Preko Peštera sve do Jadrana

REPUBLIČKA reviziona komisija je stavila tačku na višedecenijsku dilemu. Deonica autoputa Beograd - južni Jadran, od Požege do Boljara, definitivno ide preko Peštera. U igri su bile četiri varijante, a usvojena je takozvana „Istok 1“, dužine 106,8 kilometara.
Saobraćajni institut CIP dobio je nalog da uradi generalni projekat deonica Požega - Boljare. Ispitano je više od hiljadu kilometara raznih varijanti za izbor trase autoputa na prostoru koji je generalno sa zapada ograničen zaštićenom zonom planine Zlatibor, a sa istoka Golijom. Trebalo je premostiti klizišta, akumulacije, kulturno-istorijske spomenike i naseljena mesta koja onemogućavaju prolazak autoputa. CIP je uradio četiri rešenja i predložio najbolje, koje je Republička reviziona komisija usvojila 9. maja ove godine. Iz plana su ispale zapadna i centralna varijanta.
Trasa je, dakle, doskora bila poznata samo od Beograda do Požege. Zato je ta deonica i bila predmet koncesije.
Konačno, poznato je i kako će se Srbija spojiti sa Crnom Gorom u mestu Boljare. Dalje, dakle, autoput ide od sela Prilepac dolinom reke Moravice, pruža se prema Arilju i Ivanjici, koju obilazi sa severoistočne strane. Dolinom Moravice trasa je položena južno sve do predela Kosavice i, obilazeći Goliju, spušta se do Kovilja, pored Biočana do Duge Poljane, preko Peštera pravcem severoistok-jugozapad do Boljara, gde je granična tačka, koja je dogovorena sa Crnom Gorom.
- Republička reviziona komisija ostavila je mogućnost da se kroz izradu idejnih projekata još jednom razmotri i varijanta „Istok 2“, što bi značilo da put od Duge Poljane može da skrene ka Sjenici, koja bi se zaobišla sa južne strane - navodi Milosav Anđelković, tehnički direktor CIP.
- U odnosu na zapadnu varijantu istočna je kraća za 42 kilometra.
Dugi niz godina prepucavali su se Užice i Pazar na koju će stranu autoput da skrene. Ali, ni stručna javnost možda nikada nije bila toliko podeljena kao u slučaju izbora trase od Požege do Boljara.
Prednosti užičke varijante su razvijeni privredni centri, Zlatibor, pre svih, ali je ta trasa duga 156,6 kilometara i samim tim daleko skuplja za izgradnju, jer je reč o vrlo zahtevnom terenu. Čak 48 odsto, put bi bio u objektima, a to je 43 kilometra mostova i 25 kilometara tunela.
Sa druge strane, pešterska takođe ima svoje prednosti - razvoj tog dela Srbije, „otvaranje“ Golije... Na ovom putnom pravcu preko Peštera predviđena je izgradnja četiri petlje, deset benzinskih pumpi, 18 odmorišta, 107 retenzija, a ukupna dužina mostova je 22 dok bi u tunelima bilo 27 kilometara.
Međutim, autoput gde se naplaćuje putarina, mora da ima alternativni pravac, koji je u pristojnom stanju, a preko Peštera takve saobraćajnice nema. I to bi možda mogao da bude problem. Takođe, ovako veliki projekti grade se u etapama i svaka deonica koja se završi pušta se u saobraćaj i naplaćuje se putarina. Ali, da bi preko Peštera krenula vozila, mora da se završi kompletan autoput.

ČETIRI VARIJANTE
* „Zapad“, kreće od Požege i od Gorobiljskog polja prelazi u dolinu reke Đetinje, prolazi pored Sevojna, zatim se penje prema Čajetini, prolazi pored sela Mačkat, Ljubiš, spušta se ka Kokinom Brodu i Novoj Varoši odakle se penje ka Sjenici i produžava do Boljara. Ova varijanta duga je 156,6 kilometara.

* „Centralna“, dužine 102,9 kilometara ide od Požege i u području sela Prilipac dolinom reke Moravice pruža se prema Arilju i Ivanjici. Dalje ide dolinom reke Grabovice brdovitim predelima Dubrave do Poljanske gore i Kladnice dolazi u rejon Sjenice i dalje do Boljara.

* „Istok 1“, dužine 106,8 kilometara poklapa se sa centralnom varijantom do Petačkog polja, i Ivanjicu obilazi sa severoistočne strane. Dolinom Moravice trasa je položena južno sve do predela Kosavice i obilazeći Goliju spušta se do Kovilja, pored Biočana do Duge poljane, preko Peštera pravcem severoistok-jugozapad do Boljara.

* „Istok 2“, dužine 111,1 kilometar, u potpunosti se poklapa sa varijantom „istok 1“ sve do Duge poljane na putu Sjenica - Novi Pazar. Od Duge poljane trasa se pruža jugozapadno, obilazeći Gradac, sve do mesta Paljevine, gde se poklapa sa zapadnom i centralnom varijantom.

CRNOGORCI NAPREDUJU
Crnogorci su, što se tiče saobraćajne veze sa Srbijom, otišli malo dalje. Oni su definisali trasu, koja ide od Boljara preko Berana, Andrijevice, Mateševa, Smokovca, pored Podgorice kroz tunel Sozina do Bara. Tunel je pušten u saobraćaj. A trenutno se rade i idejni projekti za pojedine deonice. Projektna dokumentacija se radi za pun profil autoputa.