Drum bez krajputaša

Nadgrobne ploče i sva druga spomen-obeležja koja se nalaze na javnim putevima moraće da budu uklonjena posle usvajanja novog zakona o bezbednosti saobraćaja. Sličnu odredbu sadrži i važeći zakon, ali ona nije poštovana čitavih dvadeset godina.
Postojeći zakon za postavljanje krajputaša predviđa kaznu u iznosu od 1.800 do 9.000 dinara. U slučaju da je zbog postavljenog spomenika došlo do saobraćajne nesreće kazne dostižu 45.000 dinara. Međutim, od 1988. godine, kada je zakon usvojen, niko nije kažnjen po ovom osnovu.
U Ministarstvu za infrastrukturu kažu da je razlog za nepoštovanje zakona to što je reč o ukorenjenom narodnom običaju.
- Primena zakona je u nadležnosti saobraćajne policije, ali on dosad nije primenjivan, jer je ovaj običaj veoma rasprostranjen u našem narodu - objašnjava Dragan Jovanović, pomoćnik ministra za infrastrukturu, zadužen za bezbednost saobraćaja. - Ipak, novi zakon će biti dosledno primenjivan. Takvi spomenici su pretnja za bezbednost saobraćaja - čovek skrene pogled da vidi o kome je reč, a te tri-četiri sekunde mogu biti kobne.
Jovanović dodaje da takvi spomenici nisu dozvoljeni nigde u Evropi, te da je reč o standardima Evropske unije kojih se i mi moramo pridržavati. Po usvajanju zakona, nadležne institucije će prvo pokušati da ubede građane da sami uklone spomenike koje su postavljali.
- Ako ne pristanu, u krajnjoj nuždi, uklanjaćemo ih preko inspekcije, „Srbija puteva“ i policije - zaključuje Jovanović.
Veliki broj spomenika kraj puta sociolozi objašnjavaju sve učestalijim saobraćajnim nesrećama, ali i povratkom starim običajima. Osim mesta udesa, tokom devedesetih, spomenicima kraj puta su često obeležavane i lokacije na kojima su, u međusobnim obračunima, stradali mafijaši.

ISTORIJA OBIČAJA
KRAJPUTAŠI su se pojavili u drugoj polovini 19. veka u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, posle prvih velikih ratova koje je Srbija vodila sa Turcima. Najčešće su to spomenici poginulim vojnicima na nekom dalekom bojištu. Zbog toga se misli da su krajputaši isključivo vojnički spomenici. Ovi belezi se podižu umrlima ili stradalima daleko u belom svetu, kojima se ne zna grob.

CRKVA
SRPSKA pravoslavna crkva nema formiran stav po ovom pitanju. Otac Branko Topalović iz Saborne crkve kaže da je narod sam počeo da obeležava mesta pogibije. Prema njegovim rečima sveštenici ne obavljaju službu na takvim mestima.