KADA je sagrađena, postojao je san o velikoj i snažnoj federativnoj Jugoslaviji. Sa šest republika i dve pokrajine. Sada, kada su i Crnogorci napustili zajedničku državu, sigurno je samo jedno: da nema više nijednog valjanog razloga da nosi zvučno ime Palate federacije.
Šta će biti sa ovim zdanjem još se ne zna. Ali, kako kaže generalni sekretar Saveta ministara Igor Jovičić, zgrada je projektovana i građena za potrebe administracije, i pokušaj promene namene značio bi i ogromne troškove. A, bilo je priča da bi mogla postati muzej, pa hotel, pa bolnica...
- Teško da je to uopšte moguće. Zgrada ima 15.000 kvadratnih metara kancelarijskog prostora, dok su oko 50.000 kvadrata holovi i svečani saloni - kaže Jovičić. I dodaje da će o nameni ovog zdanja, ali i o zaposlenima kada dođe vreme - odlučiti Vlada Srbije.
Holovi i saloni danas prazni. Odišu istorijom. Najveća od svih svečanih sala još nosi ime "Jugoslavija". Poslednju deceniju retko se koristi. Nekada, u punom sjaju bivše SFRJ, pod dirigentskom palicom Josipa Broza Tita tu su se održavali prijemi: za Džimija Kartera, za "gvozdenu ledi" Margaret Tačer, velikog Titovog prijatelja rumunskog diktatora Nikolaja Čaušeskua, prošli su i svi lideri pokreta nesvrstanih... Onda su došla neka druga vremena...
A saloni koji su nekada nosili imena republika - slovenački, bosanski, makedonski i hrvatski - još sredinom devedesetih, preimenovani su u crveni, braon, plavi... Samo dva su zadržala ime - srpski, koji se poslednjih godina koristio za potpisivanje međudržavnih sporazuma, i crnogorski - za poslovne razgovore naših i inostranih delegacija...
I zaposleni u Palati federacije nekako nostalgični. Većina sa dugim radnim stažom. Posle raspleta državne, sada čekaju i rasplet svojih sudbina. Gde će i šta će, samo nagađaju.
- Radim ovde još od Džemala Bijedića. Tada, na pripremama sednica Saveznog izvršnog veća... Ravno 34 godine. Još koju pa idem u penziju. To je nekako i najbezbolnije, ali baš mi je žao mojih kolega koje će, možda, imati problema sa zapošljavanjem - priča Jovanka Jurić, koja obavlja sekretarske poslove.
I pravnik Nada Vuković-Rakić je tri decenije u Palati federacije. U sektoru za imovinu. Kroz njene ruke poslednjih godinu dana prošla je sva državna imovina nekadašnje SRJ. 600.000 kvadratnih metara "prepisano" je na korišćenje Srbiji.
- Još kad čujem priče da ne radimo.... Naravno da nisu tačne. Svako od nas ima i mnogo posla i ogromnu odgovornost. - kaže Nada Vuković-Rakić, pomoćnik generalnog sekretara koja u prste zna ne samo imovinu bivše SRJ nego i zaostavštinu nekadašnje velike Jugoslavije.
Slavišu Vukotića Mrču poznaje mnogo i bivših i aktuelnih političara. Kažu da je Ivica Račan, kad ga je posle skoro decenije, ponovo video u Beogradu u Palati federacije pre četiri godine, na opšte iznenađenje prisutnih, sav razdragan skočio sa stolice viknuvši: "Gde si, Mrčo!" Znali su se celu deceniju. Vukotić mu je svakog jutra donosio kafu u kabinet. I Kučanu - 12 godina. A, Momir Bulatović posvetio mu je poslednju stranu svoje knjige...
- Radim kao konobar 30 godina. Prošao sam sve države. Najteže mi je bilo kada je nestala SFRJ, a ovo sada sa Crnom Gorom potreslo me je intimno - priča Vukotić, koji je, kao i druge njegove kolege iz Sektora za ugostiteljstvo, radio u svim velikim protokolarnim svečanostima, po standardima koje propisuju španski i bečki protokoli, a o čemu svedoče i zahvalnice stranih državnika, valjda iznenađenih besprekornim manirima...
"Običan" svet u Palati federacije i u utorak je, kao i svakog drugog dana, radio. Svako svoj posao. Brinući o sutra...
Nekako, svi misle da se za državnu zajednicu moglo učiniti više. Da nije bilo dovoljno političke volje. Da se olako "pustila" niz vodu... Ali, sada o tome može još samo da se priča...

KUHINJA
Oba restorana u Palati federacije rade. Uobičajeno. Anđa Pavković, koja radi u onome smeštenom u zapadnom krilu, kaže da se dnevno sprema dvestotinak obroka. Na meniju ćufte. Koštaju 50 dinara...
- Valjda će biti neki socijalni program tako da se nadam da ću otići u penziju. Imam 33 godine radnog staža od kojih sam , evo, 28 provela u ovoj kući...- veli Anđa Pavković koja mesečno prima 15.000 dinara.

TITO
Josip Broz Tito nije često dolazio u svoj radni kabinet. Tu i tamo, tek po koji sat , uoči prijema ili kada je primao akreditive ambasadora. U taj Titov kabinet nikada nije ulazio Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ. Koristio je onaj u kojem je nekada bio - Aleksandar Ranković.
A, Zoran Lilić, drugi jugoslovenski predsednik, samo je nakratko boravio u Titovom kabinetu koji je, po današnjim merilima, bio sasvim skromno namešten. Kažu da je Lilić tražio da se Titov sto sa jedne, prebaci na drugu stranu kancelarije. A, onda je , posle kratkog vremena iz ko zna kojih razloga odlučio da se i on preseli u onaj Rankovićev.
Treći predsednik SRJ Slobodan Milošević nikako nije voleo predsedničke kancelarije u Palati federacije pa se tamo nikada nije ni uselio dok je poslednji SRJ šef države Vojislav Koštunica , takođe, bio skloniji nekadašnjoj Rankovićevoj nego Titovoj kancelariji. Isto kao i prvi, poslednji i jedini predsednik SCG Svetozar Marović.