NIJE slučajno Prizren nazvan carskim gradom. Jer, znali su dobro tadašnji carevi gde će graditi svetinje. Znali su u kom su kraju zemlja i priroda najlepši. I, zato nije slučajno što je car Dušan izabrao baš Prizren da u njemu podigne svoju zadužbinu.
Zadužbine cara Dušana i manastire nadomak Prizrena sada obezbeđuju vojnici Kfor. Oni i odlučuju ko može da poseti svetinju.
- Ponašaju se prema nama prilično korektno. Svesni su situacije u kojoj se nalazimo - kao da otac Jovan, jedan od sedam monaha u svetim Arhangelima, nadomak Prizrena, u neku ruku želeći da opravda ponašanje nemačke vojnike koji obezbeđuju manastir.

Ilegala

MANASTIR je oivičen visokim stenama. Kraj njega žubori bistra Bistrica. Svetinja je iz petnaestog veka, iz vremena kada je Prizren bio i prestonica Srbije.
Da nije pravoslavnih svetinja, od kojih su mnoge u napadima Albanaca oštećene, spaljene, porušene, a kasnije navodno popravljane, malo je drugih srpskih obeležja u ovom gradu, okićenom albanskim zastavama i čestitkama za proglašenje nezavisnosti.
- Nas Srba je u gradu svega 24. Sami smo u svojim kućama i stanovima. Živimo kao u ilegali, tako da ne znam da li je teže onima koji su u kućama ili stanovima - poručuje Evica Đorđević (30), koja sa dvogodišnjom kćerkom Milicom živi u zgradi u centru grada.
Posle svih strahota koje je preživela poslednjih godina, pogotovu posle 17. marta 2004. godine, kada su prizrenski Srbi kao i ostali širom pokrajine, bili izloženi neviđenom pogromu i napadima Albanaca, nekako opstaju. Srećom, posle nekoliko dana, svi Srbi iz grada smešteni su u bazi nemačkog Kfora gde su proveli narednih godinu i po dana. Potom su se osmelili da se vrate svojim kućama.
- Velike probleme stvaraju mi komšije, u stanu iznad. Često sam zbog njih prinuđena da zovem policiju, ali provokacije i dalje ne jenjavaju - priča Evica.
Rođena je i odrasla u ovom gradu, u kome se školovala i radila, brinula je o roditeljima koji su preminuli, a ona ostala sama u vihoru ratnih dešavanja.
- Značajnu pomoć i podršku dobijam ovde, u manastiru, gde na liturgije dolaze svi preostali Srbi - priča Evica, držeći malu Milicu, jedino srpsko dete u gradu...
- Zato dodatno ohrabrenje, ovdašnjim Srbima pružaju i svete liturgije.

Liturgije

I NAŠ manastir srušen je 2004. godine u martovskom pogromu, ali smo mu se ponovo vratili. Jedno vreme monasi su živeli u kontejnerima, a liturgija je služena u šatoru. Ali, zahvaljujući upornosti srpskog naroda, vernika i posetilaca, sagrađen je novi konak. U njemu je crkva, u kojoj se sada služe liturgije, radionice za duborez...
- Opstajemo zahvaljujući pomoći Vlade Srbije i vernika, koji dolaze uglavnom organizovano - primećuje otac Jovan, jedan od sedam monaha koliko ih je trenutno u svetinji.
Pitanje opstanka muči i povratnike u jedinom srpskom selu Novaku, desetak kilometara udaljenom od Prizrena.
- Da nije pomoći koju dobijamo iz Srbije teško da bismo ostali. Pre svega penzija i "minimalaca" koje primaju oni kojima je posle 1999. godine onemogućen rad u svojim preduzećima - iskren je Petar Ćekić (66) koji se u rodno selo vratio sa suprugom Dankom i sinom Božidarem.
Priseća se dana kada su zbog napada Albanaca svi meštani bili primorani da napuste selo, ali i dana povratka kada im je humanitarna organizacija sagradila kuće.
- Mada u selu ništa nije nalik na ono što smo imali, ipak imamo krov nad glavom. A nekada smo imali sve: dvospratnu kuću, pomoćne objekte... - nabraja Petar.
- Najteže je što u selu nema mladih. I oni koji bi se vratili sa porodicama, ne mogu to da učine jer ovde nema mogućnosti za zaposlenje. Najveći problem je što ne radi ni škola - ne skriva razočarenje Živorad Andrijević (67) dok u svom dvorištu nadgleda košnice sa pčelama.

KUĆE ZA POVRATNIKE
U povratniČkom selu Novake, kod Prizrena humanitarna organizacija sagradila je 64 kuće, a povratnici su se vratili u leto 2003. godine. Godinu dana kasnije započeli su i obnovu seoske crkve posvećenu svetim Vračima, koju još očekuju završni radovi na uređenju...
Novake, u kome trenutno živi tridesetak Srba, jedino je povratničko selo, a od oko 20.000 Srba koliko ih je do 1999. godine živelo u Prizrenu, u gradu ih je trenutno dvadeset petoro, među kojima i dvogodišnja Milica Đorđević.

SVETINJE
VIŠE od 20 pravoslavnih svetinja, crkava i manastira u kojima su do martovskog pogroma 2004. godine služeni verski obredi, sada je aktivan jedino manastir svetih Arhangela. Još su vidljivi tragovi paljenja na Bogosloviji, a iako delimično obnovljena još uvek nije zaživela ni crkva Bogorodice Ljeviške, a u toku je obnova crkve svetog Đorđa.
Dragana ZEČEVIĆ


* * * * *

ONI I DALJE TROŠE
DA LI ĆE JEZERO GAZIVODE I UBUDUĆE RADITI ZA KOSOVO


GAZIVODE - I posle proglašenja nezavisnog Kosova, voda iz jezera Gazivode kod Zubinog Potoka svakodnevno, hidrosistemom "Ibar - Lepenac", stiže do termoelektrana u Obiliću i mnogobrojnih potrošača u južnoj Kosovskoj Mitrovici, Vučitrnu i drugim kosovskim gradovima. Za Tačijevu lažnu državu radi i istoimena hidrocentrala u Veljem Bregu kod Zubinog Potoka, koja je deo elektroprivrede Kosova.
Svi pokušaji opštine Zubin Potok da jezero, branu i centralu stavi pod svoju kontrolu ili bar naplati isporučenu vodu i struju, do sada su ostajali bez rezultata, jer u Prištini, koja je uživala maksimalnu podršku Kfora i Umnika, nisu hteli ni da razgovaraju o ovome.
Pre proglašenja nezavisnog Kosova, Srbi iz Zubinog Potoka pretili su da će zavrnuti slavine i da će vodu staviti pod svoju kontrolu. Mnogi su očekivali da će se to desiti već ovih dana. Međutim, Gazivode i dalje rade za Albance. U Zubinom Potoku kažu da su godišnje, zbog toga, uskraćeni za oko šest miliona evra.
- Jezero, brana i centrala sigurno više neće raditi za Albance i nepostojeću državu Kosovo. Koje ćemo poteze povući i kada, zavisi od više okolnosti. Sigurno je, međutim, da će voda i struja morati da se plate - potvrdio je za „Novosti“ jedan visoki funkcioner opštine Zubin Potok.
Deo jezera je na teritoriji opština Tutin i Novi Pazar, a najveći deo (i brana) na području opštine Zubin Potok. Brana Gazivode svojevremeno je potopila najbolju zemlju Ibarskog Kolašina, a oko 8.000 Srba moralo je da napusti svoja ognjišta.
M. NIĆIFOROVIĆ

* * * * *

ZAŠTIĆENA PRIRODNA DOBRA NA KiM SE I DALJE UNIŠTAVAJU
DIVLJE ISPOD ŠARE

ZAŠTIĆENA prirodna dobra na KiM, već deceniju unazad, od dolaska Unmika, prepuštena su divljanju Albanaca. Seča i paljenje stoletnih šuma, gradnja divljih naselja uz samu ivicu rezervata, zatrpavanje deponijama i eksploatacija peska i šljunka iz pećke, prizrenske i dečanske Bistrice, postala je svakodnevna slika. Nestali su neki jedinstveni primerci biljnih i životinjskih vrsta, a na Koritniku, zakonom zaštićene divokoze su jednostavno - istrebljene!
- Stradanje prirodne baštine na KiM započelo je još 1999. godine bacanjem kasetnih bombi - kaže za "Novosti" profesor dr Lidija Amidžić, direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije. - Na Šari i Prokletijama dvema vrstama bora (munika i molika) preti iskorenjivanje. Na metohijskim Prokletijama nalaze se čak 22 biljne vrste, jedinstvene u svetu, a na Šar-planini 20. Masovno se istrebljuju zaštićene vrste ptica, medvedi, risovi, a ribe se ubijaju dinamitom i strujom.
Profesorka Amidžić naglašava da se upravo na Kosmetu nalazi najraskošniji priroda u Srbiji. Zbog izuzetne lepote, Šara se nalazi na preliminarnoj listi Uneska za upis u svetsku baštinu, a Prokletije su predložone za rezervat biosfere.
- Tu su i slapovi Miruše, kanjon Belog Drima sa Švanjskim mostom, park prirode Grmija kod Prištine, Mermerna pećina kod Lipljana, jedinstvena u Evropi zbog podzemnih jezera i vodotoka, zatim rezervat Kosovski božur na Gazimestanu i mnogi, mnogi drugi.
Ona kaže da na sve apela i dopise Zavoda za zaštitu prirode Srbije, da se prestane sa uništavanjem prirodne baštine, od Unmikove administracije nikad nisu dobili ni odgovor. Stručnjaci Zavoda kada kod je to moguće, pa i bez pratnje Kfora, obilaze zaštićena dobra.
A. Š.

DUŠANOV BOR
ŠIPTARSKI teroristi su u junu 1999. godine posekli bor cara Dušana, star više od sedam stoleća koji je on zasadio pored svog letnjikovca kod Gornjeg Nerodimlja. Ostavili su samo panj, da bi i njega, nešto kasnije, zapalili - kaže Lidija Amidžić.