Novi propis podmlađuje kasarne

MLADIĆI u Srbiji ubuduće će odlaziti u vojsku dve godine ranije - sa 19, dok će u poslednji voz za vraćanje duga domovini umesto u 35. godini života morati da se ukrcaju do tridesete. Iako će zbog toga vojnici u kasarnama biti nešto mlađi, rok za uvođenje u regrutnu evidenciju biće pomeren sa dosadašnjih 17 na 18 godina.
Ovo su samo neke od novina koje donosi Nacrt novog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, čija je javna rasprava okončana pre desetak dana. Radna grupa Ministarstva odbrane trenutno razmatra predložena rešenja i primedbe građana i stručne javnosti, posle čega će precizirani nacrt biti upućen na usvajanje u Vladu Srbije.
Promene u rokovima uvođenja u vojnu evidenciju - što je prvi korak ka „zelenoj“ uniformi - gde će ubuduće momci biti „zavedeni“ sa 18 godina, pisci nacrta pravdaju problemima sa ličnim dokumentima. Registrovanje novopečenih regruta do sada je bilo otežano, jer momci od 17 godina nemaju obavezu da poseduju lične isprave.

Smanjena granica
Uz to, novo rešenje mladićima ostavlja više prostora za dugoročne planove, jer u vojsku mogu da odu odmah po izlasku iz školske klupe - već sa 19 godina. Praksa je pokazala da prag od 21 godine često ume da bude kamen oko vrata regrutima koji razmišljaju o stalnom zaposlenju, pa i - ženidbi.
Iako je i novim propisom predviđena granica do 27. godine za odlazak u vojnički stroj, obaveza služenja vojnog roka može u izuzetnim slučajevima biti produžena i još za tri godine. Podsećanja radi, taj „limit“ je do sada bio tri i po decenije života.
Nacrt, između ostalog, ukida i kategoriju ograničene sposobnosti za vojnu službu, koja je dovodila do čestih prekida služenja vojnog roka. Privremena nesposobnost regruta može trajati najkasnije do 27. godine života, a lekarske komisije je do tada mogu svega dva puta odlagati. Trećeg puta donose odluku - regrut je sposoban ili nije. Menja se i tajming lekarskih pregleda koji će se ubuduće obavljati, umesto u 18. godini, šest meseci pre odlaska u kasarnu.
- Zakonom se predviđa i podela rezervnog sastava na aktivnu i pasivnu rezervu, što do sada nije bilo propisano - objašnjavaju u Ministarstvu odbrane. - Aktivna bi se popunjavala preko javno raspisanog konkursa i uz zaključenje ugovora na dve godine. Podoficiri i vojnici bi ovu vrstu ugovora mogli da obnavljaju do 45. godine, dok bi oficiri na ovoj dužnosti mogli da budu deset godina preko toga. Pasivnu rezervu čine svi građani koji imaju ratni raspored u Vojsci, državnim organima i civilnoj zaštiti.

Sabrani propisi
U MINISTARSTVU odbrane objašnjavaju da će novi zakon da otkloni sve protivrečnosti i manjkavosti dosadašnjih rešenja o vojnoj obavezi. Uz to, njegovo donošenje je uslovljeno donošenjem Zakona o odbrani, koji je usvojen krajem 2007. godine. U njemu će biti sabrani propisi koji su do sada bili rasuti u nekoliko zakona, uredbi i pravilnika.
Ukoliko narodni poslanici usvoje predložena rešenja, vojnici na civilnom služenju vojnog roka neće imati status vojnog lica, što znači da se na njih neće odnositi posebna pravila i dužnosti koji su rezervisani za njihove kolege „sa opasačem“. Civilno služenje vojnog roka je zadržano, a predviđeno je i da se o izvršenju vojne obaveze stara Ministarstvo odbrane.

I ŽENE U EVIDENCIJI
IAKO je Nacrt novog zakona o vojnoj obavezi zadržao staro rešenje prema kojem lepši pol ne podleže regrutnoj obavezi, predviđena je mogućnost da dame, ipak, budu u evidenciji rezervnog sastava. Na spisak „trećeg poziva“ žene će biti upisane prema stručnoj i radnoj osposobljenosti. Zakon predviđa da lepši pol može biti pozivan na vojne vežbe i vežbe civilne zaštite radi obučavanja za dužnosti u uslovima vanrednog ili ratnog stanja.

OBAVEZE
PRVI put su u zakonski tekst ušle i odredbe o materijalnoj i radnoj obavezi koje su do sada bile rasute po uredbama i drugim aktima. Ovim odredbama su definisane dužnosti građana i pravnih lica tokom ratnog i vanrednog stanja. Tiču se obaveza na radnom mestu, ali i ustupanju Vojsci njihovih stvari koje su od značaja za odbranu zemlje. Reč je pre svega o vozilima, građevinskim mašinama, plovnim objektima, uređajima veze, letilicama, magacinskim prostorima... sve do uređaja za štampanje i snimanje, kao i tegleće, jahaće i tovarne stoke.