POVODOM petnaestogodišnjice smrti akademika Jovana Raškovića u subotu je u beogradskoj Sabornoj crkvi održan parastos ovom psihijatru, naučniku i osnivaču Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj. Rašković je rođen u Kninu, a preminuo u Beogradu. Iza njega je ostalo stotine naučnih radova, publikacija, monografija. Svoja znanja delio je sa studentima univerziteta širom Jugoslavije, zatim u Londonu, Hjustonu, Rimu...
Za njega će se, međutim, prvenstveno vezivati borba srpskog naroda za svoja prava u Hrvatskoj.
- Minulo je petnaest godina otkako je akademik Jovan Rašković napustio ovaj metežni svet i otišao tamo gde se čeka život budućeg veka - rekao je Svetozar Borak, profesor Bogoslovije u manastiru Krka. - Otišao je onaj koji je s nesebičnim darom lečio uzburkane i obolele duše svih ljudi koji su od njega zatražili pomoć, bez obzira na naciju, veru, stalež i uverenje. Srbi u Hrvatskoj su ostali bez onoga u koga su verovali da ih može zakriliti u smutnim vremenima i ratnoj opasnosti.
- Danas, deceniju i po od Jovanove smrti - nastavio je Borak - sa izbistrenim pogledom na vreme pred sam početak rata, na ideje, projekte i ljude koji su ih nosili, vidimo da su njegovi snovi o miru bili samo plod donkihotovske plemenite želje i čežnje. Ratni lavež i režanje nadjačali su tada Raškovićev glas vapijućeg u pustinji. Koliko god želeo da zakrili Srbe u Hrvatskoj od rata, naš “ćaća” to nije mogao jer su mu na tom putu stajali fireri iz Zagreba, Beograda i Knina, a bez sumnje i neki drugi, moćniji. Jovan Rašković je bio čovek u nečovečnom vremenu i okruženju. Bio je ličnost, a ličnost je po svojoj prirodi usamljena.
Šta danas, petnaest godina od upokojenja Jovana Raškovića, vidimo u Hrvatskoj, koja je bila Jovanova domovina, za koju je poverovao da može biti demokratska i građanska, da može biti streha i za srpski dom - upitao je Borak. Gde je danas Jovanova vera da je besna mržnja na Srbe u svim slojevima hrvatskog društva samo prolazna bolest, mada se ta prolaznost meri vekovima?
- Vidimo, eto, danas samo tužnu činjenicu da je Jovanova vera bila epimetejska, lepa utopija univerzalne vrednosti, bez nade za ostvarenje na prostoru Hrvatske - rekao je Borak. - Vidimo da su ratni doboši zaglušili njegov vapaj za mirom, da je nad Srbima u Hrvatskoj izvršen zločin genocida, i da se i danas, u toj državi koja sebe najavljuje uskoro u Evropskoj uniji, praktikuje etnocid i kulturocid. U Hrvatskoj se i danas provodi etničko čišćenje nad Srbima. Ono se izvodi začudnim marom, perfidnošću i cizeliranošću kakvoj nije moguće naći takmaca. U tom poslu u hrvatskom društvu postoji opšta saglasnost.
Navodeći primere iz kojih se vidi u kakvoj su situaciji Srbi danas u Dalmaciji, Borak je rekao:
- U poslednjoj godini dana u Parohiji kistanjskoj umrlo je 60 pravoslavnih srpskih duša, troje je kršteno, jedan par je venčan. U godini 2004. u Dalmatinskoj eparhiji bilo je 8.500 srpskih pravoslavnih duša, kršteno ih je 145, venčano pet parova, a opojano 265 umrlih. A pre 429 godina u Dalmaciji je bilo 13.297 srpskih pravoslavnih duša. Godine 1840. samo u zadarskom, kninskom i drniškom distriktu bilo je 28.685 Srba pravoslavne vere. Danas u Dalmatinskoj eparhiji više dece rode popadije za godinu dana nego sve ovdašnje Srpkinje zajedno.
- Jovana Raškovića - rekao je Borak - često su pratili paradoksi, pa priložimo još koji. U opštoj navali prozelitske prakse po dalmatinskim gradovima gotovo po pravilu biva da se od pravoslavnog oca Srbina i pravoslavne majke Srpkinje rodi dete Hrvat ili Hrvatica. U Jovanovom rodnom Drnišu sin “čelik Hrvat” na pravoslavnom groblju iskopava kosti pravoslavnog oca, koga je opojao pravoslavni sveštenik, i prenosi ga na rimokatoličko groblje.
Po rečima Boraka, danas se u Kninu ne može zamisliti mogućnost upotrebe ćirilice u školama. A Pavelićeve ustaške vlasti, već 1942. godine u tom gradu dozvoljavale su srpskim đacima da pišu i čitaju ćirilicu.
Danas u najplodnijem delu Dalmacije, u Ravnim Kotarima, stotine hektara zemlje, koja po svim pravima, katastrima i sudovima, pripada Srbima, prisvojili su Hrvati.
- U Islamu Latinskom srušene su sve srpske kuće - kazao je Borak. - U tom selu 90 domaćinstava ostalo je bez ikakvog krova i zida. Materijal od ruševina je odvezen, teren poravnat pa zasađen rastinjem. Potom je proglašen zelenom zonom i na njemu je zabranjeno bilo šta graditi. Islam Latinski sustigla je sudbina drevne Kartagine. Još samo treba da ga posole.
- Verujemo da Jovan čak ni u misaonom iskustvu nije mogao da projektuje ovakav položaj svoga naroda u bilo kakvoj Hrvatskoj, a pogotovo ne u onoj koja se priprema za ulazak u Evropu.
Čovek plemenitih ideja i čovekoljubivih pregnuća, Jovan Rašković za nas Srbe iz Hrvatske, ali i šire, ostaje osvećena individualnost i neponovljivost kakvoj se više ne treba da nadamo u njegovoj rodnoj Dalmaciji - zaključio je Borak.

VELIKI PROROK

- DOKTOR Rašković je stajao na svojoj gori Navav, kao nekada veliki prorok Mojsije i u daljini gledao zelene dalmatinske krševe, među koje nakon izbeglištva više nije svojom nogom kročio - rekao je mitropolit dabrobosanski Nikolaj. - I pred njim je uvek lebdeo lep san. Onaj o povratku na ognjište, ali je tek pred smrt uvideo da do njega, ipak, neće doći.