I savest na straži

PRVI put od 2003. godine, kada je institut „prigovora savesti“ zaživeo u Srbiji, broj regruta opredeljenih za civilno služenje i onih pod oružjem, izjednačen je ove godine u septembru. Na osnovu analiza iskustava zemalja u okruženju, u Ministarstvu odbrane procenjuju da je broj zahteva za civilno služenje dostigao zenit i da će ih narednih godina biti sve manje.
Vojni rok u civilu trenutno služi oko 12.182 mladića u Srbiji. Oni su raspoređeni u oko 1.225 ustanova. Otkako je decembra 2003. godine povećan spisak firmi koje primaju regrute na civilno odsluženje vojnog roka, broj zahteva za ovom vrstom regulisanja vojne obaveze bio je u stalnom porastu. Samo poslednji podaci, za septembarsku klasu, govore o „fifti-fifti“ odnosu.

Preokret

- KADA je Zakonom o vojsci 1994. godine uveden instrument civilnog služenja, vojni rok na osnovu uloženog prigovora savesti, odnosno bez puške, mogao je da se odsluži u samo pet vojno-privrednih i 31 zdravstvenoj ustanovi. Od 1994. do 2003. godine registrovan je svega 81 slučaj civilnog služenja po prigovoru savesti. Otkako je decembra 2003. značajno proširen spisak ustanova i institucija, koje mogu da prime regrute na civilno služenje, taj procenat zahteva bio je u stalnom porastu. U prvom roku je, u odnosu na predviđeni plan upućivanja, bilo samo jedan odsto zahteva, a naredne godine taj postotak je skočio na 16 odsto. U 2005. godini bilo je trideset odsto regruta, koji su uložili prigovor savesti, a godinu posle, njihov broj povećao se za još 18 odsto. Ove godine, polovina od ukupno upućenih, ne želi da služi vojni rok pod puškom. Tu su uračunati i regruti koji služe u jedinicama, ali bez oružja - podseća pukovnik Goran Zeković, načelnik Uprave za obaveze odbrane.
Zašto je došlo do preokreta?
Govoreći o kriterijumima regruta za način vojne službe, pukovnik Zeković ističe:
- Dužina trajanja vojnog roka pod oružjem i onog u nekoj civilnoj ustanovi, šest meseci u odnosu na devet, bitan je momenat u odlučivanju regruta, da ipak ode u kasarnu. Taj deo populacije nije oslonjen na prigovor savesti potpuno, nego vaga na koji način će najlakše da spoji obavezu prema državi sa svojim privatnim poslovima i obavezama. Međutim, mislim da je sve više mladića koji se kolebaju, koji se odlučuju na kraću mogućnost služenja, odnosno pod oružjem i to iz nekoliko razloga - vojska više nije toliki bauk, manje je bezbednosnih izazova, bolji su uslovi života u kasarnama.
Regruti, kojima „prođu“ zahtevi na osnovu prigovora savesti, upućuju se na služenje civilnog vojnog roka u neku ustanovu, najčešće u mestu odakle su. Nije redak slučaj da su u manjim gradovima „civili“ čekali i po dva-tri roka, dok se ne otvori neko slobodno mesto, dok u Beogradu, na primer, ima više mesta nego što je zainteresovanih. Takve situacije rešavaju se i slanjem regruta u najbliža mesta. Praksa je bila da se mladići ne šalju u ustanove u kojima su radili ili rade, ili u kojima rade njihovi najbliži rođaci, kako bi se izbegla mogućnost zloupotrebe.
Obaveza regruta je, bez obzira za koji vid služenja se opredelio, da do 27. godine reguliše svoju vojnu obavezu. Za naše građane u inostranstvu, Ministarstvo je dalo mogućnost da, ukoliko za to ima opravdanog razloga, prolongiraju rešavanje svoje vojne obaveze do 35. godine.
Prošle godine podnet je 18.541 zahtev za civilno služenje vojnog roka, a usvojeno je 16.530. U međuvremenu se predomislilo 1.220 regruta, dok je 971 zahtev komisija odbila, jer kandidati nisu ispunjavali potrebne uslove.
- Više od 450 „civilnjaka“, prošle godine, posle mesec dana provedenih na službi, poslato je na služenje u uniformi, na osnovu izveštaja rukovodioca ustanove u kojoj su službovali. Međutim, nisu svi razlozi za prekid civilnog služenja samo bahatost i nedisciplina. Za neke se ustanovi da su za vreme služenja počinili krivično delo. Neke ocene kao nesposobne ili privremeno nesposobne, ako se razboli u međuvremenu - kaže Zeković.
Naš sagovornik ukazuje i na to da regruti zahtevom za civilnim služenjem često pokušavaju da izbegnu vojnu obavezu, a kasnije konkurišu za poslove u MUP-u ili u agencijama za obezbeđenje ličnosti i objekata, što je, kako kaže, nedopustivo.

Manjkavosti

OVA oblast, inače, definisana je Uredbom o civilnoj službi, i kako kaže jedan od njenih autora Zoran Dragišić, docent na Fakuletu za bezbednost, ima niz manjkavosti, jer nije mogla da izađe iz zastarelih zakonskih okvira. To bi, međutim, trebalo da bude ispravljeno novim zakonom, odnosno podzakonskim aktima i novim zakonima koji će da proizađu iz novih zakona o vojsci i odbrani.
Naš sagovornik smatra da bi za zemlju bilo veoma korisno formiranje agencije za vanredne situacije. Mladići koji se budu opredelili za civino služenje, mogli bi da čine okosnicu te službe - objasnio je Dragišić. - Njene aktivnosti u potpunosti bi bile humanitarne i mislim da ne postoji nijedan razlog, nijedna vera koja bi branila da se nekome pomogne u kriznim situacijama.

ŠEST SATI
REGRUTI na civilnom odsluženju vojnog roka, prolaze obuku za segment opšte kolektivne zaštite, prve pomoći, protivpožarne zaštite, društveno koristan rad... Ta obaveza traje 84 časa u 14 radnih dana, tempom rada od šest časova dnevno. Posle obuke, regrut se vraća u svoju ustanovu na dalje služenje, ali je u svakom trenutku spreman da, na poziv lokalne samouprave, priskoči u pomoć ako zatreba.

NI LOVAC NI STRELAC
OSNOVNI preduslovi koji moraju da budu ispunjeni prilikom uvažavanja prigovora savesti jesu da regrut nema dozvolu za posedovanje i nošenje oružja, niti da je takav zahtev podneo u poslednje tri godine. On ne bi smeo da bude pravosnažno osuđen i da u poslednje tri godine nije pravosnažno kažnjavan za dela koja imaju elemente nasilja.
Regrut mora da dokaže da nije član nekog streljačkog ili lovačkog društva, niti bilo kojeg udruženja koje ima bilo kakve veze sa oružjem. Posle toga, regrut komisiji mora da navede lične razloge zbog kojih ne želi da nosi pušku. Oni mogu da budu verske prirode ili razne proživljene traumatične situacije.

PRAVA I OBAVEZE
VOJNICI koji su na civilnom odsluženju vojnog roka imaju ista prava i obaveze kao i ostala, redovna vojska. Primaju i istu platu kao i regruti pod oružjem - 486,5 dinara, a postoji i nadoknada za prevoz. To je ranije isplaćivalo Ministarstvo odbrane, a ustanove i organizacije bi im kasnije refundirale novac. Međutim, od 1. februara ove godine troškove i plate civilnim regrutima isplaćuju direktno institucije u kojima služe.