Ljudi drugog koloseka

ŽELEZNIČKA stanica "Topčider", sva lepa i rustična, odavde svojevremeno polazili kneževi i kraljevi, završno sa suverenom Brozom. Prema Rakovici je blok 2, kućica kraj šina, unutra duva manje nego napolju, tu se smenjuje petnaestak skretničara i manevrista. Brinu o prugama, kače vagone za lokomotive, podmazuju, menjaju zavrtnje... Na ovom potezu pruge ima čak 60 skretnica.
Tri bloka skretnica povezana induktorskim telefonom. Štekće taj aparat kao svraka, svakog časa, javljaju da je u Makišu zaostala dizelka "amerikanka", a električna "rumunka" će da dođe da se ovde prikači. Sve to sluša Momčilo Petrović (35), nadzornik skretnice, inače iz Rabrovca kod Mladenovca. Većina ovdašnjih železničara su iz mladenovačkog sela Kusadaka, ali ih ima i iz Lapova, pa i Prokuplja.
Darko Milojević (33) manevrista, izađe na vetar i zaokrenu "đule", kako železničari nazivaju onaj metalni krug sa ručkom na skretnici.
- Dali nam neki smrdljivi ugalj, više dimi nego što greje, a peć i ovaj čunak izbacuje čađ, jedva uveče zube operemo od gareži - reče Darko.
- Skretničare i manevriste u železnici smatraju ljudima ne drugog već petog reda - dobaci Nebojša Radisavljević (40), nadzornik skrenice iz Beograda.
- Ma, gledaju nas kao stoku - pojasni Dejan Mihajlović (39).
- Stoku bar hrane - napomenu Nebojša Ćerkić, skretničar. Sačeka crvenu "hrvaticu", električnu lokomotivu 444-008, pa je poveza sa dugačkim, teretnim vozom. Ode voz.
- Eto, mašinovođa niti da me pozdravi - progunđa Ćerkić.
- Ideja je da nam se od juna daje po 100 dinara dnevno kao topli obrok - reče Srđan Takić (33). Izvadi jedan zavrtanj kao zub da vadi, podmaza novi i poče da ga montira.
- Nisu normalni - zaključi Radisavljević. - Pa, hleb košta 26 dinara, da uzmeš 300 grama neke salametine i to je 100 dinara.
- Te "podriguše", kobasice, zovemo i "pseća radost" - dodade Momčilo.
Iza stanice "Topčider" montažna prodavnica, tu prolazi tramvaj. I tramvajdžije bolje zarađuju, konstatovali su naši sagovornici. Skretničarima i manevristima je koeficijent plata 1,9-1,95. Prevedeno, plata im je od 14.000 do 16.000 dinara. Ranije su im otpravnici vozova "bežali" za 1.000-2.000 dinara sa platama, sada već za 10.
Ovi pružni radnici su, normalno, gnevni na preveliki broj birokrata, administracije u "Železnici".
- Namnožilo se to, a neće da ode, ne padaju ni na mamac otpremnina - zaključuje Radisavljević.
- Od nas pobegla i čistačica, uzela "socijalni program" - reče Dejan. - Sada sami čistimo.
Darko uze kamen i baci ga na omanji čopor pasa lutalica.
- Što ih bre, gađaš - pobuni se Nebojša Ćerkić. - I oni gladni.
Srđan Manasijević (28) je kovač - majstor. Ovde popravlja šine i skretnice. Žena ne radi, "dete na putu", kako reče.
- Ne znam zašto se kaže "dete na putu"? - začudi se njegov imenjak Srđan Takić. - Ja sam na putu, svakih pet dana do sela Babotine kod Prokuplja. Ovde spavam u baraci, jurim se sa pacovima, nema ni kupatila. Sada, kao, obezbeđuju neke kontejnere za noćenje.
Ovim ljudima su nečijom odlukom skinuli beneficirani staž. Mnogobrojni železnički sindikati ne uvažavaju njihove molbe. U bloku 2 šporet koji je skretničarima poklonila neka baba kada je kupovala novi. Radi jedna ringla. Iskidana grejalica, ne radi. Peć dimi, i da nema slomljenih prozora, ne bi moglo da se diše.
- Veži žicom tu cipelu! - opominje Darka Momčilo. - Zakačićeš za nešto i ode pod voz.
Svi ovi železničari su oženjeni, žene im ne rade, deca predškolski i školski uzrast. I, svi su već do guše u kreditima.
Poče priča o nastradalim skretničarima i manevrstima. Sada jedan, bez obe noge, radi u klozetu na glavnoj beogradskoj Železničkoj stanici. Jednog je spržila električna mreža. Zuji iznad pruge 25.000 volti, dole hladne šine, mrki, drveni pragovi i belina tucanika. Dnevno prođe oko 100 vozova, na jug i sa juga.



SINDIKALNA SLAVA

NAS ne zovu ni na sindikalne slave, a voze se nečije švalerke o trošku sindikata i na letovanja - zaključuje Nebojša Radisavljević. - Prošle godine, sindikalna slava Sveti car Konstantin i carica Jelena je 3. juna proslavljena u Kikindi. Niko od nas nije pozvan, ali čujem da su sindikalne vođe hiljadarkama kitili trubače i harmonikaše.


"LAPOVAC"
UJUTRO u 6.06 dolazi u Beograd voz nazvan "Lapovac", jer od Lapova, preko Mladenovca, dovozi železničare na rad. Odlazi uveče u 18 časova, a ako slučajno zakasni, radnici moraju peške do svojih sela, jer im "beže" autobusi.
Stiže i radnički voz iz Valjeva. Prekjuče sa samo jednim vagonom, krcatim železničarima.