Mr­tvog zo­vu u voj­sku

ČA­ČAK - Ne da­ju mi­ra ni na­ma ni na­šem jad­nom de­te­tu, ko­me se ko­sti u gro­bu pre­vr­ću. Po­zi­va­ju nam ga u voj­sku, a on već 26 go­di­na po­či­va u gro­bu još od de­ve­tog me­se­ca ži­vo­ta.
Ova­ko brač­ni par Mir­ko (59) i Sne­ža­na (52) Ra­do­sav­če­vić iz Čač­ka sa su­za­ma u oči­ma pre­pri­ča­va­ju do­ga­đaj od pre par da­na, ka­da je po­li­ci­ja do­šla na vra­ta sta­na sa na­lo­gom za pri­vo­đe­nje nji­ho­vog po­koj­nog si­na Dra­ga­na zbog neo­da­zi­va­nja po­zi­vu na re­gru­ta­ci­ju.
- Otvo­ri­la sam vra­ta i vi­de­la dva po­li­caj­ca. Pi­ta­li su me za Dra­ga­na Ra­do­sav­če­vi­ća. U pr­vom tre­nut­ku ni­sam ni sum­nja­la da se ra­di o mom po­koj­nom si­nu, pa sam re­kla da ta­kav ne po­sto­ji. Po­no­vo su me pi­ta­li da li je ika­da po­sto­jao Dra­gan. Tek ta­da sam za­ne­me­la. Se­la sam na sto­li­cu i ni­sam mo­gla da se mak­nem - is­pri­ča­la nam je maj­ka Sne­ža­na. - Po­če­la sam da se tre­sem. Pla­ka­la sam. On­da sam iz­ne­la umr­li­cu mog de­te­ta, jer sa­mo nju sa­da mo­gu da uhap­se. Od ta­da ja ne­mam sna, a ne pro­đe dan da ni­sam pod se­da­ti­vi­ma.
Ra­do­sav­če­vi­ći ka­žu da im slič­nim gre­ška­ma otva­ra­ju sta­ru ra­nu, još od 1996. go­di­ne. Ka­da je po­koj­ni Dra­gan tre­ba­lo da na­pu­ni 17 go­di­na, na adre­su im iz Voj­nog od­se­ka sti­že po­ziv na le­kar­ski pre­gled. Po­sle šo­ka, Mir­ko sa iz­vo­dom iz ma­tič­ne knji­ge umr­lih od­la­zi u Voj­ni od­sek, gde su mu obe­ća­li da će po­ce­pa­ti Dra­ga­nov evi­den­ci­o­ni kar­ton i da se ovo vi­še ne­će po­no­vi­ti. Me­đu­tim, na­kon sa­mo dve go­di­ne - no­va tra­u­ma. Po­štar po­koj­nom Dra­ga­nu do­no­si po­ziv za re­gru­ta­ci­ju. Ne­du­go po­tom, pr­vi i po­sle­nji put, do­bi­ja­ju i po­ziv za gla­sa­nje na Dra­ga­no­vo ime.
- Po­ro­di­la sam se 1. ma­ja 1979. Dra­gan nam se raz­bo­leo kra­jem no­vem­bra. Re­kli su nam da ima upa­lu plu­ća. Bi­la sam sa njim me­sec da­na u Be­o­gra­du, a on­da sam se opet vra­ti­la u ov­da­šnju bol­ni­cu - kroz je­caj pri­ča Sne­ža­na. - Umro je 19. ja­nu­a­ra 1980, a sa­hra­njen je dva da­na ka­sni­je na ča­čan­skom gro­blju. Ne znam sa­da či­ja je sve ovo gre­ška. Mi smo ta­da o smr­ti na­šeg de­te­ta iz­ve­sti­li ma­tič­nu slu­žbu op­šti­ne, što je, pret­po­sta­vlja­mo, ura­di­la i bol­ni­ca. Mo­gli smo da raz­u­me­mo gre­šku jed­nom, ali ovo je pre­vr­ši­lo sva­ku me­ru. Pa zar da mi hap­se umr­lo de­te!
Ra­do­sav­če­vi­ći­ma u Voj­nom od­se­ku ni­su ima­li pu­no šta da ka­žu, osim da su spi­sko­ve sa ime­ni­ma bu­du­ćih voj­ni­ka do­bi­li iz SUP i da su sa­mo pro­sle­di­li po­zi­ve i na­lo­ge za pri­vo­đe­nje. Mir­ko is­ti­če da će an­ga­žo­va­ti advo­ka­ta i da će zbog pre­tr­plje­nog du­šev­nog bo­la tu­ži­ti od­go­vor­ne za ova­kve ka­ta­stro­fal­ne gre­ške.

NI­SU JE­DI­NI
SLI­ČAN do­ga­đaj, o če­mu su "No­vo­sti" pi­sa­le, a ko­ji se de­sio pre par me­se­ci, ka­da je po­li­ci­ja sa na­lo­gom za hap­še­nje sti­gla na vra­ta fa­mi­li­je Čpa­jak u To­pa­lo­vom br­du. Po­li­caj­ci su bi­li za­pa­nje­ni ka­da su u ku­ći Čpa­ja­ka za­te­kli Slo­bo­da­na (18), de­ča­ka ko­ji od ro­đe­nja pa­ti od ce­re­bral­ne pa­ra­li­ze i te­škog ste­pe­na vi­še­stru­ke ome­te­no­sti. Ta­da su otac Slav­ko (56) i maj­ka Zo­ri­ca (43) za­mu­kli od bo­la.