ZAR princeza cepa drva, čisti kotao parnog grejanja, savija ruke oko "smederevca" i kupi opuške u dvorištu?
Čude se meštani Babinske viosoravni pri prvom susretu s princezom Lindom Karađorđević, koja im je, povremeno dolazeći, odnedavno komšinica.
Ništa manje iznenađenje nije bilo ni pre nekoliko dana, kada je, po snegom i ledom okovanim šumarcima i brežuljcima, satima krstarila u sedlu brdskog konjića. Gorštaci su provirivali iz kuća, iza ograda, pitajući se kud se to žensko čeljade usudi po ovoj studeni. Preko visoravni zavijao je severac, nadgornjavajući se s vetrovioma Durmitora i Sinjajevine.
- Pa, je li život na selu nešto strašno, zar ima manje zadovoljstava nego u gradu? Ovde je uzbudljivo, uživam u čarima zime i šetnjama osunčanim predelima. Beograd je najlepši grad u kome sam nakratko živela, a pre neku godinu odlučila sam da potražim svoje mesto u prirodi - kaže princeza Linda za "Novosti", odgovarajući i na neverice i mnogobrojna zapitkivanja: šta ju je dovelo u divljinu, na "kraj sveta"...
Za izbor seoskog ambijenta presudni su zavičajni koreni. Ona kaže da je odrasla na farmi u južnoj Engleskoj, u blizini mesta gde je njen muž, pokojni princ Tomislav, imao farmu. Tamo su, u detinjstvu, prevozno sredstvo bili traktor, splav i dedin stari "landrover", a koristili su vojni telefon.
Često prolazeći prema Pljevljima, princeza Linda je u Gornjim Babinama, na 30 kilometara od Prijepolja i na više od 1.200 metara nadmorske visine, uz srpsko-crnogorsku granicu, otkrila kutak netaknute prirode. U zaseoku Suvo Polje kupila je kuću novije gradnje i započela, uz pomoć i savete prijatelja, uređenje buduće oaze seoskog turizma. I pokušava da među planince, kako bi Škoti rekli hajlendere, prenese neke svetske "pelcere".
- Kako da ubedim komšije da ovo vredi, da je kraj kao iz bajke - više za sebe kaže princeza Karađorđević. - Oni su bojažljivi, uporno ponavljaju da nemaju uslove za goste. Ne znaju da zaljubljenici u prirodu ne traže mnogo, već samo da im je udobno i toplo, da im se ponudi domaća hrana. Što se komšije stide da ponude svoje proizvode, izvanrednu hranu, tkanine, zašto misle da je to bezvredno? Treba biti strpljiv i uporan, brinuti o očuvanju prirode, opremati i graditi kuće u skladu sa ambijentom. Onda će i potomci ovde graditi budućnost...
U Gornje Babine će, tvrdi ona, dolaziti prijatelji i grupe posetilaca iz sveta, jer kraj od Tare i Lima do jezera na Uvcu ima izvanredne uslove za planinarenje, veslanje, splavarenje, brdski biciklizam, paraglajding i druge ekstremne sportove. U pohode princezi često stižu dvojica Prijepoljaca - Ilija Andrejić i Dragan Petrić, osvajači Mont Everesta.
Deo kuće biće opremljen u etno-stilu, ali će imati kutak i za rokere. Majstori Zoriša Kuburović i Goran Šljukić izvode stolarske i elektro radove, a na proleće započinje ugradnja rezervoara za vodu.
- Imam dobre komšije, Radišu, Veru, Božanu, Zorišu - ne krije zadovoljstvo princeza. - Nalože vatru, sačeka me topla kuća kad dolazim iz Beograda, nalaze majstore. I, kad mi džip ostane u snegu - izvlače ga traktorom...

DRVA I INTERNET
NEMA ovde brige za ogrev, komšije dovezu hrastovinu i bukovinu - kaže princeza i dodaje da nema internet-veze.
U "Telekomu" su objasnili da je u selu telefonska centrala stara, pa je jedino rešenje za internet-priključak da se na repetitoru na Brašanskom brdu ugradi uređaj koji bi signal fiksne bežične telefonije prenosio do Tornika na Zlatiboru.