Korak ispred potere

U LJUDSKOJ je prirodi da pamti samo lepe stvari. One ružne zaboravlja.
Ovako danas govori jedini Srbin koji se vratio slobodan iz Haškog tribunala, penzionisani kapetan bivše JNA Miroslav Radić kome se sudilo za zločine u Vukovaru. Uprkos tome, kako kaže, na plećima još nosi strahovanja od 1995. godine, kada je optužen u Hagu, dve godine bekstva pre nego što se predao i više od četiri i po godine haškog pritvora.
- Dve godine sam čekao da haško tužilaštvo odustane od optužnice koja me je teretila za nešto što nisam ni znao da se dogodilo, a kamoli u tome učestvovao - priča za "Novosti" Radić.
- Pošto se to nije dogodilo, oslanjajući se sam na sebe, snalazio sam se kako sam znao i umeo da preživim. Krio sam se po celoj Srbiji i osećao se kao progonjena zver. Trudio sam se da uvek budem korak ispred potere. Kada više nisam mogao da izdržim pritiske medija, javio sam se prijatelju koji je radio u policiji i predao se.
O životu u haškom pritvoru, između četiri zida, naš sagovornik bi, kaže, mogao da priča danima. Spas je našao u čitanju domaćih knjiga i časopisa kako bi duhom ostao u svojoj zemlji. Dok mu je zdravlje dozvoljavalo, bavio se i sportom. A onda kada više to nije bilo moguće, ostale su mu samo knjige.
- Najviše vremena sam provodio čitajući svoj predmet u kom je bilo više od 100.000 stranica raznih dokumenata - priseća se naš sagovornik teških dana. - Želeo sam da ukažem svojim braniocima na svaku sitnicu, jer oni nisu bili tamo, a ja jesam.
A onda je došao i dan kada je u Hagu oslobođen prvi Srbin. Čitanje presude Miroslav Radić je, kako kaže dočekao mirno, siguran u svoju nevinost uprkos tome što je tužilaštvo tražilo doživotnu kaznu za njega.
- Kada je sudija rekao da je veće odbacilo sve tačke optužnice, ja sam ostao uzdržan. Jer, Miletu Mrkšiću koji je bio prvooptuženi izrečena je kazna zatvora od 20 godina, a i Veselin Šljivančanin je čekao svoju.
A u sredu, u istoj zgradi iz koje je 17. maja 2003. godine prebačen u pritvor Haškog tribunala, održano je ročište po tužbi Miroslava Radića koji je na ime psihičkih bolova, umanjene životne aktivnosti, povrede časti i ugleda, povrede slobode i prava i ličnosti i pretrpljenog straha tražio odštetu od 50 miliona dinara.
- Zahtev za naknadu štete zasniva se na principu objektivne odgovornosti, jer Tribunal obavezuje naše nacionalno zakonodavstvo tako što se presuda koju je on doneo smatra kao da ju je doneo naš sud - obrazložio je Radićev advokat Slobodan Pavlović, koji ga brani besplatno. - Pored toga, pravo na naknadu štete ima osoba koja je bila neosnovano u pritvoru, a pravnosnažnom presudom je oslobođena odgovornosti. Srbija je odgovorna, jer je Miroslav Radić njen državljanin.
Država ove argumente osporava.
Nastavak procesa zakazan je za 24. april kada će biti saslušan sam Radić.

TEŠKE PRITVORSKE GODINE
- U PRITVORU mi je bilo teško - nastavlja ispovest naš sagovornik. - Nisam mogao da prihvatim da sam zatvoren jer nisam kriv. Mislio sam - završiće se to za šest meseci, pa za godinu dana, a ono je potrajalo više od četiri i po godine. To nepoznato - šta će se desiti - uvek je bilo prisutno i kod mene i kod ostalih pritvorenika. Mogao bih da pričam danima kako sam se osećao bez svoje dece koju sam ostavio kada su imala 12 i 14 godina, a kada sam se vratio, zatekao sam odrasle ljude od dvadesetak godina. To mi nedostaje! Osećanje da je trebalo da budem sa svojom decom, a ne u zatvoru!