Fišera čeka ulica

UKOLIKO bi jedna ulica Beograda ponela ime Bobija Fišera, ne bi bilo nezasluženo - kaže Svetozar Gligorić o inicijativi "Večernjih novosti" da prestonica ima i ulicu sa imenom bivšeg svetskog šampiona u šahu, koji je nedavno preminuo u Rejkjaviku.
- Kao bivši prijatelj, nemam ništa protiv te inicijative. Biće mi milo da se ona ostvari i ne sumnjam da će Fišer u mom rodnom gradu imati svoj "beleg" - dodao je doajen jugoslovenskog i srpskog šaha, koji u subotu proslavlja 85. rođendan.
Najbolji jugoslovenski i srpski velemajstor svih vremena pola veka je bio prijatelj sa Bobijem Fišerom, od njegovog prvog dolaska u Beograd i Jugoslaviju na međuzonski turnir u Portorožu 1958. godine. Bobi je tada bio u pratnji starije sestre Džoan (udate Tark) iz Moskve. Bio mu je to, kaže, jedini boravak u ruskoj prestonici, koju su još dok nije rođen, posetili i njegovi roditelji, levičarskih političkih ubeđenja.
- Da je poživeo još nekoliko meseci, verovatno bi dobio poziv da ponovo dođe u Portorož. Slovenci pripremaju proslavu pedesetogodišnjice turnira, na kojem je Fišer prvi put igrao u našoj zemlji - kaže Gligorić, koji je već dobio poziv za tu šahovsku svetkovinu.
Fišer je, inače, u Jugoslaviji boravio više puta.
- Kada se saberu svi ti boravci, Bobi je u bivšoj velikoj državi i kasnije u SRJ proveo godinu i po dana - seća se Gligorić. - Posebno mu se dopadala Kanjiža, u kojoj je lečio stopala posle meča sa Borisom Spaskim.
Na pitanje da li je i koliko Fišer znao srpski jezik, Gligorić veli da je razumevao i veoma komplikovane izraze.
- Jednom sam u Njujorku razgovarao sa Edmondsonom o mogućnosti da budem Fišerov sekundant. Nisam pristao i u telefonskom razgovoru sa ženom rekao sam da se vraćam kući, jer sam "smrtno umoran". Fišer je to razumeo prevodeći ga na engleski...
Srbima je u trajnoj uspomeni ostao kada je došao u vreme sankcija Saveta bezbednosti UN i igrao drugi meč sa Borisom Spaskim u Beogradu i na Svetom Stefanu, kršeći embargo na organizaciju međunarodnih takmičenja u našoj zemlji.
- Taj meč je organizovan bez mojih neposrednih kontakata sa Fišerom - seća se Gligorić. - Jezdimir Vasiljević je došao kod mene i izneo predlog da ponovo organizuje meč Fišer - Spaski u našoj zemlji. Rekao sam mu da u razgovorima oko organizacije meča ponudi uslove za koje sam znao da će ih Bobi prihvatiti. Fišer je tražio da i ja budem u Vasiljevićevoj delegaciji, ali dvojica njegovih ljudi su otputovala u Los Anđeles bez mene. Nisam ni znao kad su otputovali, morao sam na Karibe i bio sam prijatno iznenađen time što je Fišer prihvatio ponuđene uslove. Bili su to uslovi koje je svojevremeno tražio da bi branio titulu protiv Karpova.
To je tumačeno kao gest simpatija prema nama?
- Fišer je imao lepe uspomene iz naše zemlje još od dečačkih dana. I kada je bio u samoizgnanstvu, pre drugog meča sa Spaskim, on je boravio u Beogradu i predložio mi da igramo meč. Bila je to inicijativa van naše zemlje. Došao je sam, nisam mogao da odbijem njegovu ponudu. Pristao sam da igram bez centa nagrade, samo da mu pomognem da se vrati šahu.

PRIHVATIO BI NAŠE DRŽAVLJANSTVO
DA li bi Bobi Fišer prihvatio srpsko državljanstvo da mu je zvanični Beograd to ponudio?
- Kada je bio uhapšen, a kasnije proteran iz Amerike, Fišer bi to prihvatio - tvrdi Gligorić. - Svojevremeno je velemajstor Božidar Ivanović, kao republički ministar sporta, izneo ideju da se Fišer pozove u Crnu Goru. Ideja je živela samo dva dana. Verovatno je pod političkim pritiskom SAD na crnogorske vlasti povučena - kaže Gligorić.