OD 1. jula neki građani neće moći da koriste dozvoljeni minus po tekućem računu. Naime, prema novom propisu Narodne banke Srbije, svi oni koji su već opteretili platu kreditima i kreditnim karticama do 30 odsto, odnosno stambenim zajmovima do 50 odsto, moraće da se odreknu ove pozajmice, jer se i ona sada računa kao kreditno zaduženje sa pet odsto. Dobra vest je da ova mera nije retroaktivna.
To znači da dozvoljeni minus ne mogu da koriste samo oni građani kojima ova pogodnost ističe posle 1. jula, a nisu u mogućnosti da svoje mesečne obaveze usklade sa trećinom,odnosno polovinom zarade. Ostali mogu da koriste svoje pozajmice do isteka ugovora koji su potpisali sa bankama. Tako da oni klijenti koji su, na primer, obnovili svoj dozvoljeni minus u martu, aprilu, maju ili junu, imaju pravo da ga koriste u narednih godinu dana.
Mnoge banke omogućiće građanima da pozajmicu koja se inače odobrava u visini jedne plate vrate u ratama, ako probijaju limit od 30 odnosno 50 odsto primanja. Ili, kao na primer u Rajfajzen banci, da se dogovore sa svojim bankarom da eventualno smanje obaveze prema kreditu, ili da umanje iznos na kreditnoj kartici.
Postoji još jedna opcija, ali nju će pokušati da izbegnu sve banke. To je rezervisanje novca na poseban račun za klijente koji prekoračuju zakonski regulisanu kreditnu zaduženost od 30, ili 50 odsto plate. U ovom slučaju banke će, na primer, za klijenta koji ima platu od 30.000 dinara i želi i dalje da koristi minus, a njegove obaveze prelaze trećinu plate, morati da izdvoje 30.000 na poseban račun, zbog rizika koji nosi takvo zaduženje klijenta.
- Saglasno izmenjenoj regulativi, počev od 1. jula ove godine primenjivaće se nov način kalkukacije prilikom utvrđivanja kreditne sposobnosti klijenata koji budu želeli neku od naših usluga - kažu u Banci Inteza. - Klijenti koji već koriste pozajmice u iznosu koji prevazilazi njihovo kreditno zaduženje, prema novim pravilima, ne moraju da brinu. Jer, nastaviće da ih koriste do isteka ugovora.
Neke banke već uveliko odobravaju kredite i kartice za refinansiranje, kako bi privukle što više klijenata, a s druge strane, omogućile nekim građanima da zadrže i dozvoljene minuse. Naime, bankari nude niže kamate za refinansiranje, tako da klijenti mogu da povećaju iznos zajma, ili kreditne kartice.

TEKUĆI I POZAJMICE
PREMA podacima Kreditnog biroa, u Srbiji ima 5,7 miliona tekućih računa, a iznos dozvoljenog minusa iznosi 39,1 milijardu dinara.
Kamatne stope na pozajmice su veoma visoke i iznose od 27 do 33 odsto na godišnjem nivou, ali je ovo najtraženija usluga u bankama, jer je lako dostupna. Od dokuemnata je potreban samo zahtev i potvrda o mesečnim primanjima u poslednja tri meseca.