Pola grada nelegalno

ZEMLjIŠNI papiri kažu da je gotovo pola Beograda, proteklih decenija, izgrađeno bez dozvole. Od ukupnog zemljišta namenjenog stanovanju čak 43 odsto zauzeto je "divljim" naseljima - nastalim spontano i bez planom predviđene infrastrukture.
Glavni grad je postao područje u kojem je izraslo ubedljivo najviše nelegalnih kuća u Srbiji. Takva naselja su Krnjača, veliki deo Borče, Staro sajmište, Altina, Ledine, deo Batajnice, Kumodraž, Padina, Jajinci... Koliku površinu zauzimaju slikovito opisuje direktor Urbanističkog zavoda Antonije Antić rečima da se Novi Beograd prostire na 450 hektara, a sva "spontano" nastala naselja na 5.430 hektara.
Iako se kod građana odomaćio termin "divlja naselja" urbanisti ukazuju da je najpovoljnije koristiti odrednicu "neformalna naselja", jer ona ipak imaju neke elemente legalnosti. Njihova gradnja je nepisan ugovor između došljaka i gradskih vlasti, pa stanovnici ovih naselja imaju - kućni broj i adresu, vlasništvo nad zemljom, priključke za struju, vodu, telefon... Glavni izvor bespravnosti je nedozvoljena podela zemljišta, nepravilni prilazi kućama, odsustvo kanalizacije, izostanak građevinskih dozvola...
- Ovakva naselja su veliki problem za urbanizam i tema od koje svi okreću glavu, jer se boje glasača - kaže Antić. - Niko ne govori tim ljudima šta ih čeka u dogledno vreme. Kada su gradili bez dozvole bilo im je važno samo da se usele, a sada nemaju dobar napon struje, pritisak vode, uopšte nemaju kanalizaciju, a putevi su im loši i preuski. Nema šanse da se tim ulicama sprovede gradski prevoz, pa decu moraju da voze u školu ili su mališani primorani da kilometrima pešače do najbliže stanice. Takav slučaj je u Malom Mokrom Lugu. Žitelji su prostor tako isparcelisali i zauzeli, da ukoliko nečiju kuću ne srušite, nema mesta ni za izgradnju ambulante, škole, obdaništa, tržnog centra...
Antić upozorava da će u ovim naseljima infrastrukturni problemi postojati narednih 50 godina i da će njihovi stanovnici zbog toga parktično biti građani drugog reda.
- Spontana naselja treba urediti i za mnoga poput Altine, Malog Mokrog Luga, Padine, Miljakovca 3, Grmovca se rade urbanistički planovi. Ali, jako je teško ispraviti greške i planirati javne objekte i odgovarajuće saobraćajnice, a da se izbegne rušenje - kaže direktor Urbanističkog zavoda. - Treba popraviti ono što je moguće, a što nije, moraće na kraju biti porušeno. Žiteljima koji ostanu bez krova nad glavom treba obezbediti stanove. Oni jesu gradili bez plana, ali im je i država to dozvolila. Takođe, mnogi ljudi su bili u nevolji i na ovakav način su obezbedili sebi dom, ali mnogi su, poput onih na Padini zloupotrebili situaciju i podigli vile sa dva bazena, a da pri tom nemaju kanalizaciju. Vodu očigledno puštaju u njive.
Beograd su preplavila i "divlja" naselja u kojima žive Romi.Smatra se da na široj teritoriji grada postoji oko 120 takvih naselja. Arhitekt Vladimir Macura, koji se bavio ovim problemom, mišljenja je da se njih oko 80 odsto može privesti pristojnom stanovanju. Podaci govore da je pre dve godine samo u Novom Beogradu u 16 ovakvih naselja živelo oko 3.500 Roma.

DIVLjA NASELjA
- dve trećine Borče
- Krnjača
- manji deo Ovče
- polovina Višnjice i Višnjičke banje
- deo Karaburme
- pola Mirijeva
- Mali Mokri Lug
- Kaluđerica
- pola Leštana
- veliki deo Vinče
- polovina Boleča
- Veliki Mokri Lug
- deo između autoputa i Medakovića 3
- Padina
- Kumodraž
- Jajinci
- deo Trošarine
- deo Kanarevog brda
- Miljakovac 3
- Manastirska šuma
- deo Resnika
- veliki deo Kneževca
- Makiš
- obodi Železnika
- Bele vode
- Staro sajmište
- Ledine
- Altina
- delovi Zemuna
- obodi Batajnice

BROJKE
30.000 KUĆA je izgrađeno bez dozvole - podatak je Urbanističkog zavoda
100.000 STANOVNIKA živi u nelegalnoj porodičnoj gradnji
150.000 PRIJAVA je podneto za legalizaciju, uključujući i nadogradnju
300.000 LjUDI direktno je zainteresovano za problem nelegalne gradnje

USMERENA GRADNjA
KORENI "divlje" gradnje dosežu do kraja šezdesetih godina, kada je postojala usmerena stambena gradnja, a firme za svoje radnike uplaćivale stanove.
- Ovaj sistem nije uspevao kod preduzeća sa velikom brojem zaposlenih, poput "Železnice", jer nije bilo novca da se izgrade stanovi za sve - objašnjava Antić. - Zato se "zažmurilo jednim okom" da radnici uz postrojenja "Železnice" podižu kuće. Jednom kad se "zažmurilo" više nije bilo povratka. Drugi su ih sledili. Takođe, devedesetih je bio veliki priliv stanovništva u Beograd, kolone izbeglica i prognanih. Kako hiljade porodica ne bi ostale na ulici tolerisana je i dopuštena neplanska, kao i gradnja bez dozvole.

ZARAZA
SEKRETAR za zaštitu životne sredine Vranislav Božović ističe da se mnogobrojni ekološki problemi u divljim naseljima. Po dramatičnosti ističu se Jajinaci i pola Dedinja koji nemaju kanalizaciju. Istovremno, dolina Rakovičkog potoka je okružena septičkim jamama, koje se neuredno prazne i predstavljaju ogromnu opasnost.
- Po svemu sudeći, grad se nije blagovremeno pripremio za takve potrebe za urbanizacijom, pa nas je, izgleda, život pregazio - uočava Božović. - Iako su ljudi gradili "na divlje", mnogi očekuju da im grad obezbedi asfalt, kanalizaciju... Tamo gde naselja već postoje, žitelji mogu sami da obezbede separatne sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Ti sistemi nisu skupi i lako se održavaju. Ovako, stanovnici takvih naselja ispuštaju sadržaje septičkih jama u obližnje vodotokove, pa je pitanje trenutka kad će nastupiti zaraza, a opasnost je realna i velika.