Ćelije za bolji život

BUDUĆNOST medicine i naučnih dostignuća leži u borbi sa ćelijama na molekularnom nivou. Kako nam je ispričao prof. dr Bela Balint, transfuziolog i naučni savetnik sa Vojnomedicinske akademije i eksperimentalni hematolog, molekularna medicina će dati odgovore za otkrivanje mehanizama nastanka bolesti, tačnu dijagnozu, prepoznavanje, i samo lečenje. Sada smo i mnogo bliži uzroku nastanka malignih poremećaja, s obzirom na to da se zna hromozomska mapa, sastav i distribucija gena.

Vrhunski klinički istraživači VMA bitku sa hematološkim, imunološkim i nekim autoimunskim bolestima vode uz pomoć prečišćenih matičnih ćelija. Transplantacija matičnih ćelija terapijski je metod kojim se obezbeđuje zamena oštećenih, odnosno funkcionalno manje vrednih ćelija zdravim. Tokom poslednjih godina one se koriste i za "ćelijske terapije" organa ili tkiva - infarkt srca ili oštećenje jetre.

- Zahvaljujući njihovom potencijalu za samoobnavljanje, kao i dovoljno velikom kapacitetu da se razmnožavaju i sazrevaju u potomstvo svih krvnih loza, matične ćelije mogu obezbediti rekonstrukciju koštane srži posle njenog oštećenja - kaže prof. dr Balint. - One se prikupljaju iz koštane srži kosti karlice ili iz krvi posle mobilizacije citostaticima ili faktorima rasta hematopoeze. Transplantacijom matičnih ćelija na VMA leče se pacijenti sa aplastičnim anemijama, raznim formama leukemije, limfomima, ali i drugim zloćudnim tumorima.

Naš sagovornik ističe da nakalemljivanje i razmnožavanje vraćenih matičnih ćelija daje nadu bolesnicima. Ti pacijenti ne samo što ne umiru, već dobijaju realnu mogućnost da eliminišu maligne ćelije iz organizma. Suština procedure prečišćavanja matičnih ćelija je u tome da stvara uslove za maksimalno otklanjanje "zloćudnih" ćelija iz produkta koji je namenjen lečenju samog bolesnika. Ovom metodom pridružili smo se zemljama Evrope sa najrazvijenijom zdravstvenom službom.

- Nedavno je otkriveno da matične ćelije, u posebnim uslovima, mogu stvarati ne samo krvne nego i druge telesne ćelije - objašnjava prof. dr Balint. - Najveći izazov na polju regenerativne medicine kod srčanih bolesnika je terapijska primena matičnih ćelija u toku kardiohirurške intervencije, koronarnog "baj pasa". Ova operacija prvi put je izvedena na VMA prošle godine. Matične ćelije prikupljene iz koštane srži bolesnika direktno su ubrizgavane u infarktom zahvaćeno područje srčanog mišića, pre zatvaranja grudnog koša.

"Ćelijska terapija" je u poslednjih godinu dana primenjena kod šest bolesnika sa cirozom jetre i poremećajem funkcije pankreasa. Dejstvom matičnih ćelija na pankreas naši stručnjaci su otvorili put da pomognu pacijentima koji boluju od dijabetesa "tipa jedan". Ova intervencija osim kod nas, među prvima je i u svetu.

VREDNA BANKA
KRIOBIOLOŠKA laboratorija Instituta za transfuziologiju VMA stvorila je dobre uslove za formiranje banke krvnih i matičnih ćelija u Srbiji. Naime, potrebe za njima stalno rastu i ne mogu biti zadovoljene regrutovanjem samo davalaca - rodbine bolesnika. Zbog toga se osnivanje registara davalaca i banke nameću kao potreba od nacionalnog značaja.

INSTITUT ZA RADIOLOGIJU
UVESTI VAKCINU
DOKTORKA Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije Ana Jovićević-Bekić najavila je da postoji mogućnost da Ministarstvo zdravlja uskoro preporuči primenu vakcine "gardasil" radi zaštite od raka grlića materice.

Jovićević-Bekić, koja je član Komisije za borbu protiv raka grlića materice pri Ministarstvu zdravlja, rekla je agenciji Beta da bi vakcinu trebalo da primaju devojčice u dvanaestoj godini.

- Još nije utvrđena imunizacija vakcine, antitela koje se bore s virusom postoje u telu bar pet godina, ali za još podataka čekamo rezultate primene u zemljama Evropske unije - objasnila je ona.