Razapet između Manasije i Koporina

U OTKRIĆE da su u manastiru Manasija pre nekoliko meseci pronađene mošti despota Stefana Lazarevića (1377-1427), što je potvrdila zvanična nauka, izgleda da jedino još akademik Panslovenske akademije Srboljub Živanović ne veruje. Dok je Sinod Srpske pravoslavne crkve zasada po strani. Da li je Živković postao "neverni Toma", pa osporava najpotpunije genetske analize moštiju iz Manasije, koja potvrđuje da su pronađeni zemni ostaci muškarca koji je bio u prvostepenom srodstvu sa knezom Lazarom, jer na taj način "pada u vodu" njegovo do sada najveće otkriće - da je despot sahranjen u Koporinu?
- Osobe koje tvrde da su u manastiru Manasija pronašle grob i skelet despota Stefana, svoju kampanju nisu potkrepile odgovarajućim i transparentnim dokazima - kaže Živanović za "Novosti". - Došao sam do nalaza po kojima srpski srednjovekovni vladar počiva u manastiru Koporin, a rezultate tog istraživanja prihvatila je SPC. Ne može se na osnovu žitija Konstantina Filozofa, u kojime piše da je despot sahranjen u njegovoj crkvi u Resavi, smatrati da je ta crkva Manasija. Skrenuo sam pažnju arheologu Marinu Brmboliću, rukovodiocu iskopavanja, da u Resavi ima 70 despotovih zadužbina, pa zašto jedna od njih ne bi bila Koporin, gde je upravo on 1977. godine pronašao despotov grob. Odgovorio je da je tada bio mlad i da je sada njegovo mišljenje da je grob u Manasiji.
Na osnovu televizijskih snimaka i fotografija koje su objavljene u novinama iz Manasije, Živanović zaključuje da skelet nikako ne može biti Stefanov, jer ne postoji nijedan znak povrede, ranjavanja, zarastanja rana, dok svi istorijski izvori govore da je despot bio ozbiljno bolestan. On dodaje da je ekspertiza moštiju iz Koporina rađena u jednoj od najpoznatijih svetskih antropoloških i paleontoloških laboratorija u Londonu.
Brmbolić se, međutim, ne slaže sa Živanovićem da je despot Stefan bio ranjen, jer to ne piše ni u jednom istorijskom izvoru. On tvrdi da Živanović bez osnova i neargumentovano "maše" činjenicama, jer do sada nije javno pokazao nijedan ozbiljan materijalni dokaz da je srpski srednjovekovni vladar sahranjen u Koporinu.
- DNK analizom, koju su radili naši najveći stručnjaci iz Instituta za sudsku medicinu, potvrđeno je da je muška osoba, čije mošti počivaju u Manasiji u prvom stepenu srodstva sa carom Lazarom, odnosno da mu je sin - kaže Brbolić. - Nema potrebe raditi analizu gena moštiju iz Koporina, jer sam sto posto siguran da bi rezultati bili negativni.
Brmbolić iznosi niz zanimljivih zapažanja, poput i toga da se Koporin ne nalazi u oblasti Resave, nego Morave. On tvrdi da skelet pronađen u Koporinu nije sačinjen od kostiju istog čoveka. Prilikom iskopavanja grobnice, on je pronašao dve duge kosti, a tek kasnije Živanović je u svojim analizama koristio četiri, koje su, navodno, pronašle monahinje u raskopanoj grobnoj zemlji.
- Čudno je da su monahinje te kosti pronašle u iskopanoj zemlji, a ja se sećam da sam grob zatrpao. Postoji video-zapis u kojem se i Živanović pita da li sve kosti pripadaju jednom čoveku. Šta ga je, u međuvremenu, podstaklo da postane sasvim siguran da jesu, ne znam.
Prilikom istraživanja moštiju iz Manasije, da ne bi došlo do sličnih nedoumica, angažovan je veliki tim stručnjaka iz različitih oblasti. Prvi put u našoj zemlji jedno istraživanje okupilo je naše eminentne stručnjake, pa je pored Brbolića u timu bio i arheolog dr Marko Popović, arhitekti mr Gordana Simić i Dragoljub Todorović, istoričar umetnosti dr Danica Popović, stručnjaci biofizičke antropologije prof. dr Živko Mikić, mr Nataša Miladinović Radmilović i šef DNK laboratorije na Institutu za sudsku medicinu doc. dr Oliver Stojković.
- Telo despota Stefana Lazarevića pronađeno je u naosu manastira - objašnjava Nataša Miladinović-Radmilović. - Bilo je položeno na leđa s rukama prekrštenim na stomaku. Grob je bio pljačkan, o čemu svedoči i položaj nekih kostiju. Zemni ostaci su bili podvrgnuti standardnim antropološkim metodama koje se koriste u Evropi i Americi i molekularno-biološkoj ekspertizi i analizi DNK.
Na ova oprečna mišljenja nadovezale su se i spekulacije da su u manastiru Koporin zabrinuti, jer se tri decenije smatralo da pronađene mošti imaju isceliteljsku moć, pa se boje da će se smanjiti broj onih hodočasnika koji su posećivali ovaj manastir kako bi pronašli svoj duhovni mir, ali i "zacelili svoje rane", makar kakve one bile. S druge strane, ove godine u oktobru se obeležava šest vekova od osnivanja Manasije. Da li je otkrivanje moštiju despota Stefana božji dar u jubilarnoj godini ili nešto drugo?

RATNIKOVE KRHKE KOSTI
PREMA podacima do kojih su došli stručnjaci, srpski despot umro je od bolesti krvnih sudova, jer su pronađeni tragovi na kostima koje može da stvori embolija ili aneurizme krvnih sudova.
Utvrđeno je, ističe Nataša Miladinović-Radmilović, da se neki podaci do kojih su došli u potpunosti poklapaju s istorijskim izvorima i tvrdnjama Konstantina Filozofa. Mošti pripadaju muškarcu visokom 178 centimetara, sa odstupanjem do četiri centimetra, da je imao oko 50 godina, telo nije balsamovano, a na osnovu markera okupacionog stresa, tj. promena koje su određeni delovi tela trpeli u toku života usled neke aktivnosti, zaključili su da je u pitanju konjanik i ratnik. Pronađeno je da je taj muškarac bolovao od osteoartritisa, od anomalije u razvoju skeleta, sakralizacije petog lumbalnog pršljena, poremećaja u zglobljavanju lakatnih zglobova i ručnih i zglobova oba kolena, promene na kostima izazvane poremećajima u cirkulaciji, povreda mekog tkiva na sredini tela desne ramenjače sa zadnje strane, osteomijelitične promene uočene na gornjim okrajcima obe butne kosti sa zadnje strane, na desnoj je primetan trag vertikalnog hirurškog zahvata u visini pet centimetara...

DOKAZI IZ ZUBA I BUTNE KOSTI
BRMBOLIĆ i Miladinovićeva ukazuju na činjenicu da ni Živanović 1983. godine nije bio siguran da su u Koporinu zaista bili sahranjeni zemni ostaci despota Stefana Lazarevića. Oni se pozivaju na njegove tekstove objavljene u knjizi "Antropologija i paleopatologija 2", koja je prošle godine objavljena u izdavačkoj kući "Pešić i sinovi". U njima, Živanović, između ostalog navodi:
"Protiv pretpostavke da se radi o ostacima despota Stefana Lazarevića u grobnici u Koporinu govore sledeće pretpostavke:
Skelet nije nađen u manastiru Manasiji, gde se smatralo da je sahranjen despot Stefan.
Uz skelet nisu nađeni ostaci svečanog odela ili nakita, ali se zna da je iskopavanje vršeno veoma grubo, da mnogi nalazi nisu zapaženi, iako su postojali slepljeni uz kosti i zemlja izvađena iz groba nije prosejavana, pa je verovatno dosta materijala uništeno."
- Tada nije bio siguran, a sada je posle svih naših analiza, uključujući i tačnost koja je dobijena upoređivanjem uzoraka zuba despota Stefana Lazarevića i uzorka leve butne kosti kneza Lazara (iz Ravanice) sa sigurnošću od 99,93 odsto genetskom analizom kojom je potvrđeno srodstvo prvog stepena, apsolutno siguran da mi nismo u pravu - zaključuje naša sagovornica.