U vinu istina

Kruševac - Kruševljanin Dragoljub Marković Bata(68) zahteva rehabilitaciju za svoje pretke: dedu Dragoljuba, solunskog ratnika, čije ime nosi, početkom prošlog veka svetski poznatog enologa, i oca Milutina, vinarskog trgovca, iz Šljivova kod Aleksandrovca.

Njih dvojica su decembra 1945. godine, presudom Okružnog narodnog suda u Kruševcu, ostali bez slobode, bez građanskih i političkih prava, a celokpuna imovina im je konfiskovana.

Dragoljub je osuđen na osam godina zatvora sa prinudnim radom, i pet godina gubitka građanskih i političkih sloboda po izlasku iz zatvora, a njegov sin Milutin na pet godina i tri meseca zatvora sa prinudnim radom, i kompletnu obespravljenost na tri godine posle izdržavanja kazne.

Na upućen žalbu branilaca, Vrhovni sud Srbije u Beogradu je Dragoljubu Markoviću povećao zatvorsku kaznu na 15 godina. Tako je počela, ničim zaslužena, golgota ove ugledne porodice, kojom se vinorodna Župa ponosila. Uz rečene presude, Markovićima je konfiskovana celokupna imovina, pokretna i nepokretna. Za spisak oduzete nepokretne imovine, decenijama sticane, bilo je potrebno 11 gusto, bez proreda, kucanih strana...

Sve do leta 2006. godine Bata Marković nije mogao da dođe do kompletne dokumentacije o stradanju svojih najmilijih. Ruke i glas mu drhte dok pokazuje teško oštećene ostatke originalnih dokumenata.

- Iz pepela sam sačinio fotokopije 326 dokumenata - objašnjava Dragoljub, tada osmogodišnji dečak. - Oduzeli su nam sve, a nas decu sa bakom Natalijom izbacili na ulicu, bez igde ičega. Otac i majka su tada bili na suđenju. Čak su konfiskovali i dečija kolica, iz kojih su izbacili moga brata Branislava, jednomesečnu bebu! O višedecenijskoj vinarskoj tradiciji Markovića iz Šljivova postoje brojni dokumenti, priča i pokazuje naš sagovornik:

- Moj pradeda Milisav je, nasledivši svoje pretke vinare i vinogradare, bio domaćin, čovek od ugleda i časti. Izvozio je vino u Francusku i Italiju još 1890. godine, kada je u to vreme u ovim zemljama čokote kosila bolest “filoksera”. Imao je trojicu sinova: lekara, enologa, i pravnika. Od njih je moj deda Dragoljub jedini proširio porodicu, završio studije enologije u Francuskoj, u Bordou. Razvijajući proizvodnju i izvoz vina uvećavao je kapital, a u rodnom Šljivovu 1934. godine sagradio kuću - dvorac, po projektu tada čuvenih čeških majstora. U to vreme jedinu zgradu u prečniku od 50 kilometara sa strujom, vodom, luksuznim kupatilom, čeličnim francuskim šalonima. Bila je obezbeđena kao tvrđava. U vreme rata u njoj su odsedale razne vojske - Nemci, četnici, partizani, skojevci... Tek 2001, godine deo kuće-dvorca u Šljivovu dat je na privremeno korišćenje Markovićima (do usvajanja zakona o restituciji), a drugi deo još uvek služi kao škola.

Seća se Bata i bolne činjenice iz osnovne škole. Kao sinu “narodnog neprijatelja”, nisu mu dozvolili da primi crvenu pionirsku maramu...

- I danas sam levičar u duši, iako nikada nisam bio član bilo koje partije. Bez obzira na sve nepravde, veli Bata Marković. Rehabilitacijom bi ne samo ispravio višedecenijsku nepravdu i skinuo sramotu sa porodičnog imena, već bi, proglašavanjem pomnenutih presuda iz 1945. godine od strane Okružnog suda u Kruševcu ništavim, prestale da važe i sve njihove pravne posledice, uključujući i konfiskaciju imovine pokojnih Dragoljuba i Milutina Markovića.


VINOTEKA

Čuveni vinjak moj deda je proizveo još 1921. godine. Na Međunarodnoj izložbi Parizu, 1932. godine, on je osvojio Gran-pri, a njegova vina proglašena su najkvalitetnijim na svetu.

Za vreme rata od dede i oca svi su otimali pare, objašnjava Dragoljub i pokazuje brojnu dokumentaciju. Tako na jednom dokumentu koji je potpisao Mašan Đurović, komandant Ibarskih četnika, po dolasku u Brus, traži od Dragoljuba Markovića novac pod pretnjom streljanjem, jer je "već dao pare Keseroviću".

Krajs-komadant iz Kruševca, takođe napismeno, poručuje da će biti najstrože kažnjen (streljan) što nije na vreme isporučio 30.000 litara vina.

- Uz sve pretnje moj deda je, do kraja rata, uspeo da od Nemaca sačuva svoju vinoteku. Uz 350.000 litara oduzetog vina, i vinoteka je otišla u ruke partizanima.

ORDINACIJA

- Kompletnu lekarsku ordinaciju svoga brata Dragića, koji je, kao strastven lovac, nesrećno postradao u lovu, moj deda je poklonio partizanima. Međutim, javni tužilac nije hteo da se u dokumentima tako i prikaže, već je insistirao da se konstatuje da je i ova imovina oduzeta “narodnom neprijatlju” - kaže Bata Marković.

On i danas pamti srebrne zube i kožni mantil islednika Maše Bogdanovića, koji ga je, kao dečaka od nepunih osam godina, avgusta 1945. godine, u Odeljenju za isleđivanje ratnih zločina, ispitivao od ranog jutra, do 16 časova po podne.


PREOKRET

Da je Dragoljub Marković iz Šljivova, bio vinarski stručnjak “sui generis” u Srbiji pre Drugog svetskog rata, svedoči i sledeća epizoda. Vina, koja su na zapadna tržišta izvožena pedesetih godina (u vreme velike privredne krize), vraćala su u Srbiju, jer su se brzo kiselila i kvarila. Tako se 1953. godine, u jednoj turi, u Kraljevo vratilo 160 vagona škart-vina.

"Pronađite Dragoljuba Markovića! On jedini zna kako da reši ovaj problem" - preporučio je uznemirenim političarima i privrednicima tada slavni književnik Dobrica Ćosić.

Duže traganje je urodilo plodom. Marković je vraćen sa robijanja u Sremskoj Mitrovici i zaposlen u kraljevačkoj vinari. Bio je to preokret: ni jedan litar vina više nije vraćen iz inostranstva.