IME jednog čoveka stalno se ponavlja u novinskim izveštajima. Ovog puta Sabahudin
-Saša Vugdalić se pojavio u Londonu kao superposmatrač na derbi utakmici trećeg kola Lige evropskih fudbalskih šampiona Čelzi - Roma. Objekat posmatranja bio je ceo sportski ugođaj. Ne samo na terenu.
Posao kao posao, rekli bi mnogi. Ali, od svih talenata sa kojima se rodio, sportskih, novinarskih, komentatorskih, put Saše Vugdalića najmarkantnije je obeležio onaj da - spasava druge živote! Radio je to gde god je stigao i kad god je mogao. A, stizao je svuda. Pomagao je ljudima u nevolji, i kao srednjoškolac, i kao vojnik, fudbaler...
I danas to čini kao član mnogih UN humanitarnih komisija. Pomaže po celom svetu.
- Gde god je potrebno: Meksiko, Kambodža, Senegal - kaže Vugdalić, i podseća da je baš naš list prvi prepoznao njegov humanizam, usmerio njegov život u pravom smeru. - Da nisam pre skoro 40 godina dobio Srebrnu plaketu “Novosti” u akciji “Najplemenitiji podvig godine”, ko zna, najverovatnije bih ostao metalostrugar u “Famosu” iz Hrasnice i golman istoimenog nižerazrednog kluba.
Te 1970, kao 17-godišnjak, ne razmišljajući mnogo, Saša je skočio s ljubovijskog mosta visokog 25 metara i iz nabujale Drine spasao 11-godišnjeg Jovana Popovića.
- Jednostavno mi je nešto reklo “idi” i, kao i mnogo puta posle toga, pošao sam. Od tog trenutka moj život se potpuno promenio - seća se ovaj hrabri čovek.
Danas je Saša Vugdalić urednik sportske redakcije sarajevske OBN televizije, komentator, angažovan u UN na projektima za pomoć gladnoj deci sveta, član Analitičke komisije Evropske unije u Briselu, funkcioner FS BiH, UEFA...
Priznanje za dugogodišnji rad u sportu, posebno u fudbalu, stiglo mu je iz Londona. Postao je član komisije Evropske klupske asocijacije zadužene za marketing, sponzorstva i TV prava.
Njen predsednik je legenda nemačkog i svetskog fudbala Karl Hajnc Rumenige, a komisiju čiji je Vugdalić član, vodi direktor londonskog Čelsija Piter Kinjon.
Ukratko, oni prave marketinšku šemu za Ligu šampiona, Ligu UEFA i sva evropska klupska fudbalska takmičenja. Prvi sastanak tog tela održan je u okviru poslednjeg kola Lige šampiona, prošlog utorka u Londonu.
- To je bio važan trenutak i za mene i za sve učesnike u Ligi prvaka i Ligi UEFA - ekskluzivno nam je potvrdio Vugdalić. - Za sledeći trogodišnji ciklus u ovim takmičenjima (2009 - 2011), budžet će biti preko milijardu evra za svaku godinu! To je veliko povećanje sredstava i ono će nekim siromašnijim učesnicima na startu takmičenja obezbeđivati značajno popunjavanje klupskih blagajni...
Vugdalić se, ipak, najradije seća svojih humanitarnih “utakmica”. Bio je on zbog njih proglašen i za najhumanijeg čoveka u svetu. Odlikovala ga je Indira Gandi 1980. u Nju Delhiju. Sve nove i nove nominacije su se ređale posle dobijenog priznanja od “Večernjih novosti”.
Već sledeće godine krenuo je, kao vojnik, iz Zadra na odsustvo u Sarajevo. Na Ivan planini autobus je neočekivano stao. Naleteli su na tešku saobraćajnu nesreću: automobil novosadskih registracija sleteo je u provaliju.
Niko nije smeo da krene prema olupini.
Vugdalić dalje opisuje kako se, instinktivno, rukovođen onim “idi”, spustio u provaliju i izvukao majku i ćerku:
- Nažalost, ocu nije bilo pomoći. Teško povređene smestio sam u jedan automobil, seo za volan i pojurio ka bolnici u Konjicu.
Jurila ga je policija, misleći da je ukrao auto! Srećom, stigao je na vreme...
Četiri godine kasnije, u Cirihu, Vugdalić spasava iz zapaljenog “ford eskorta” majku i dvoje dece, 18-mesečnu bebu i petogodišnju devojčicu.
Bio je na pripremama mlade reprezentacije Jugoslavije u Švajcarskoj. Toga dana krenuo je u bolnicu na kontrolu povređene noge. Spasavajući majku i dvoje dece i sam je zadobio opekotine. Najteže su bile po rukama.
Vest u Jugoslaviju poslao je proslavljeni trener Miroslav - Ćiro Blažević (tada je vodio ekipu Lozane), a ona je stigla i do Josipa Broza Tita, koji je samo rekao: “Dovedite mi malog.” Predsednik SFRJ odlikovao je Sašu Vugdalića ordenom za hrabrost.
Postao je te 1980. godine čovek planete. Za njega su znali svi... Istovremeno, posle bogate golmanske karijere (Famos, Bor, Rijeka, Olimpija, Turska i Francuska), potom i sudijske, polako, ali sigurno, okreće se prema drugoj ljubavi - novinarstvu.
- Da, ali ona nikako da pokori onu prvu i najjaču. Humanost je i dalje moj prvi “hobi” - iskren je Saša Vugdalić.

DECA SVETA
POSEBNO je Vugdalić ponosan na rad u UN i Komisiji za pomoć gladnoj deci sveta: - Bez obzira na to gde idemo, a po običaju to je tamo gde vladaju sirotinja i glad, nije mi teško. Svaki taj put je put dobre nade.