijanta je sastavljanje na licu mesta. Za oko šest hiljada evra može se pazariti pristojno uređena vikendica do 30 kvadrata.
Porodični dom od 80 do 120 metara kvadratnih košta od 18.000 do 27.000 evra u zavisnosti od materijala koji se ugrađuje, a postoji i mogućnost plaćanja na rate. Ušteda kod grejanja ovakvih objekata je već odavno poznata, i ona po sezoni iznosi od 30 do 50 odsto. Zidovi kod montažnih kuća su tanji od klasičnih (to ne znači lošiji), čime se povećava iskorišćenost prostora koji zauzima za 5--10 odsto. Međutim, iako su mnogobrojne prednosti ovakvih domova, srpski ”domaćini” vole da zavrnu rukave i žuljevitim rukama zidaju ciglu po ciglu.
Zasada, najviše montažnih kuća ima u popularnim zimskim i letnjim odmaralištima, na Tari, Goliji, Kopaoniku i duž reke Drine. Opet, kažu prodavci, na sceni je ”domaća logika i pamet”.
Tamo gde je ”prirodno okruženje, valjda treba da se zidaju i lake kuće, od ekoloških materijala, a pogrešno bi bilo praviti ih u Novom Sadu, Pančevu ili Beogradu”.     

PROVIDNI BETON
MAĐARSKI istraživač optičkih vlakana Aron Lošonci razvio je nedavno specijalni materijal nazvan ”litrakub”. Radeći godinama na ovom projektu uspeo je da ”sklopi sve kockice” i dobije materijal sa svim osobinama betona koji se zahvaljujući staklenim vlaknima – providi.