Traži se 338 ljudi

BEOGRAD - Građani Srbije vole da beže, makar na nekoliko dana, da se sklone od svih, najčešće od najbližih rođaka. Svake godine se podnese više od hiljadu prijava da je neka osoba nestala. Srećom, u više od 90 odsto slučajeva, posle nekoliko dana, "nestali" se vrate živi i zdravi.
Beže svi. I stari i mladi, deca, žene i muškarci, neobrazovani, ali i oni sa visokom školskom spremom. Tokom 2007. godine u Srbiji je prijavljen nestanak 1.248 osoba, a u Beogradu - 476. U više od 90 odsto slučajeva nestanci su rešeni. Ipak, 122 osobe se i dalje vode kao nestale, a ukupno od 1964. od nekoliko hiljada prijavljenih još 338 slučajeva nije rešeno.
Leto je posebno inspirativno za mlade da uleću u ovakve avanture.
- Evo, od jutros imamo 12 prijava za nestale osobe - objašnjava za "Novosti" Mladen Milenković, iz Uprave kriminalističke policije PU Beograd. - Čim dođe letnja sezona, broj se povećava. Odu na more, vole da prespavaju napolju, izgube se sa društvom... U prvih šest meseci u Beogradu je prijavljen nestanak 209 osoba. Vidljivo je da se povećava broj mladih koji beže iz domova za nezbrinutu decu. Srećom, takvi se slučajevi brzo reše.
Iz prošle godine, od 476 nestalih, ostala je nepoznata sudbina za njih osam. Ipak, za jedinu maloletnu osobu među njima, zna se gotovo sve, osim adrese na kojoj je trenutno. Reč je o sedamnaestogodišnjoj devojčici iz Resnika, koja se, kako je istraga pokazala, udala u Surčinu.
- Javlja se majci s vremena na vreme, ali je između poziva period dug po nekoliko meseci - navodi naš sagovornik. - Pokušavamo da je pronađemo, ali ne vredi. Zna dobro da ćemo je istog trenutka vratiti roditeljima, jer je reč o maloletnoj osobi. Ove godine stiče punoletstvo i mi više nećemo moći da je vratimo u Resnik. Sama će o tome da odluči.
Još se kao nestali vode i nekoliko prevaranata, koji su uzeli novac i "zapalili" ko zna gde. Brižne supruge prijavile su nestanak, ali njih nigde nema. Za svojom ćerkom, doduše, punoletnom (1986. godište) od prošle godine traga i jedan Beograđanin. Policija je došla do saznanja da se udala u Hrvatskoj, za dečka koji je jedno vreme proveo u Srbiji. Oboje su problematičnog ponašanja, ali im se još nije ušlo u trag.
Pre nekoliko godina nestao je i jedan pedesetpetogodišnjak, psihijatrijski slučaj, koji je zapalio stan. Njegova sestra je tek 2007. prijavila njegov nestanak. Traga se i za invalidom koji je nestao na deponiji u Vinči. Tri puta je prekopavano đubre, ali nije nađen.
Kao nestali se vode i dvojica mladića iz beogradskog podzemlja. Došlo se do operativnih podataka da su ubijeni, ali tela nisu nađena. Policija traga i za mladićem, narkomanom, koji je već pokušavao da se ubije, pa se strahuje da je uspeo u svom naumu.
- U pet do deset odsto, od rešenih slučajeva, utvrdi se da osoba nije više među živima, bilo da je preminula prirodno, ili je digla ruku na sebe - kaže Milenković.
- To su najteže situacije kada porodici moramo da saopštimo takvu vest.
Najčešći razlozi za nestanak, prema onom što je pokazala policijska praksa, su neraščišćeni porodični odnosi, ljubavni problemi, neuspesi u školi, dugovi, bolest i zaboravnost kod starijih osoba...
- Većina se vrati posle nekoliko dana - navodi naš sagovornik. - Kažu da su bili kod rođaka, devojke ili dečka, drugova ili drugarica iz škole, u hotelu... Ne možete ih naterati da vam kažu gde su bili, ako neće. Nekada smo jednostavno nemoćni da pronađemo nestale, čak i kada znamo njihovu subinu. Recimo, jednog mladića imamo i na VHS snimku kako skače u Dunav, ali telo nikada nije nađeno.
Nestanak male dece je nešto najteže, ali takvih slučajeva poslednjih godina nema. Dogodi se da se dete izgubi u gužvi, ali se brzo i pronađe.
- Misterije u nestancima nema, samo je pitanje da li oni koji prijavljuju kažu istinu - navodi Milenković. - Kada se zna cela istina lakše se reši i sudbina nestalog.
Ima slučajeva, iako retko, poput onih iz viceva da je muž otišao po cigarete ili novine i da se više nikada nije vratio. I u ovim situacijama, pojašnjava Milenković, verovatno postoji objašnjenje i konkretna priča, ali je policija ne zna. Taj neko ko prijavi nestanak zna više nego što kaže policiji, i takvi slučajevi ostaju nerešeni.

PAMĆENJE
INTERESANTAN je slučaj Beograđanina, koji se pojavio pred našom ambasadom u Ankari, kao nepoznata osoba, jer je izgubio pamćenje. Našoj policiji je, međutim, bio i te kako poznat jer je njegova žena prijavila nestanak, a proneverio je više od 300.000 maraka, zbog čega je stavio i kuću pod hipoteku.
Tokom višemesečnog "nestanka" on je čak dolazio u Srbiju, prodao auto, a onda se ponovo vratio u Tursku. U jednom trenutku ostao je bez "pamćenja", ali se "setio" gde je ambasada u Turskoj.

NAJSTARIJI
NIJEDAN slučaj za policiju ne zastareva. Najstariji predmet, kada je reč o nestalima, je iz 1964. godine. Reč je o mladiću od dvadesetak godina. Nestanak je te davne godine prijavila majka od koje se nije razdvajao i sa kojom je svuda išao. Do danas nije pronađen. Najstarija osoba, za kojom beogradska policija traga od prošle godine, rođena je 1926. godine.