Kad Raguz uzme Zaguz

PRIČAJU da je pop negde u Hercegovini venčavao dvoje, pa upitao:
- Mirko Raguz uzeo Miru Zaguz. Ima li tu kakvih smetnji?
- Nema.
- E, pa kad nema, onda: venčavaju se rab Božji... i raba Božja... Sretno vam bilo.
Ili, pitao jedan brkajlija iz Nikšića ženu stiglu na sahranu iz Bileće: - Za koga ti ode šćer?
- Za Kureša, da oprostiš.
- Ama, znam da je za kureša, svaka je za kurešom, da je drugačije ne bi valjalo. No, čegović ti je zet?
- Eto taman Kureš, da oprostiš k'o brat rođeni da si mi. Tako se preziva.
- E, ima, doduše, svakakvije prezimena, ali za takvo još čuo nisam. Nek’ je pošten, pa ako je i Kureš - reče brkajlija.
To su samo neka od smešnih hercegovačkih prezimena kojima se više zanimao Šćepan Aleksić, novinar i književnik iz Bileće, autor knjige "Ime i prezime".
A, ima ih mnogo, poput Budalica, Budalić, Buha, Bubalo, Burilo, Brnješ, Bjeloglav i Brašnjoglav, Bedevija... Čorlija,Čerečina, Čokorilo, Čukvas... Derikučka, Deronja, Divljan, Dutina, Deretina... Glibo, Grbo, Greda, Grkavac, Guzina, Gušo, Guto, Grizilo...
- Samo da mi je znati ko je nama po Hercegovini prezimena nadevao, šiju bih mu zavrnuo kao pevcu. Takav kastig i bruku nije mogao da izmisli niko sem onaj ko je čitav dan ležao potrbuške, pa naguđivao i naprdivao. Što grđe, to bolje, što bezobraznije, to lepše - kažu Hercegovci.
Merdžo, Mrakić, Mrkić, Mrkonja, Mucović, Mumalo... Nožica, Nosović... Palikuća, Paranos, Pidžula, Popara, Putica, Prtilo, Pušara... Pičeta, Kurčeta, Kuran, Kurajica...
Bolje je dalje ne nabrajati. Ima još grđe i gore. Mora da se neko grohotom smejao dok ih je smišljao. Bilo je, pamti se, još gorih, nego su neka promenili. Ali, ima i onih koji vele da ne bi nipošto promenili svoje smešno i posprdno prezime. A, što bi ga i menjali? Kad onoga ko mu ga je nadenuo nije bilo sramota, što je sad njega da ga promeni - zapisao je Aleksić.
Po Hercegovini, po Aleksićevim rečima, ima i prezimena čiji je koren izveden od imena kakve životinje. Vučijih je od Nevesinja do Trebinja i od Čapljine do Foče ponajviše.
Vuković, Vučković, Vučić, Vukmanović, Vukalović, Vukajlović,Vukanović, Vukić, Vukoje, Vukorep... Ima i zečijih (Zečević, Zečić, Zekić, Zeković), ali i srnećih i medveđih. Postoji ispod Trebinja u brdima selo Miši i u njemu prezime Miš.
- Bili smo najviše stočari, pa su brojna stočarska prezimena, najviše je govedarskih i kozjih: Rogač, Govedarica, Kravić, Junac, Kravljača, Volić, Teletina, Telebak, Rikalo, Kozjak, Kozić, Jaredić, Kozomara, Prazilo, Pecikoza...
Nikome od njih čukundeda nije plovio po moru, šetao po dvorovima, bio carski službenik, nego po kršu skakao za kozama, pa mu je prema zanimanju neko i prezime odredio. A šta su bili preci onih koji nose prezime Zlikovac, Zvijer, Likokur, Koljivrat, Palikuća, Mučibabić, Paranos, Prcović, Tunguz, Vrtikapa, Koljibaba... I ko im je takva prezimena dao?
- Bog me ubio ako se kod nas neko ne bi prezivao i Simentalac da se za tu vrstu govečeta pre znalo. Nije se, srećom, znalo ni za merino ovcu, pa se niko ne preziva ni Merinac. Ali zato ima prezime Pramenko - prokomentarisao je jedan Aleksićev sugrađanin.

DANGUBIĆI
GOVOREĆI o tim smešnim prezimenima, jedan ovdašnji humorista se zapitao: kako bi bilo kad bi nam predsednik opštine bio Lažetić, a pomoćnik mu Dangubić. Za komandira milicije najbolje bi bilo kad bi izabrali Batinića, pa da on stvari sredi po svome. A posle neka narod prilaže žalbe i molbe kod Slijepčevića i Glušca. I još kad bi se našao kakav Tepavčević da, nakon svega, održi govor. Neka se zna...