Debeli opasno pretežu

VIŠE od polovine populacije u Srbiji ima problem sa viškom kilograma - upozorio je akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU. Prema podacima Ministarstva zdravlja, trenutno u Srbiji ima 18,3 odsto gojaznih i 36,2 odsto osoba sa prekomernom telesnom težinom, što znači da svaki drugi stanovnik Srbije kuburi sa telesnom težinom.
Brojke su, kao rezulatat istraživanja tokom prethodnih meseci, obelodanjene na Međunarodnoj konferenciji o gojaznosti, koja je nedavno održana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Zanimljivo je da su gotovo identične cifre, stručnjaci Zavoda za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" objavili pre sedam godina(?).
Problem sa kilažom je najčešći među stanovnicima Vojvodine. Na severu zemlje višak kilograma ima 58,5 odsto ljudi. Prosečan "bodi mas indeks", jedinica uhranjenosti, kod Srba je 26. Nauka to tretira kao sam početak predgojaznosti. Ovaj indeks je u seoskim područjima za nijansu veći - 26,3, a u gradovima je - 25,8.

RAST

Prvi put u istoriji čovečanstva, broj gojaznih je nadmašio broj gladnih na planeti. Sa viškom kilograma živi milijardu ljudi, a praznog stomaka 800 miliona. To, nažalost, ne znači da se siromaštvo smanjilo, već da je zemlju zahvatila pandemija gojaznosti. Nabacivanje kilaže nije zaobišlo ni Srbiju. Zabrinjava da je broj odraslih, a pogotovu gojazne dece, u porastu.
- Nisu ranije rađena takva istraživanja. Imamo podatak iz jedne ankete koja je pre više godina sprovedena na nivou Balkana. Tada je procenat gojaznih u Srbiji bio 15 odsto, a sada je oko 18. To govori o tendenciji rasta - istakao je profesor dr Dragan Micić, predsednik nacionalne radne grupe za gojaznost Ministarstva zdravlja. - Podaci govore da je, kako se ide ka jugu, situacija sve gora. Najalarmantnije je u Grčkoj. Procenat gojaznih među njihovim ženama je najveći - 33 odsto. Problematične su i Malta, Turska, Španija, Italija.
Da budućnost nosi još veći rizik potvrđuje činjenica da je gojaznost sve veći problem i među najmlađima. Podaci Svetske zdravstvene organizacije otkrivaju da u Srbiji čak 10 do 19 odsto dece muku muči sa viškom kilograma.

PLAN

- Ta deca rastu u buduće gojazne ljude - dodaje Micić. - Radna grupa će sledeće godine sačiniti Nacionalni plan za borbu protiv gojaznosti. Konkretni koraci biće kontrola užina u školama, izgradnja više biciklističkih staza, pa čak i osvetljenje ulica kako bi najmlađi mogli njima slobodno da se kreću. Samo gladovanje nije rešenje. Presudna je fizička aktivnost, a mi treba da omogućimo uslove da se njome deca i bave. Epidemija gojaznosti počela je osamdesetih godina prošlog veka. Posledica je sve bržeg tempa života, ali i stresa. I poslednje dve decenije ostavile su trag u našim ljudima. Zadatak za čitav svet, pa i za nas je da se epidemija gojaznosti zaustavi 2015. godine.
Mr sc. med. Tatjana Mraović, dijetolog iz Savetovališta za ishranu Vojnomedicinske akademije ističe da gojaznost neizostavno treba posmatrati kao bolest koja zahteva dugotrajno i istrajno lečenje. Važno je tražiti isključivo lekarsku pomoć, a ne pribegavati metodama koje se nude na tržištu - naglašava naša sagovornica.

DECA

- Gojazne dece je sve više. Zabrinjava da se već kod desetogodišnjaka, osim viška kilograma, otkriva i povišen krvni pritisak, šećer i holesterol u krvi. Dugo se verovalo da je masno tkivo neaktivno. Otkriveno je, međutim, da je ono najveći endokrini, hormonski organ u telu. Lučenjem hormona i nastaju metaboličke posledice. Kod žena to utiče na pojavu karcinoma dojke i materice, a kod muškaraca - raka prostate i debelog creva.
Do sve većeg broja gojaznih u svetu, pa i kod nas, dovela je promena stila života. Neredovna ishrana, smanjena fizička aktivnost. Nije tajna da višak kilograma ima veze i sa genetskim nasleđem.
- I geni mogu biti uzrok gojaznosti, ali je dobro kada genetiku možemo da pobedimo - kaže doktorka Mraović. - Promenio se ne samo životni stil, već i kvalitet hrane. Namirnice imaju veću kalorijsku vrednost nego ranije. Verovatno je razlog u drugačijem načinu pripreme.
Nasuprot stručnjacima, ljubitelji dobrog zalogaja - članovi Kluba udruženja debelih veruju da je Srbija još zdravo podneblje gde ima gojaznih, ali ne predebelih. Biljanu Radosavljević, osnivača ovog kluba, zabrinjava samo što je sve više debele dece.
- Ne smatramo da je debljina bolest, ali znamo da se od nje možemo razboleti - kaže Biljana Radosavljević. - Najmlađi, nažalost, ne mogu da pobegnu od brze hrane, koja se nudi ispred svake škole, obdaništa.
Bez ikakve mistifikacije - višak unetih kalorija dovodi do viška kilograma. Jedu se veće količine hrane nego što je čoveku potrebno. Objašnjenje je jednostavno, ukusni zalogaji su poznati sedativ.


SVETSKI REKORDERI

NA spisku deset najdebljih ljudi sveta prvo mesto zauzela je Amerikanka Kerol Džager. Umrla je 1994. godine u 34. godini, a imala je 554 kilograma. Njena najveća težina bila je neverovatnih 727 kilograma. Nije mogla ni da ustane, ni da hoda.
Drugi na listi je najteži muškarac - Džon Braure Minok. Umro je 1983. godine u 42. godini. Imao je 636 kilograma. Rekorder je i po uspešnosti dijete - uspeo je da izgubi 419 kilograma. Džon je sa 12 godina imao 132 kilograma.
Manuel Uribe iz Meksika, rođen 1965. godine ima 560 kilograma i treći je na ovoj nepopularnoj lestvici. Sledi ga Valter Hadson, Amerikanac, koji je imao 544 kilograma. Peti je Fransis Džon Land koji je vagao četiri kilograma manje. Svaki od preostalih pet rekordera ima više od 450 kilograma.


I KINEZI OTEŽALI

ZDRAVSTVENA organizacija Engleske je u panici. Ukoliko se ništa ne preduzme, do 2010. godine u ovoj zemlji će 12 miliona odraslih i milion dece biti gojazno.
U Sjedinjenim Američkim Državama prekomerna težina je vodeći zdravstveni problem. U periodu od 1980. do 2002. godine broj odraslih gojaznih je udvostručen, a dece - utrostručen. Sada je procenat preuhranjenih odraslih - 32,2, a dece - 17,1 procenat.
Ni Kina, vekovima poznata kao zemlja vitkih ljudi, ne može da odoli ovom izazovu. Razvoj je u ovu zemlju doneo brzu zapadnu hranu. Hamburgeri istiskuju pirinač i povrće, a broj gojaznih raste. 1991. godine procenat odraslih sa viškom kilograma bio je 12,9 odsto, a već 2004. godine dostigao je 27,3 odsto.