POŠTENJE i neokaljani obraz vredniji su mi od svakog blaga. Zato, bez obzira na situaciju u kojoj se nalazim, ni u jednom trenutku nisam pomislio da pronađenu torbu s novcem i dokumentima zadržim, već sam odmah po završetku smene učinio sve da stupim u kontakt sa vlasnikom Miletom Milovanovićem (40), iz Niške
Banje, i vratim mu njegovo.
Ovako za “Novosti” priča Nišlija Predrag Bogićević (31), vozač autobusa JP “Aerodrom” na kružnoj liniji 34, koji je po izlasku iz autobusa pronašao torbicu sa 4.000 evra i 6.000 dinara, platnim karticama i raznom drugom dokumentacijom. A o skromnosti ovog čoveka i iskrenosti njegovih reči govori i to da smo ga jedva ubedili da nešto kaže za novine i slika se.
- Završio sam smenu i, po običaju, bio mrtav umoran. U jednom trenutku na betonu, u blizini hipermarketa “Velpro Idea”, ugledao sam nekakvu torbicu i uzeo je. Zatim sam seo i otvorio je. Na svu sreću, pored ostalog, u njoj su bila i dokumenta na osnovu kojih sam mogao da potražim vlasnika - kaže Bogićević.
- Okrenuo sam 988 da bih nekako došao do vlasnikovog broja telefona, ali su tek posle više pokušaja uspeli da mi pomognu. Oko 23 časa uspostavili smo vezu, a čovek je bio prosto zapanjen i u početku je verovao da ga neko zafrkava.
Zatim su se dogovorili da se on i vlasnik izgubljene torbice sa malim bogatstvom Mileta Milovanović nađu na parkingu ispred Elektronske industrije.
- Kupovao sam robu za svoj dragstor “Termal” u Niškoj Banji. U toku utovara torbicu sam ostavio na krov automobila. Krenuo sam, a torbica je pala na ulicu. Primetio sam da je nema tek kada sam se kasnije zaustavo. Tada sam se prosto oduzeo i prvi put u životu popio lek za smirenje - kaže Mileta Milovanović.
On je o svemu obavestio porodicu, slučaj je prijavio i policiji, ali je, kako ističe, izgubio svaku nadu da će doći do svoje torbe i svega onoga što je bilo u njoj. Pogotovu ga je zabrinjavala činjenica što su se u torbi, pored 4.000 evra i 6.000 dinara, nalazili i platna kartica računa na kojem je bilo 1,2 miliona dinara, pečat i sva dokumentacija o registraciji firme.
- Uzeo sam od čoveka torbicu i nisam hteo ni da proveravam da li je sve u njoj, jer, ako je čovek došao da mi je vrati, sigurno je i da je pošten - kaže Milovanović, naglašavajući da je, uz veliko navaljivanje i ubeđivanje, uspeo poštenom nalazaču da preda određeni iznos na ime nagrade.
Predrag Bogićević stanuje u naselju Pantelej u kućici od 60 kvadrata. Ukupno ih je devetoro ukućana, pored njega, supruge i troje dece. Teško sastavljaju kraj s krajem od prvog do prvog u mesecu i teško žive, ali Predrag još jednom pominje da ni po koju cenu ne bi zadržao pronađenu torbu. Priznaje i da je teška srca primio poklon, ali mu je posebno drago, kako ističe, što je stekao novog prijatelja.

OČEKIVANI POSTUPAK
- PEĐA je vredan, dobar i pošten radnik, što je potvrdio i ovakvim svojim gestom. Sa manjim prekidima, kod nas je desetak godina i do sada niko nije imao primedaba na njegov rad - kaže Biljana Milutinović, zamenik direktora Aerodroma “Niš“.