Crveno zlato sjajnije od žutog

SA nadaleko čuvene i po mnogima najuglednije srpske plantaže malina u selu Mirosaljci, nadomak Arilja, prvi plodovi, tek ubrani, skladište se u hladnjačama. Odavde "crveno zlato" putuje u zemlje Evropske unije. Stranci plaćaju 3,3 evra po kilogramu prvoklasnog "rolenda". Mada je izvozna cena najviša u istoriji, sladak plod je mnogima u lancu proizvođača, hladnjačara, prerađivača, banaka i stranih kupaca, ostao gorak.
Među nepreglednim poljima osrednjih zasada, kvalitetom se izdvaja plantaža u Mirosaljcima. Na 4,5 hektara, pola je "mikera", pola "vilameta". Oko 85 odsto prinosa, klasifikovano je kao "rolend", najkvalitetniji plod obe sorte. Sve je "pod konac", među redovima maline nema nijedne travke, a kamoli korova. Prava retkost za domaće prilike.

Rekorder

MILOMIR Stojić (50), svetski rekorder po prinosu maline, primio je prvih 20 berača koji dnevno zarađuju od 1.000 do 1.200 dinara. Stigli su iz svih krajeva Srbije, od Subotice do Preševa i Bujanovca. Biće ih u špicu berbe oko 80. Tri kuvarice za njih pripremaju obroke, potrajaće berba mesec i po dana.
- Otkupna cena je bolja nego lane, ali ogromne i brze zarade nema. Sve je, od đubriva i nafte, do radne snage, bezmalo dvostruko skuplje nego prošle godine. Tu se profit zagubio - objašnjava Milomir, ne otkrivajući cenu po kojoj malinu prodaje hladnjačarima.
Zna se, međutim, da proizvođači ove godine dobijaju od 150 do 200 dinara za kilogram tog najkvalitetnijeg "rolenda".
Novi, moćan traktor "kararo", sa ove plantaže dnevno ka hladnjači vozi 1,5 tonu najcenjenijeg srpskog voća. Za ovakav uspeh, previše kiselo zemljište je godinama mukotrpno popravljano, primenom agrotehničkih mera. Srbija nema kvalitetnog sadnog materijala, nema ni uvoza novih i zdravih sadnica. Milomir je morao sam da stvori kvalitetan zasad, zidao je zgrade za smeštaj nadničara, kupovao mehanizaciju. Nabavio je i sopstvenu hladnjaču od 50 tona, da premosti godine kada je otkupna cena niska. Uložio je u svoju plantažu mnogo novca. Samo za jedan hektar novog zasada treba izdvojiti oko 14.000 evra.
- Investirao sam kada je otkupna cena bila niska, stalno sam bio na pozitivnoj nuli. Nikada ne znam šta me čeka "iza krivine". Na sreću, grad ovde nije naneo veću štetu i biće dobar prinos.

Rezerve
U svet malinara Milomir je sa suprugom Rankom ušao 1984. godine. Imao je svega 40 ari pod zasadom. Četiri godine kasnije, postao je svetski rekorder po prinosu najkvalitetnijeg ploda. Sada sin Dragan polako preuzima najveći teret posla.
Solidnu cenu maline, ove i sledeće godine, diktiraće nedovoljne rezerve ovog voća u svetu. Shvatio je konačno i srpski seljak da cene ne određuju ni Vlada Srbije, ni predsednici opština, već globalno tržište.
Prošle godine, smrklo se Poljacima, suša je uništila prinose, a Evropska unija tražila da se sezoncima plati najmanje 7,4 evra za jedan čas rada. Svetu zafalilo 60.000 tona maline, ispostavilo se srpske i sve je prodato po pristojnoj ceni. Ove godine će biti još bolje. Nažalost, uprkos svemu, nema mesta za bezrezervni optimizam...
Hladnjačari ovih dana užurbano otkupljuju malinu od proizvođača. Voće je oporo, kada hladnjačar uzme kredit od milion evra za otkup, najčešće nepovoljan, uz najvišu kamatu u Evropi, jer smo zemlja u tranziciji, a izvoz stane. Kako će na kraju ovogodišnje berbe proći hladnjačari, rano je reći.
- Čast izuzecima, ali je prosek kvaliteta naše maline loš. Nema novih, kvalitetnih sadnica, zemljište se mora popravljati, još ne primenjujemo modernu tehnologiju proizvodnje - kaže Radojko Luković, direktor Inovacionog centra za poljoprivredu u Arilju, po povratku iz Italije gde se još jednom uverio da samo inovacije donose dugoročni uspeh.
Pored poboljšanja zemljišta i sadnica, gde malinari treba da traže novu šansu za profit?
- Italija je puna natkrivenih zasada, svrha ovih poluplastenika je višestruka. Oni štite od grada, kišnica se preko krovića sliva u kanale između redova, ne oštećujući voće. Plod je u blagoj senci, nema toplotnog udara, strujanje vazduha je idealno, vegetacija produžena, a lakša je i berba - ističe Luković.
Milomir Stojić ove savete prihvata. Već iduće godine, natkriće deo svoje plantaže. Mnogi će, nažalost, i dalje raditi po starom, a to znači da samo jedna loša godina može staviti katanac na plantažu. To bi značilo, da će se na trpezama širom Evrope, umesto srpske, naći maline iz Poljske, Čilea, Kine...

BOROVNICA ŠEST EVRA!
BOROVNICA je hit. Retki su zasadi ovog voća, a Ljubiša Milijanović (53) koji ima plantažu na 1,3 hektara u Stupčevićima kod Arilja, objašnjava da se uzgajanje isplati. Berba počinje narednih dana.
- Ceo rod u svežem stanju ide u "Maksi" diskonte. Pregovaram ovih dana i sa "Rodićem" i "Merkatorom". Moj zasad je star svega tri godine, ukupan prinos će biti između četiri i pet tona.
Zvanično, otkupna cena je 4,5 evra, ali je javna tajna da kupci proizvođačima plaćaju i više od šest evra po kilogramu.
- Hektar novog zasada košta oko 25.000 evra i otplati se za pet godina. Sadni materijal se uvozi iz Nemačke. Naša berba počinje kada se potroše sredozemne zalihe, a pre nemačke i poljske berbe, što je idealno - naglašava Milijanović.

ŠANSA ZA JAGODE- NOVI zasad jagoda na jednom hektaru košta oko 900.000 dinara, a država kao podsticaj daje 600.000. Ova subvencija je veoma značajna, ali se ovo voće teško probija u ariljskom kraju pored maline - tvrde u Inovacionom centru za poljoprivredu. Stvorićemo ogledna polja, kako bi ljudi videli da koristi od novih, uređenih zasada ipak ima.

GDE IZVOZIMO
Evropska unija
Sjedinjene Države

KONKURENTI
Poljska
Čile
Kina

BROJKE
11.000-12.000 hektara pod malinom U Srbiji
80.000-85.000 tona godišnje potencijalni rod
125.000 dinara državna subvencija za novi zasad
14.000 evra po hektaru cena novog kvalitetnog zasada
30 tona maksimalni prinos po hektaru