Pamet se i prodaje

 USPEŠNO je samo društvo znanja. Visokorazvijene države zarađuju na visokoj tehnologiji, odnosno "prodaju" pamet. Krajnje je vreme da i Srbija krene tim putem.
Ovako prof. dr Tibor Sabo, pomoćnik ministra za nauku i tehnološki razvoj, rezimira svoje istraživanje o nauci u našoj zemlji od 2000. do 2010. godine.
Da bismo imali bolju naučnu zajednicu i kvalitetnija istraživanja potrebno je i više novca. Jer, sve dok smo na dnu lestvice po izdvajanjima za naučni rad, ne možemo sa tog dna visoko da odskočimo ni u rezultatima - zaključak je ove analize.
- Ne znači da je mala država obavezno i siromašna država. U Evropi ima mnogo država koje imaju od dva do deset miliona stanovnika a bruto društveni proizvod neuporedivo veći od našeg. Takođe, izdvajanja za nauku su im mnogo veća, a samim tim i rezulutati - kaže prof. Sabo. - Na vrhu liste je Švedska sa 4,27 odsto BDP koji troše na nauku. Finska troši 3,41, Danska 2,40, a Slovenija 1,57. U Srbiji je ovaj iznos daleko manji, stagnira već godinama. Od 2000. godine BDP je sa 0,16 jedva uspeo da se duplira. Jasna je korelacija između broja objavljenih naučnih radova, izdvajanja za nauku i BDP.
Rezultati su srazmerni izdvajanjima za nauku. Od 2000. do 2003. godine Srbija na milion stanovnika ima 680 objavljenih naučnih radova, a Švedska 8.003 rada.
- Ceo svet sve više novca troši na razvoj i istraživanja i njihovu primenu. Udeo visokih i srednjih tehnologija od 1976. do 1996. godine je udvostručen. Na kraju tog razdoblja 55 odsto ukupne svetske robne razmene bilo je iz oblasti srednjih i visokih tehnologija, a danas taj trend ne samo da se nastavlja, već se i ubrzava - objašnjava Sabo.
Stanje u našoj nauci posle 2000. godine bilo je veoma loše i zahtevalo je radikalnu reformu u sektoru za osnovna istraživanja. Jedna od podsticajnih mera je bila nagrađivanje oko 20 odsto najboljih naučnika u Srbiji po svetski priznatim kriterijumima. Zatim, tokom 2005. godine, formirani su kriterijumi koji su se odnosili na evaluaciju projekata i istraživača za novi projektni ciklus 2006 - 2010. Tom prilikom je oko 500 istraživača izgubilo pravo na finansiranje, ali su zato najbolji istraživači imali najveća primanja. Istraživači su prepoznali da se ceni kvalitet i počeli su mnogo bolje da rade, što je doprinelo značajno boljim rezultatima.
Zaostatak je i dalje veoma ozbiljan u društvenim i humanističkim naukama.
- Ne može niko da me ubedi da kolege iz društvenih nauka nemaju uslove za objavljivanje radova - kaže naš sagovornik. - Evo, recimo, Češka je 2007. godine imala 454 objavljena rada u referentnim društvenim časopisima a Srbija samo 30.

"NOKIJA"

U 2004. Srbija je imala bruto društveni proizvod 22 milijarde dolara. Kompanija "Nokija" ima promet 37 milijardi dolara, a od te sume više od četiri milijarde uložene su u istraživanje i razvoj! U istom periodu Srbija je za istu namenu izdvojila 80 miliona dolara!?

NAŠA META

Cilj Srbije je da dostigne izdvajanje od tri odsto bruto društvenog proizvoda i da u narednim godinama dođemo bar do dva procenta BDP (jedan procenat iz budžeta i jedan procenat iz privrede), što se smatra evropskim minimumom.
Ali, s obzirom na to da su ulaganja u nauku u 2007. i 2008. godini stagnirala, sve nam je dalji i taj zacrtan cilj. Posebno što ni dogodine neće da bude više izdvajanja.