Pred sudom brane život

ČETVRTI opštinski sud u Beogradu pokrenuo je istragu protiv lekara zemunske bolnice Vladimira Špica i Paje Kneževića, zbog sumnje da su nesavesnim lečenjem doprineli smrti Miljane Ljuboje (37), preminule 2006. godine od sepse posle operacije žučne kese.
Ovo je najnoviji postupak pokrenut pre dva dana protiv lekara zbog sumnje na nesavesno lečenje. Zasada, na samom početku istrage, ne zna se ništa više od toga - da je prema nalazu sudskog veštaka dr Miodraga Zdravkovića, kojeg je angažovala porodica, utvrđeno da se “može ustanoviti uzročno-posledična veza između hirurške intervencije i smrtnog ishoda”. Ako se može suditi po dosadašnjem iskustvu na sličnim slučajevima, velike su šanse da se i ovo pretvori u još jedan maratonski postupak dokazivanja odgovornosti lekara.

MARIJANA JOJKIĆ
- JOŠ malo će biti pune tri godine otkako je naša Marijana (26) umrla, a mi još čekamo da istražni sudija odluči da li će po službenoj dužnosti biti pokrenut sudski postupak: ako neće on “teraćemo” mi, do kraja, jer nazad ne možemo - ogorčen je Nikola Milovanović iz Pančeva, otac Marijane Jojkić, koja je umrla u Urgentnom centru u Beogradu posle operacije slepog creva. - Punih pet dana lekari u bolnici u Pančevu nisu uspeli da otkriju da joj je puklo slepo crevo, a veštaci u Novom Sadu kažu - “propusta nije bilo”. Kako nije, naše dete je dobilo sepsu i umrlo? Ali, ovde je sve moguće, jer “radi” zakon jačega. Svi mogu da pogreše i da budu krivi, jedino lekari “nikad ne greše”! Veštaci iz Beograda, koje smo angažovali utvrdili su da je propusta u lečenju, ipak, bilo.

ZORAN MATIĆ
OD smrti Zorana Matića (28), koji je umro od tromboembolije pluća četiri dana posle operacije vena u privatnoj bolnici “Decedra”, prošlo je osam godina, a sudski postupak još traje. Dr Dragoslav Vukajlović je bio osuđen na godinu dana, ali je presuda ukinuta, pa je sudski proces krenuo - od početka.

JELICA RADOVIĆJOŠ traje i postupak u slučaju Jelice Radović (19), koja je umrla je 9. septembra 2006. godine, nekoliko dana posle operacije čukljeva u “Decedri”. Optužnica protiv tima koji je operisao i lečio devojku poslata je na prigovor braniocima, a postupak protiv jednog od lekara - dr Miodraga Stojanovića, anesteziologa - razdvojen je, jer je on “nedostupan”.

REGISTARIMA još sličnih slučajeva koji se “vuku” po sudovima, ali činjenica je da se u Srbiji lekarske greške - ne broje, i po tome smo jedinstveni u Evropi. Oko 30 odsto specijalnih bolnica i kliničko-bolničkih centara nema registar o neželjenim dejstvima, a za šest meseci prijavljen je 291 slučaj rana zbog loše higijene i nege, 545 komplikacija usled anestezije, 345 ponovljenih operacija u istoj regiji...
Iako se u javnosti stiče utisak da su stručni propusti lekara, ili bar sumnje pacijenata na nesavesno lečenje mnogo učestaliji, Sudsko-medicinski odbor za 10 godina razmatrao je samo 65 slučajeva za koje se sumnjalo da su lekarske greške!

DOKAZI
- SUDSKIM putem se praktično vrlo teško dokazuje nesavesno lečenje - kaže prof. dr Marko Kontić, predsednik Etičkog odbora Srpskog lekarskog društva.
- Mi imamo pogrešnu predstavu da je na zapadu sve kao u filmovima. Nije, samo tamo i iza doktora i iza pacijenata “stoje” jaka osiguranja, pa se u sudskim sporovima sukobljavaju samo njihovi advokati.
Jednom će morati da se uspostave pravila i nađu sistemska rešenja. Tek tada će biti zaštićeni i pacijenti, i lekari.
Jasmina Lehlajtner, predsednik, kaže da Udruženje građana za zaštitu prava pacijenata “Re-Akcija” najviše žalbi pacijenata dobija na “nesavesno lečenje”.

PRAVA
- Stoje u redovima za preglede i operacije ili plaćaju lečenje i sve to stoički podnose, a kada posumnjaju na nesavesno lečenje prepušteni su sami sebi - kaže Lehlajtnerova. - Sadašnja institucija zaštitnika pacijentovih prava u zdravstvenim ustanovama ne može da ispuni očekivanja pacijenata i da brani njihova prava, pa pacijenti ili rodbina najčešće mogu samo da podnesu privatnu krivičnu tužbu, ali većina i od toga odustaje, jer je skupo i mukotrpno. Mi smo pokrenuli peticiju da se formira nezavisno telo - nacionalna kancelarija za zaštitu prava pacijenata, ali Ministarstvo zdravlja neće ni da čuje za to. A, naši razgovori sa ministrom svode se na rasprave “preko” medija.

ŠTA JE NESAVESNONAŠI zakoni, ni krivični, ni o zdravstvenoj zaštiti, ne “poznaju” termin - lekarska greška, već samo pojmove nesavesno lečenje i neželjeni ishod lečenja. Prof. Marko Kontić kaže da lekarska greška “nigde u svetu nije definisana u zakonu”.
- Stav svih sudova u EU je da je lekarska greška postupanje koje nije u skladu sa aktuelnom primenom medicinske nauke i prakse, ili pretpostavlja zanemarivanje uobičajene pažnje prosečno savesnog lekara u konkretnoj situaciji - objašnjava prof. Jakov Radišić, počasni predsednik Udruženja za medicinsko pravo.

ANjIN SLUČAJ PRVI Pri Lekarskoj komori Srbije napokon su, posle godinu dana kašnjenja, formirani sudovi časti, a razmatranje predmeta koji su do sada pristigli počeće "u narednih nekoliko dana", najavljeno je iz Komore. Oformljeno je pet prvostepenih sudova sa sedištima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici, i jedan drugostepeni sud časti koji će razmatrati žalbe. Za predsednika ovog suda izabran je prof. dr Slobodan Kovačević, specijalista sudske medicine.
Prvostepeni sud u Beogradu prvo će razmatrati predmet Anje Grahovac, trogodišnje devojčice koja je pala u komu posle operacije katarakte i dve nedelje kasnije preminula. Ovakvi predmeti, saopštavaju iz Komore, po zakonu ne zastarevaju.