Da ih više ne bije maler!

PUNIH sedam godina Miloš Alavanja, domaćin vile „Mir“ na Dedinju dolazi sam na posao i radi u praznoj rezidenciji trojice bivših predsednika bivših država - Josipa Broza Tita, Zorana Lilića i Slobodana Miloševića. Izgleda da je i tome došao kraj. Jer, Vlada Srbije je odlučila da krajem januara 2009. godine otvori kapije „zabranjenog grada“.
Vila „Mir“ će se nuditi kao rezidencija za domaće zvaničnike i strane državnike, ali i kao muzej za građane.
Naime, Generalni sekretarijat Vlade Srbije, Predsedništvo i Narodna skupština Srbije su se dogovorili da se sve prostorije ovog zdanja u susedstvu stare Titove rezidencije u Užičkoj ulici, koriste za „službene, protokolarne i reprezentativne potrebe“. Neposredni korisnici vile „Mir“ mogu da budu predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine, zatim premijer, zamenik premijera, potpredsednici Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova.
Vlasnik vile danas je Vlada Srbije. Ali, da bi se u nju ušlo, iz bezbednosnih razloga potrebna je saglasnost ne samo kabineta premijera, već i kabineta predsednika Srbije, pa i MUP Srbije.
U sredu je prvim posetiocima „ovalne kuće“ posle događaja iz 2001. godine, kada je iz nje kao uhapšenik izveden Slobodan Milošević, reporterima beogradskih redakcija bilo strogo zabranjeno čak i da snimaju dvorište i unutrašnjost vile. Dva hrasta u dvorištu, izrasla iz žirova, koje je Titu poslao slavni „Bitls“ Džon Lenon, tako će još čekati fotografisanje...
Intima
„OVALNA kuća“, kako je od milja još zovu ljudi iz državne administracije, danas je jedna od najlepših i najvrednijih zgrada u Beogradu. Na 3.800 kvadrata prizemlja i dva sprata zvrje prazni sedam kabineta, tri spavaće sobe, četiri lifta... Umetničke slike vredne milion evra niko ne gleda. Plac od sedam hektara neiskorišćen kao da nikog ne privlači.
- Ovo je ukleta kuća, jer su svi njeni stanari, i Tito, i Lilić, i Milošević, loše završili predsedničke karijere. Posle hapšenja Slobodana Miloševića marta 2001, vilu „Mir“ nisu želele ni strane delegacije iz BiH i Hrvatske. Prošle godine odbili su ponudu da u njoj odsednu pod izgovorom da je to malerozna rezidencija - otkriva nam tajnu zdanja kustos Muzeja istorije Jugoslavije Momo Cvijović.
Vila „Mir“ je sagrađena kao moderno državno zdanje 1979. godine prema projektu zagrebačkog arhitekte Mirka Kipčića. Lokaciju za svoju novu rezidenciju u Konavljanskoj ulici na Dedinju izabrao je lično Josip Broz Tito. Državni vrh je ovom lepoticom tada hteo da se dodvori predsedniku Titu. Zdanju je dao veoma neobično ime - „Maršalova intimna rezidencija“.
Planirano je bilo da Josip i Jovanka Broz u ovoj kući provode slobodno vreme. Otuda je i nastalo i skraćeno ime vile - „Mir“. Izgradnju je finansirala Republika Srbija, a izvršilac radova bila je građevinska operativa JNA.
- Tito je posetio vilu prvi i poslednji put u oktobru 1979. Tada je obilazio prostor buduće izložbe poklona koje je dobijao od svetskih državnika. Bilo je predviđeno da se Broz u novu rezidenciju useli za Dan armije 22. decembra 1979. godine. Čak je bio narezan i specijalni zlatni ključ, kojim bi on otvorio vrata vile. Međutim, Tito je otišao na doček Nove godine u Karađorđevo i rekao da će je posetiti kad se vrati. Kako je potom otišao na lečenje u Ljubljanu, nikada se nije uselio u svoju intimnu rezidenciju. Niti je Jovanka Broz ikada u nju kročila - podseća kustos Cvijović.
Vila je posle Brozove smrti bila zatvorena sve do 1982. godine, a onda je, kao spomen-zbirka, postala sastavni deo Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“. U njoj su 1982. godine izloženi Titovi lični predmeti i odlikovanja. Njen podrum u specijalnom trezoru i dan-danas krije pravo blago sa oko 4.500 eksponata neprocenjive vrednosti.
Kada je ovaj centar pripao Muzeju „25. maj“ dobio je naziv Aneks muzeja, koji je nosio do 1996. Te godine je zdanje pripojeno Muzeju istorije Jugoslavije.
Kreveti
KADA se godinu dana kasnije u vilu uselio predsednik Zoran Lilić, a potom 1999. godine i Slobodan Milošević, zdanje je prešlo u vlasništvo savezne države.
- Lilić nije voleo ovu vilu. Po njemu imala je hladnu atmosferu, pa je vrlo kratko u njoj boravio. A, Milošević je silom prilika, posle bombardovanja njegove rezidencije u Užičkoj, sišao u „ovalnu kuću“. Vila je rekonstruisana dva puta u vreme Lilića i Miloševića. Tada je, na primer, od bazena i kada za masažu predviđenih za Tita, napravljen veliki Žuti salon. U njemu je Čedomir Jovanović ubedio Miloševića da se preda. Od 11 Titovih kabineta napravljene su spavaće sobe, kancelarije i toaleti - svedoči domaćin vile Miloš Alavanja.
Priznaje on da je u vreme smrti Josipa Broza 4. maja 1980. godine, bio na poslu, ali da je umoran od svadbenog veselja prethodnog dana, legao u Titov krevet na prvom spratu i zaspao. Od jednog Titovog kabineta na prvom spratu napravljena je spavaća soba. U njoj su od 1999. godine noćili Miloševićeva snaja Milica i unuk Marko. Sasvim običan krevet od lesonita, presvučen plavo-tirkiznom čojom...
I na drugom spratu su od Titovih kabineta napravljene dve spavaće sobe, u kojima su odvojeno spavali Mira Marković i Slobodan Milošević.
- Soba gospođe Marković je velika, ima 60 kvadrata, veliki krevet sa zelenim prekrivačem i zelene zavese na prozorima. Stona garnitura je, takođe, urađena u zelenom mermeru. Spavaća soba i krevet Slobodana Miloševića su duplo manji i mnogo skromnije opremljeni. Deli ih uzani hodnik dug desetak metara. Obe sobe imaju pogled na Konjarnik i Kapije Beograda - objašnjava nam domaćin Miloš Alavanja.