UKNJIŽENO NA SRBIJU

KO ima tapiju, zemlja je njegova. A, Srbija je ima za 58,79 odsto teritorije Kosova i Metohije. Srpska - državna i društvena imovina, srpska - privatna i imovina Srpske pravoslavne crkve. A, to je 641.071 hektar od ukupno 1.090.410. Tako govore podaci iz katastra zemljišta za ukupno 1.299 katastarskih opština, koliko ih je na Kosovu i Metohiji. Svaki pedalj južne pokrajine pokriven je katastrom zemljišta.
To je jedina evidencija o nekretninama, koja se vodila na Kosovu i Metohiji. Zato je ona i vlasnička, jer zemljišnih knjiga nije bilo. Dakle, na svakoj od ukupno 2.575.448 katastarskih parcela ubeležena je površina, vlasnik, korisnik...
VeĆi deo dokumentacije iz bezbednosnih razloga 1999. godine prenet je sa KiM u Srbiju. Na osnovu tih katastarskih knjiga Koordinacioni centar uradio je digitalni katastarski plan i sada Srbija poseduje i elektronsku bazu podataka o svim vlasnicima na Kosovu i Metohiji.
- Sreća je da smo uspeli da iznesemo dokumentaciju - kaže Slavica Radomirović, zadužena za katastar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, inače, pre rata direktor Katastra za KiM. -Prvo što je Unmik tražio od nas je da se originalna dokumentacija vrati. Naravno da to nismo uradili! Jer, sve dok su originali kod nas, Srbija ima dokaz šta je njeno. Sve kopije planova i katastarski operat ostao je u računarima u katastarskim službama, tako da i Unmik praktično ima sve podatke.
Ali, samo na originalima mogu da se upisuju promene. A mi nijednu promenu nismo upisali od 1999. godine. Zato je naša dokumentacija verodostojna. To je prava slika i dokaz šta je čije. Šta bi se, međutim, desilo da su originali kod njih? Otimačina bi bila legalizovana, srpsko bi postalo albansko.
I dok je u svim civilizovanim zemljama pravo svojine neprikosnoveno i katastar jedina validna evidencija, Albanci na KiM kažu: “Čije su ovce, toga je i livada”. I nisu sedeli skrštenih ruku. Kako otimačinu legalizovati? Uzurpirali su više od 80 odsto srpske zemlje.
- UNMIK je preuzeo katastar na Kosovu i Metohiji i za direktora imenovao Benta Andersena - navodi naša sagovornica. - On uz pomoć međunarodne zajednice priprema za kosovsku skupštinu zakone o nepokretnoj imovini. Skupština Kosova usvojila je Zakon o uspostavljanju registra prava na nepokretnu imovinu 2002. godine, ali, da bi se on i primenjivao, specijalni predstavnik UN treba da da zeleno svetlo uredbom kojom ga potvrđuje. Tada je to bio Mihael Štajner. Koliko god je bio naklonjen Albancima, nije smeo da donese uredbu, već je dao uslovnu saglasnost da će se zakon primenjivati kada se donese dopunski propis, koji obezbeđuje efikasno obaveštavanje javnosti i ostale neophodne bezbednosne mere za zaštitu osoba čija bi prava mogla da budu ugrožena registracijom.
Taj zakon o registru ne propisuje koji dokaz treba da se dostavi da bi imovina bila registrovana. Praktično, to znači da Albanac srpsku imovinu, državnu ili privatnu, može da prijavi na svoje ime. Ako i kada pravi vlasnik dođe do tog saznanja, može da reaguje, ali se u registar upisuje samo zabeležba, koja nema značaj i preostaje mu da u nadležnom opštinskom sudu vodi postupak. A, imovina može da bude u prometu.
Da bi odgovorili na Štajnerov “zahtev” o obaveštavanju javnosti, izmenom i dopunom tog zakona predviđa se javna oglasna tabla. Svaka opštinska katastarska kancelarija na toj tabli treba da istakne zahteve za registraciju. Tabla se postavlja, kako stoji u tim izmenama i dopunama zakona, na sigurno mesto koje će biti dostupno javnosti u toku radnog vremena. Izgleda kao da je cilj zakona bezbednost oglasne table a ne imovine građana. Pre donošenja odluke o registraciji zahtev mora da bude na oglasnoj tabli najmanje pet radnih dana. To znači da su Srbi, a posebno više od 200.000 prognanih sa KiM, sprečeni da saznaju da li neko ima nameru da prisvoji njihovu imovinu. Ako i saznaju, što je praktično nemoguće, u roku od tih pet dana moraju i da reaguju. Dakle, realno, oduzeto im je pravo da se suprotstave prigovorom i zaštite svoje nekretnine.
- Štajnerov naslednik Hari Holkeri uredbom proglašava zakon o registraciji sa izmenama i dopunama važećim - navodi Slavica Radomirović. - Još od pripreme zakona smo reagovali. I kasnije, od Vuka Draškovića, tadašnjeg ministra inostranih poslova zahtevali da preko radnih tela UN zatraži odgovornost Holkerija, jer je svesno ugrozio ljudska prava i da traži da se zakon stavi van snage. Ništa se, međutim, nije desilo. Kako se taj zakon primenjuje i koji je procenat imovine do sada tako uknjižen nije nam poznato. Istovremeno, kosovska skupština donosi i Zakon o hipoteci. Uzurpator tako može srpsku imovinu, koju je na svoje ime upisao u registar, da stavi pod hipoteku i da, na primer, nikada ne vrati kredit.
VLADA Srbije je formirala i komisiju čiji je zadatak bio da pripremi izveštaj o posledicama primene Zakona o uspostavljanju registra prava na nekretnine na KiM. Iz tog izveštaja jasno se vidi koje su pravne, ekonomske i političke posledice, koliko je zakon diskriminatorski i koliko je očigledna nespremnost Unmika da zaštiti Srbe, srpsku imovinu i svetinje.
- Sve ovo, naravno, važi, kako za privatnu, tako i za državnu, društvenu i crkvenu imovinu - tvrdi naša sagovornica. - Inače, prema Rezoluciji 1244, državnom i društvenom imovinom upravlja Unmik, ali mu nije dato pravo da njome i raspolaže. Srbija, dakle, trenutno nema nikave ingerencije nad svojom imovinom. A, da zlo bude veće, Unmik ne zna gde se ta imovina nalazi, bez obzira na to što podaci postoje, jer u katastarskim kancelarijama nema svog stručnjaka geodetu. Time se otvara mogućnost zloupotrebe prilikom upisa u registar i Albanci državnu imovinu mogu da upisuju na koga hoće. Problem je i u tome što ne postoji nikakva uredba niti propis na osnovu kojeg bi se obavila provera šta se na terenu dešava sa tim nepokretnostima.
Direktor katastra u Prištini Šar Plana, suspendovan je 2003. godine, jer je oko 15.000 zahteva Albanaca rešio na štetu društvene i državne imovine, i to je ono što je otkriveno, a ko zna koliko je bilo zloupotreba.
skupština Kosova donela je 2003. godine i Zakon o katastru. Članom 12 predviđeno je brisanje oštećenih i uništenih zgrada i stanova iz evidencije po službenoj dužnosti. To praktično znači da sve spaljene kuće, crkve i manastiri mogu da budu izbrisani iz evidencije. A, spaljena su čitava srpska sela. Na zaposednutim srpskim parcelama izgrađeno je na stotine albanskih kuća, pa nije isključeno da budu i legalizovane.
- Unmik je ovlašćenja vezana za privatnu imovinu preneo na lokalne insitucije, sudove i katastre - ističe Slavica Radomirović. - Masovne uzurpacije, nelegalna gradnja, nelegalne kupoprodaje. U opštinama Istok, Klina, Orahovac i Peć u vlasništvu Srba nalazi se 78.000 parcela koje imaju 20.000 vlasnika srpske nacionalnosti. U navedenim opštinama originalna katastarska dokumentacija nije izneta, parcele su uzurpirane na razne načine ili zbog bezbednosti nedostupne vlasnicima.
S obzirom na to da su sva prava Srbije na KiM suspendovana, Unmik je organizovao stambeno-imovinsku agenciju HPD koja je problem uzurpiranih stanova završila i “rešila”, ali tako što je donela rešenja, a Srbe nije uvela u posed. Ta agencija se transformisala u Kosovsku agenciju za imovinu prošle godine. Ovom uredbom agenciji su proširena ovlašćenja osim na stanove i kuće, i na zemljište i poslovni prostor. Srbi su do sada podneli oko 25.000 zahteva (svaki zahtev u proseku za pet parcela) za proveru da li je njihova imovina uzurpirana. Agencija je potpisala memorandum sa Komesarijatom za izbeglice i Koordinacionim centrom. Obavezali su se da srpsku stranu obaveste o broju primljenih i rešenih predmeta. Ali, tu identifikaciju, odnosno proveru na terenu može da radi samo geodeta sa odgovarajućim katastarskim planom.
- NA osnovu koje dokumentacije se obavlja identifikacija, čak i da imaju toliko stručnjaka geodeta? - pita se Slavica Radomirović. - Koliko je realno da Albanac geodeta kaže da je srpska imovina uzurpirana? A, prema našim saznanjima taj posao obavljaju nestručna lica. Ono što može da se očekuje su rešenja da imovina nije uzurpirana, da nema nelegalne gradnje, a to što Srbin ne može da uđe u svoj posed ih ne zanima. Jer, za uvođenje u posed Agencija nije nadležna.
Slavica Radomirović, međutim, kaže da je pre formiranja Kosovske agencije za imovinu Unmik uradio studiju izvodljivosti o alternativnim mehanizmima za rešavanje sporova o privatnom zemljištu i privatnim komercijalnim objektima interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Suština je u tome da bi institucija UNMIK-HPD dobila šira ovlašćenja i komisija za imovinsko stambene zahteve donosila bi odluke od kojih su najvažnije odluke o utvrđivanju titulara na imovini, koja služi kao osnov za upis u sudovima, katastrima ili registru, odluke o poništaju svih transakcija vezanih za imovinu koje su obavljene pod prinudom, o poništaju svih nezakonitih prenosa imovine, te odluke bile bi nepobitan dokaz u svim građanskim tužbama vezanim za imovinu...
- To nije zaživelo, a u ovom trenutku jedini je način da se srpska privatna imovina zaštiti - zaključuje bivši direktor Katastra za KiM. - Srbija to mora da izdejstvuje odnosno da insistira na tome.

MANIPULACIJE 1
KOSOVSKA agencija za imovinu donela je 57 rešenja po kojima vlasnici stanova srpske nacionalnosti u severnom delu Kosovske Mitrovice moraju da se isele, iako su legalno otkupili kvadrate. Te nekretnine moraju da ustupe Albancima zbog navodno diskriminatorske dodele stanova. Pravi vlasnici nemaju pravo žalbe čak ni sudu. A, u obrnutim situacijama, kada treba da se isele Albanci, pravo žalbe sudu je omogućeno.

MANIPULACIJE 2

- U PREPISCI sa Holkerijem saznali smo da će se prilikom upisa u registar primenjivati Zakon o svojinsko-pravnim odnosima SFRJ iz 1980. godine - navodi Slavica Radomirović. - Time je omogućeno Albancima da bez znanja i saglasnosti vlasnika izgrade objekat na tuđoj zemlji i samim tim postanu vlasnici te parcele.
Jer, član 24 ovog zakona, između ostalog, kaže da “ako lice nije znalo da gradi na tuđem zemljištu, a vlasnik je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio” bespravni graditelj stiče pravo svojine na zemljištu. Primenjeno u kosmetskoj stvarnosti to ostavlja prostor za manipulacije.

Lideri kosovskih Srba osudili Rikerovu odluku
SKANDALOZNA OTIMAČINA
ČLANOVI beogradskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović i Marko Jakšić najoštrije su osudili odluku šefa Unmika Joakima Rikera da privremeno obustavi povraćaj imovine na Kosovu i ocenili je kao “zeleno svetlo ekstremistima da nastave sa uzurpacijom srpske imovine”.
Funkcioner Demokratske stranke sa Kosova Goran Bogdanović izjavio je da bi Srbija morala da reaguje na adekvatan način jer takva odluka može imati dalekosežne posledice, s ozbzirom na to da će Albanci moći da koriste i dalje srpsku imovnu.
- Odluka šefa Unmika će izazvati frustraciju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji jer ona može da ohrabri ekstremne elemente da i dalje zauzimaju srpsku imovinu, da je uzurpiraju i šikaniraju Srbe jer bez ikakve konsekvence mogu to da rade - upozorio je Bogdanović.
Prema rečima Bogdanovića, Rikerova odluka ide naruku Albancima u procesu rešavanja statusa, “da se pokaže ko je gazda na Kosovu i da Srbi tu nemaju šta da traže”.
D. D.
REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA IMOVINU
SAGLASNO odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije i Uredbe Vlade Srbije o evidenciji i popisu nepokretnosti i drugih sredstava u državnoj svojini iz 1996. godine, svi korisnici su dužni da vode evidenciju i dostavljaju je Republičkoj direkciji za imovinu.
Prema rečima Milice Đorđević, pomoćnika direktora Direkcije, korisnici sa Kosova i Metohije dostavljali su podatke tokom 1997. i 1998. godine.
- Uvidom u postojeću dokumentaciju može se utvrditi da su korisnici neprofesionalno prišli zakonskoj obavezi popunjavanja i dostavljanja propisanih obrazaca - navodi Milica Đorđević. - Većina podataka o evidenciji nepokretnosti i pokretnih stvari, nije potkrepljena ispravama o pravu svojine. Direkcija je do sada, na osnovu podataka dobijenih iz evidencija, koje se vode kod korisnika sredstava u državnoj svojini na KiM evidentirala samo: poljoprivredno zemljište - 15.376 hektara, šumsko - 5.707, građevinsko 3.424 hektara, službene zgrade površine 1.240.992 kvadrata, poslovne zgrade 145.202 kvadrata, stambene zgrade 24.688 kvadrata, objekti posebne namene 3.973 i ostali građevinski objekti površine 753.915 kvadrata.

Telekom Srbija
UKUPNA šteta koju “Telekom Srbija” ima samo na osnovu izgubljenog saobraćaja u mobilnoj telefoniji, zbog demoliranih baznih stanica na Kosovu i Metohiju, iznosi 3.227.177 evra. Trenutno na Kosmetu ne radi 11 baznih stanica. Šteta koju “Telekom” trpi zbog njihovog nefunkcionisanja je milionska i naknadno će biti utvrđena. Kada je reč o fiksnoj telefoniji, vrednost imovine na KiM početkom 1999. godine do zamrzavanja knjigovodstvenog stanja, iznosila je tadašnjih 155.735.505,43 nemačkih maraka, odnosno 77.867.752,71 evra. Materijalna šteta izazvana bombardovanjem iznosi 12.824.201 evra. Vrednost imovine koja sada nije pod našom kontrolom iznosi 76.138.206 evra. Vrednost imovine koja je ostala “Telekomu” je 1.729.546 evra, a u periodu od 2001. do 2007. godine ona je uvećana na 15.479.450 evra. Trenutno na KiM našu fiksnu telefoniju koristi 20.003 korisnika. A u trenutku bombardovanja bilo je ukupno 130.279 korisnika.
OBJEKTI
PREMA podacima Ministarstva za KiM, veliki je broj i vrednost objekata kojima na KiM raspolažu preduzeća iz centralne Srbije i Vojvodine. Uz imovinu javnih preduzeća to je ukupno 1.358 objekata, čija se vrednost procenjuje na oko 1,5 milijardi dolara.

SRBIJAŠUME
JAVNO preduzeće “Srbijašume” na Kosovu i Metohiji vlasnik je ukupno 338.183,94 hektara zemljišta. Prema podacima ovog javnog preduzeća, visoke prirodne šume pokrivaju 71.853,02 hektara, visoke veštački podignute 6.496,13 a visoke 78.349,15 hektara. Na izdanačke šume odlazi 155.544,12 a na šikare i šibljike 25.941,52 hektara.

ELEKTROPRIVREDA SRBIJE
NA Kosovu i Metohiji geološke rezerve lignita iznose oko 14,7 milijardi tona, što je oko 76 odsto ukupnih rezervi uglja u Srbiji. Od toga se, po procenama, može eksploatisati više od osam milijardi tona. Dosadašnjom eksploatacijom otkopano je oko 270 miliona tona uglja, što je tek oko dva odsto ukupnih rezervi.
- Zbog nemogućnosti uvida u proizvodnju i stanje objekata veoma je teško dati procenu njihove sadašnje vrednosti - kaže Ivica Jakovljević, direktor sektora za proizvodnju uglja u Direkciji EPS za KiM. - Može se, međutim, sasvim pouzdano reći da bi za izgradnju energetskih objekata takvih kapaciteta bilo potrebno od2,5 do 3 milijarde evra.

ŽELEZNICE SRBIJE
“ŽELEZNICE Srbije”, kaže Milanko Šarančić, generalni direktor, na Kosmetu imaju oko 330 kilometara pruga, 33 železničke stanice, 19 dizel-lokomotiva, 15 dizel motornih vozila, 570 teretnih i 45 putničkih vagona, zatim, pomoćni voz sa najasvermenijom “Lukas” opremom. Železnička stanica Kosovo Polje ima najsavremeniju opremu, centar za daljinsko upravljanje sa najasavremenijom telekomunikacionom mrežom, lokomotivski depo sa tri hale i pratećim postrojenjima, radionicama, kao i upravnu zgradu.

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE
NAFTNA industrija Srbije većinski je vlasnik (84,2 odsto) preduzeća za proizvodnju plastičnih elemenata DP “Plastika” u Prištini. Imovina NIS “Petrol-Jugopetrola” je 31 objekat na području Kosmeta, od toga jedna instalacija u Prištini (srušena 1999. godine), četiri stovarišta, PP Priština, zemljište u Podujevu i 24 benzinske stanice.

PTT I JAT
JAVNO preduzeće PTT Srbija na Kosovu i Metohiji ima 130 objekata, od kojih je najveći broj zgrada pošta. U ove objekte srpsko preduzeće je decenijama ulagalo.
“Jat ervejz” nema imovinu na Kosovu i Metohiji.

PUTEVI SRBIJE
NA Kosovu i Metohiji postoji sedam magistralnih puteva, dužine 634,84 kilometra, i 48 regionalnih saobraćajnica, dužine 1.184,07 kilometara. To je državna imovina. U ovom trenutku JP “Putevi Srbije” održavaju 422 kilometra magistralnih i regionalnih puteva. Od ostale imovine srpsko javno preduzeće ima upravnu zgradu u Kosovskoj Mitrovici, površine 110 kvadrata, 12 vaga za merenje osovinskog opterećenja i 14 kućica sa brojačima saobraćaja.