Suša trese struju

SUŠA, kakva se odavno ne pamti, ozbiljno preti evropskom kontinentu. Na prognoze britanskih, nemačkih i italijanskih meteorologa, da će leto biti natprosečno toplo, reagovale su proteklih dana sve berze: električna energija je poskupela oko 20 procenata.
U Italiji su, kako je saopštila služba civilne zaštite, izdati nalozi elektranama i poljoprivrednicima da u maju smanje potrošnju vode kako bi se sakupile zalihe od 350 miliona kubnih metara za sušne letnje mesece. Vlada je sačinila mere programiranog isključenja struje tokom leta, koje se prevenstveno odnosi na industrijska postrojenja.
- Suša poodavno traje i mi više ne smemo da dozvolimo da se voda i dalje nemilice troši - poručio je Gvido Bertolazo, načelnik Civilne službe i obelodanio plan italijanske elektromreže "Terna" da kupi oko 2.000 megavata struje u inostranstvu.

U NEMAČKOJ, na najvećem energetskom tržištu Evrope, megavat-čas prodavan je krajem aprila promptno (za isporuke "za nekoliko dana") po 30 evra. Krajem protekle sedmice već je koštao 37,21 evro, a od prošlog utorka, narudžba megavat-časa za mesec jun ugovara se po 46,25 evra.
Olaf Ter, analitičar britanskog "MMT enerdžija" tvrdi da bi berzanska cena struje do juna mogla da dostigne i 60 evra. Vodotoci svih većih evropskih reka su, od početka godine, u padu. April je bio najsušniji mesec za poslednjih 1O6 godina, pa je proizvodnja hidroelektrana prepolovljena.

UGROŽENE su i velike termoelektrane, naročito u Nemačkoj, jer je u Rajni, kod Kelna, vodostaj tako nizak da je obustavljen transport uglja. U strahu su i zaduženi za bezbednost nuklearnih elektrana, koje bi, dođe li do daljeg pada nivoa reka, morale, zbog potrebe za stalnim hlađenjem reaktora, da stanu s radom. U ukupnoj proizvodnji struje nuklearke u Francuskoj, Nemačkoj i Engleskoj učestvuju sa gotovo 30 odsto, pa je jasno kakve bi posledice ovo moglo da donese.

TOPLIJE vreme takođe umanjuje i količinu vode upotrebljene za hlađenje koju termoelektrane mogu da oslobode, iz ekoloških razloga, pa takva ograničenja primoravaju i njih da smanjuju proizvodnju struje.
Pretprošle i prošle godine potrošnja električne energije u većini zemalja EU bila je osetno veća u letnjem nego u zimskom periodu, a tako će, tvrde eksperti, biti i ovog leta. Ovaj fenomen dodatno zabrinjava evropske energetičare, jer potrošnja ubrzano dostiže granicu mogućnosti proizvodnih kapaciteta. Posledice koje je, dodatno, priredila dugotrajna suša, osetiće najmanje samo oni koji na vreme obezbede uvoz struje, pa su zato proteklih dana "podivljale" cene na berzama energije. Veliki problem je što je premalo elektroprivreda koje u letnjem periodu imaju višak struje.

MNOGOBROJNI trgovci električnom energijom, zbog svega ovoga, prisiljeni su da već dvadesetak dana osetno uvećavaju cene kilovat-časa u narudžbinama za jul, avgust i septembar. Oni se oslanjaju i na prilično pouzdane prognoze Britanske meteorološke službe koja je saopštila da bi temperature, čak i na severozapadu Evrope, mogle u drugoj polovini jula da dostignu rekordan nivo u odnosu na period 1971-2000. "Verovatnoća da se to dogodi je oko 70 odsto", saopštila je BMS.
Slične procene iznele su i nemačka i italijanska hidrometeorološka služba. Pojedini analitičari, međutim, ukazuju da bi cene po kojima se struja ugovara za naredni kvartal mogle i da opadnu ako bi meteorolozi "promenili prognoze".
                                   


SAVA NIKAKO PLIĆA!


USIJANOG leta 2003. zbog rekornog pada vodostaja Save, i temperature njene vode koja je više dana premašivala 25 stepeni, bio je potpuno onemogućen rad mnogobrojnih pumpi kojima se iz reke doprema voda za hlađenje kotlova obe termoelektrane "Nikola Tesla". U EPS se nadaju da se ovako nešto neće ponoviti, jer bi ispadanje iz proizvodnje ovog termo-kolosa kod Obrenovca ugrozilo kompletan energetski sistem Srbije.



HRAMLjE I "ĐERDAP"

U EPS se oslanjaju na dugoročne prognoze naših meteorologa, a koji smatraju da će verovatno na području Srbije druga polovina avgusta i ceo septembar biti "prošarani" i kišom i suncem.
Dotok Dunava pao je u ove sedmice na samo 3.300 kubnih metara u sekundi, pa HE "Đerdap 1" kod Kladova dnevno proizvodi svega 11 miliona kilovat-časova. To je dvostruko niže nego što je bilo u maju 2006. ili za 15 miliona kilovat-časova manje od mogućnosti ove velike hidroelektrane. Proizvodnja struje u "Đerdapu 1" u prva četiri ovogodišnja meseca manja je nego ikada od njenog puštanja u pogon, pre 35 godina!