Tajne sobe eksperata BIA

 Da bi operativci BIA sa uspehom obavili svoj tajnovit posao moraju iza sebe da imaju vrhunsku logistiku. A to znači da imaju originalnu opremu za tajno praćenje, snimanje i prisluškivanje, kao i za otkrivanje i zaštitu od stranih agentura i njihovih sistema za tajni nadzor. Za tu logistiku su zaduženi stručnjaci Instituta bezbednosti BIA na Banjici. Zavirili smo iza vrata ove ustanove, koja je osnovana 1976. radi istraživanja, razvoja, projektovanja i proizvodnje operativne tehnike, ali i radi naučnih analiza, veštačenja i ekspertiza.
- Da bi operativcima BIA, na primer, obezbedili danonoćno tajno snimanje kuće nekog mafijaša, potrebno je da kamerama izgradimo sistem neprekidnog video nadzora, koji precizno i u svim uslovima, pa i u mraku, hvata sliku. Zato pravimo objektive za noćno snimanje.
Uz to, čitav sistem za nadzor treba da je prikriven, a pripadnici BIA maskirani kao bostandžije ili piljari od pogleda mafijaških čuvara - objašnjava nam dr Miloš Tomić iz „crne sobe“, u kojoj se analiziraju, projektuju i prave tajni optički uređaji.

CRNA SOBA
„Crna soba“ je dobila to ime zbog tamnih zavesa na prozorima i mraka u kome se istražuju zraci svetlosti i funkcionisanje objektiva i kamera. Magistar Slađana Pantelić nam je pokazala objektiv za noćno snimanje, napravljen u Institutu bezbednosti, koji pripadnici BIA koriste za opservaciju po mraku.
- Noćni objektiv koristi svetlost zvezda ili meseca, koju pojačava toliko da stvara jasnu vidljivost i omogućava operativcima da vide u mraku. Srce ovog objektiva je elektronski uređaj koji je naš proizvod. Mi posle te snimke u Crnoj sobi obrađujemo, selektujemo, uveličavamo i analiziramo, a potom predajemo pripadnicima BIA na korišćenje. Kao analitičari, mi ne znamo koje ličnosti i koji objekti su tajno snimani i zašto, jer to nije naš posao - kaže nam magistar Slađana Pantelić.
Kako nam je otkrio dr Miloš Tomić, tajno snimanje kuće mafijaša, terorista ili stranih agenata podrazumeva da stručnjaci Instituta bezbednosti iz „crne sobe“ treba na osnovu zahteva i potreba operativaca BIA prvo da obezbede uslove i tehniku za opservaciju, a potom i da izrade zaštićene sisteme za prenos i prijem snimljenog materijala.
- Bez sigurnog prenosa i prijema snimljenog materijala nema uspeha u akcijama BIA, jer u protivnom tajni nadzor može da bude otkriven i sprečen - rekao nam je dr Miloš Tomić, koji nije dozvolio da pregledamo te snimke, jer oni predstavljaju tajnu BIA.

GLUVA SOBA
Tajnu Instituta bezbednosti BIA predstavljaju i snimljeni glasovi, recimo, organizovanih kriminalaca, koji su hvatani uz pomoć mikrofona napravljenih u „gluvoj sobi“. To je prostorija od deset kvadrata, koja umesto vrata ima veliki drveni čep na šinama, kojim se ova laboratorija izoluje od svakog spoljnog zvuka. Zidovi su obloženi kockasto izrežanim sunđerima, koji upijaju i svaki unutrašnji zvuk.
- Da bismo radili potrebna nam je apsolutna tišina, jer mi u ovoj sobi testiramo mikrofone na ljudski glas, proveravamo njihovu osetljivost, mogućnosti usmeravanja i domet hvatanja glasa, da bismo mogli da ih prilagodimo potrebama pripadnika BIA za njihove operativne zadatke - otkrio nam je Milan Mladenović, inženjer iz „gluve sobe“. U „gluvoj sobi“ se projektuju i proizvode kako malene „bubice“ za stavljanje u telefon, luster, sto ili stolicu, ali i mikrofoni koji mogu, kada su umreženi, da snime ljudski glas od 20 kiloherca na daljini od sto metara.

ANEHOIDNA SOBA
I soba za analizu svih vrsta antena i signala koje one emituju obložena je sunđerima, ali šiljatim, tako da je inženjer Saša Stevanović, koji se nalazio unutra, izgledao kao da je zarobljen u nekom čeličnom kavezu. Pored „anehoidne“ ili „antenske sobe“, nalazi se „Faradejev kavez“, u kome stručnjaci Instituta bezbednosti proučavaju signale sa niskim frekvencijama. Kavez je obložen čeličnim pločama, pa tokom merenja sevaju munje kao da se nalazimo u laboratoriji Nikole Tesle.
- Istraživanja u ovim laboratorijama pomažu nam da projektujemo i proizvedemo sisteme za zaštitu od svih vrsta elektronskih zračenja, odnosno da napravimo protivprislušni i protivdiverzantski program zaštite važnih institucija, objekata i ličnosti. Ovi programi su instalirani na zgradama Vlade Srbije, ali i u sudovima, koji dobijaju pretnje da su postavljene ekplozivne naprave - rekla nam je inženjer Jasmina Ristović iz „anehoidne sobe“.

BALISTIČKE TAJNE
Da bi se ušlo u „balističku sobu“, ukopanu u temelje zdanja Instituta bezbednosti, potrebno je da se zvoni, jer u ovu laboratoriju mogu da ulaze samo njeni stručnjaci i probni strelci vatrenog oružja. I ovde nas je dočekala jedna dama, Mirjana Cvetković, inženjer mašinstva, koja je bila okružena upucanim i probušenim šlemovima, zaštitnim staklima i pancirima, mecima i čaurama, odloženim puškama, automatima, pištoljima i revolverima.
Kada je primetila da gledamo razapeti pancirni prsluk u streljani, otkrila nam je:
- Ovih dana testiramo pancire koji treba da se proizvode za izvoz. To radimo tako što naš strelac Boki ispucava iz pištolja i automata seriju od 7 vrsta metaka, različitog oblika i različite brzine. Kako se kod nas najčešće koriste pištolji sa mecima od 9 milimetara, probe su pokazale da naš pancir zaustavlja taj hitac i može da spase život vlasniku zaštitnog prsluka - objasnila nam je Mirjana Cvetković.
Da bismo se u to uverili, probni strelac Boki je ispalio seriju hitaca iz pištolja marke „glok“, a naš fotoreporter je uspeo da snimi izletanje čaure iz tog pištolja.
- Mi u ovoj laboratoriji, takođe, testiramo i nestandardno oružje i nestandardnu municiju, kao što je „kalašnjikov“, posebno punjeni meci, pancirni NATO metak i njihovo dejstvo na blindirano staklo i na štitnike za pripadnike Žandarmerije - rekla nam je Mirjana Cvetković i pokazala veliki štitnik za zaštitu pripadnika BIA, Žandarmerije i PTJ od pucnjave i dejstva bombi u uzanim hodnicima.

NAJBOLjI NA BALKANU
Kako nam je rekao Gordan Perović, načelnik Instituta bezbednosti, ova naučna ustanova je od 2002. godine registrovana kao Deseta uprava BIA i u suštini se na naučni način bavi rešavanjem svih vrsta zahteva pripadnika BIA, ali i MUP Srbije, pa i Vojske Srbije.
- Institut ima tri odseka, za elektroniku, mašinstvo i hemiju, ali i svoje laboratorije za istraživanje DNK, svih vrsta dokumenata i rukopisa, opasnih materija, eksploziva i droga. Mi, na primer, imamo kompletnu listu i analize svih vrsta narkotika koji se pojavljuju na ilegalnim tržištima u Srbiji i balkanskim zemljama. Veštačili smo odeću ubijenog premijera Zorana Đinđića, eksploziv korišćen u terorističkim napadima u Španiji, ali i neke rukopise jataka haških optuženika - otkriva nam načelnik Perović.
Broj zaposlenih u Institutu bezbednosti BIA je državna tajna, ali nije tajna da većinu radnika čine stručnjaci, od kojih su petina magistri, a 10 odsto doktori nauka.
- Institut bezbednosti je jedinstven na ovim prostorima, jer se jedini bavi pojedinim specijalnim vrstama istraživanja, projektovanjem i proizvodnjom opreme za pripadnike BIA. Zato su naši operativci tehnički odlično opremljeni i zato se s pravom može reći da su najbolji na Balkanu - rekao nam je na rastanku Gordan Perović, načelnik Instituta bezbednosti BIA.

IZ DVE CELINE
Institut bezbednosti je građen početkom sedamdesetih godina kao institucija savezne policije pod direktnom kontrolom policijskog generala Jove Popovića, koji je bio i prvi direktor. Sastoji se iz dva dela, direkcije i obrazovnog centra za obuku pripadnika tajne službe, kao i odseka i laboratorija za tajna istraživanja, projektovanje i proizvodnju operativne tehnike. Prvi deo je otvoren za javnost, a drugi nije.

DOŽIVOTNA TAJNA
- Svaki zaposleni u Institutu bezbednosti obavezan je da doživotno čuva službene, naučne i operativne tajne BIA. Tu obavezu je prihvatio prilikom zapošljavanja, kada je potpisao ugovor o radnom odnosu sa BIA. Ali, takvu obavezu svaki zaposleni potpisuje i kada odlazi iz BIA ili kada postane penzioner Instituta bezbednosti. Što znači da su naši ljudi obavezni da do kraja života čuvaju naše tajne - objasnio nam je Gordan Perović.