Uhapšen opasan svedok i kriminalac

Od stalnog dopisnika - MADRID
SVI španski elektronski mediji informisali su u ponedeljak pre podne, i to veoma opširno, o još jednom uspehu španske policije. Posle nedavnog hapšenja Ante Gotovine na Tenerifima, u ponedeljak je na madridskom aerodromu "Barahas" uhapšen Veselin Vukotić (47), tražen u Belgiji i Srbiji i Crnoj Gori zbog više teških krivičnih dela.
Belgijska policija sumnjiči ga za ubistvo Albanca Envera Hadriua, 25. februara 1990. u Briselu. Hadriu je bio predstavnik Komiteta za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji i u trenutku ubistva, po pretpostavci belgijske policije, imao je kod sebe dokumente koji "dokazuju direktnu umešanost Slobodana Miloševića u seriju ubistava". Po nekim izvorima broj ubistava je 34.
Hadriu je ubijen na jednom semaforu u Briselu tako što je uz njegov auto stao drugi u kojem su bila tri lica koja su otvorila vatru. Španski mediji navode da su uz Vukotića u atentatu učestvovali Andrija L. i Darko A. koji su kasnije ubijeni, Andrija 1990, a Darko 1995.
Vukotić je uhapšen na novom terminalu T-4, po dolasku iz Pariza. Imao je "savršeno falsifikovani" hrvatski pasoš i ostala dokumenta na ime Ludvig Bulić, ali je španska policija očito bila obaveštena o njegovom dolasku i zaustavila ga. U trenutku hapšenja, Vukotić je bio u društvu izvesne Lidije V. koju neki mediji nazivaju suprugom, a drugi "sentimentalnom pratiljom" i njihove dve kćeri. Za Lidiju V. je ustanovljeno da je stalno bila nastanjena u Barseloni, u Ulici Manuel Đirona u elitnom kraju Sarija.
U prvim izveštajima španskih medija ističe se da je Vukotić često bio na putu, od Evrope do Južne Amerike i da je živeo "na visokoj nozi", ali niko ne zna ko su bili njegovi finansijeri, odnosno odakle mu novac.
Vukotić, za kojeg se u nekim izveštajima navodi da je Srbin, iako Evropa-pres kaže da je rođen u Crnoj Gori, prosleđen pravosudnim španskim organima koji će odlučiti o njegovoj daljoj sudbini. Mnnogi ga već vide u Hagu kao jednog od ključnih svedoka protiv Miloševića.

ZLOČINI U REŽIJI DB
VESELIN - Vesko Vukotić (47) bio je jedan od lidera Crnogoraca na beogradskim ulicama. Za njega su mnogi tvrdili da je saradnik srpske Državne bezbednosti.
Prema policijskim navodima, zbog čega je i SCG za njime raspisala poternicu, sumnja se da je umešan u tri ubistva. Dva su se dogodila 1990. godine - u februaru u Briselu gde je pronađen mrtav Albanac Enver Hadriu, a drugo u Beogradu mesec dana kasnije.
Treći zločin, koji mu se stavlja na teret, dogodio se 1997. godine u Crnoj Gori, u diskoteci "Fle" u Prčnju.
Za Vukotića se prvi put javno čulo posle ubistva Andrije Lakonića Lakija, boksera iz Nikšića, koje se dogodilo u klubu "Nana" u noći između 23. i 24. marta 1990. godine. Za smrt boksera bio je optužen, a kasnije oslobođen Darko Ašanin. Iza ovog zločin se navodno krio obračun saradnika policije i Savezne državne bezbednosti.
Posle ubistva Lakonića, u poznatom klubu na Senjaku, optužen je Ašanin, kojeg je sud u oktobru 1990. godine oslobodio. Još tada se pričalo da je pravi ubica u "Nani" Vukotić, dok je ostale aktere ubio nepoznati napadač. Ašanin je izrešetan 30. juna 1998. godine u svom kafiću "Koloseum" na Dedinju, dok je Miroslav Bižić Biža ubijen 21. maja 1996. godine u Novom Beogradu.
O Vukotićevoj umešanosti u ubistvo Hadriua, albanskog emigranta u borca za ljudska prava, naširoko je na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu pričao zaštićeni svedok C-048. Ovaj svedok Tužilaštva, bio je Vukotićev saradnik u Beogradu i direktor njegovog preduzeća "Rojal d.o.o. eksport import".
- Vukotić mi je pričao o likvidaciji albanskih emigranata po Evropi koje je radio po nalogu jugoslovenske tajne policije - pričao je C-048. - Ubistvo Hadriua bilo mu je poslednje za službu.
Sr. K.