NE vadi me bez povoda! Ne vraćaj me bez časti!
Ovaj natpis krasi sečivo srpske oficirske sablje koju kao dragu uspomenu i na počasnom mestu čuvaju najbolji pitomci u klasi Vojne akademije i generali Vojske Srbije. Osim njih, vlasnici ovog plemenitog oružja su i vođa Libijske Džamahirije Moaemer el Gadafi, ruski maršal Igor Sergejev, čuvar groblja Zejtinlik u Solunu Đorđe Mihailović, rektori Univerziteta...
Malo je, međutim, poznato da je sve ove predmete iskovao - jedan čekić. Beogradsko preduzeće "Status stil" među retkim je firmama u Srbiji koje se na tradicionalni način bavi izradom simbola vojničke časti, junaštva i viteštva.
- Sablja nije samo golo oružje - ponosno pokazuje sjajne primerke Dušica Velemir-Tanasković, direktorka ovog preduzeća. - Reč je o predmetu koji gaji viteštvo i novim generacijama prenosi poruke - časti, morala i svetle tradicije. Zato ih kao poklon i uspomene kupuju i ljudi koji nemaju nužno vezu sa vojskom.
Sablja kao sastavni deo opreme oficira pomalo stidljivo je vraćena u našu vojsku 1995. godine. Odlukom tadašnjeg načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije generala Momčila Perišića pripala je korpusu Specijalnih jedinica.
Prva zvanična dodela "svijetlog oružja" zabeležena je 1997. godine. Tradicionalne srpske oficirske sablje tada su pripasali polaznici 39. klase Škole nacionalne odbrane na svečanosti u Orašcu. Od 2000. godine iz ruku predsednika republike simbol viteštva dobijaju najbolji oficiri i pitomci Vojne akademije. Uz simboličan naklon i poljubac.
Srpska oficirska sablja zauzima centralno mesto u vitrinama "Status stila". Odmah do nje je i crnogorska sablja, bodeži vidova vojske - pešadije, mornarice, avijacije - ali i japanske katane...
- Sablja je prvi put u lično naoružanje srpskih oficira uvedena 1895. godine ukazom kralja Aleksandra Obrenovića - navodi naša sagovornica. - Komadi koje mi izrađujemo nisu replike, već redizajnirani primerci sa autorskim pečatom. I posebnom pričom. Na rukobranu svake je bronzani državni grb, na kome visi i poseban ukras - ručno izrađena traka i kićanka "temnjak".
A materijal od koga se sablje izrađuju priča je za sebe. Vreme joj, kažu, ne može - ništa. Oštrica je napravljena od nerđajućeg čelika, od koga se prave i hirurški instrumenti. Za blistavost, lepotu i konačni oblik zadužena je - ruka majstora. Uz, naravno, sjaj i čast onoga ko sablju pripasuje.

NAJVREDNIJE U VOJNOM MUZEJU
VOJNI muzej u Beogradu čuva nekoliko sablji koje su po načinu izrade, lepoti i luksuzu, ali i po tome kome je čast ukazana - skoro neprocenjive. Takva je "dijamantska" sablja za hrabrost kneza Milana Obrenovića, kojom su ga Rusi odlikovali tokom Prvog ustanka 1807. godine.
U vitrinama ovog muzeja je i sablja koju je na dar od ruskog cara Nikolaja II Romanova dobio knez Arsen Karađorđević za hrabrost iskazanu kao komandant gardijske konjičke brigade u rusko-japanskom ratu 1904/1905. Vojnom muzeju je poklonio njegov sin, knez Pavle Karađorđević.
Iz kategorije darovnog oružja u posedu ove uspomene je i sablja koju je kralj Aleksandar Obrenović dobio od persijskog šaha sa godinom 1901/1902. i posvetom na sečivu koja glasi: "Ovu sablju učini blagoslovenom, o Plemeniti i Večiti! Mom vlasniku ne daj propast, o Gospode, dok mu život traje."

POVELJE
SABLJU kupljenu u ovoj firmi prate i dva dokumenta - Sertifikat o metalima i načinu izrade i Povelja o nasleđivanju. Zanimljivo je da kodeks časti predviđa da se ne može otuđiti ili pokloniti. Moralne norme prodaju dozvoljavaju samo u situaciji kada se nekome
- spasava život.