Svetac i njegovih 2.000 čuda

Glas da je u manastir Svetog arhanglela Gavrila u Zemunu stigla iz Grčke ikona sv. Nektarija Eginskog, svetitelja kojem se u pravoslavnoj crkvi pripisuju čudotvorne moći, proširila se među vernicima brzinom munje. Već u prošli petak - jedini dan u nedelji kad se ikona iznosi pred narod i kad joj se služi akatist - slila se u zemunski hram velika masa ljudi, sa željom da ikonu celivaju i pomole se svecu za zdravlje.
Vernici su na papirima ispisivali imena svojih dragih, koje je sveštenstvo čitalo s molitvom sv. Nektariju "da korake bolesti mnogih uspori do kraja". Svetinja je, inače, darovana na molbu starešine manastira protojereja Radovana Bigovića, koji se obratio manastiru Svete Trojice na ostrvu Egina blizu Atine rečima: "Veoma bismo voleli da u svom hramu imamo ikonu jednog takvog svetitelja koji je po čudotvorstvu široko poznat i slavljen i kod nas, i u celoj pravoslavnoj crkvi... Takvu ikonu smatrali bismo darom Božjim i naši verni bi joj se radovali".
Tako su u grčkom manastiru, zadužbini ovog svetitelja, specijalno za nas uradili okovanu ikonu svetog Nektarija, uputivši je s blagoslovom našim vernima "da im bude i dar, i pomoć". Reč je, inače, o manastiru u kome je svetitelj proveo teške godine svoga života, neprihvatan i progonjen od tadašnjih crkvenih vlasti, ali uvek na Božjem putu. Danas je Egina sa Svetotrojičkim manastirom - u čijoj porti je sv. Nektarije našao mir - meta poklonika iz celog sveta, a poštuju ga osim pravoslavaca i drugi hrišćani.
Sam Bigović kaže da je on u Grčkoj ono što je za naš narod sveti Vasilije Ostroški, i mnogi su mu hramovi širom sveta posvećeni.
Blaženstvo krotkih

KO je sveti Nektarije Eginski? Gde je živeo, na čemu je stekao oreol sveca, ko mu se od vernika najviše obraća?
Samo retki kod nas znaju da je u pitanju svetitelj novijih vremena (umro je 1920. godine i za crkvu je novoprojavljeni), a pripisuje mu se više od 2000 čuda. Ta čuda je Grčka crkva sabrala u knjige, sa imenima i prezimenima ljudi kojima je svetac pomogao. Ona su se počela javljati odmah po njegovoj smrti, iako se svetost ovog starca pročula još za života. U nedavno prevedenoj knjizi kod nas "Zemaljski anđeo - nebeski čovek", u kojoj su sabrani životopis, žitija i sećanja na svetog Nektarija Eginskog uključujući čudotvorna isceljenja, kaže se da je ”tvorio dela koja prevazizilaze moć poimanja, isceljujući najteže bolesnike". Za života "prezren i odbačen od zvanične crkve,dostigao je blaženstvo krotkih i ništih duhom".
Zvanični podaci kažu da je sveti Nektarije (svetovno ime Anastasije) rođen 1846. godine u mestu Silivrija u istočnoj Trakiji, kao peto dete siromašnih roditelja Dimosa i Vasilike Kefalas, koji su mu odmalena duboko usadili hrišćansku veru. Još kao mali, sa 14 godina, krenuo je za poslom u Konstantinopolj, i mnoge je godine proveo u sirotinji, gladan. U crkvenoj karijeri dostigao je čin mitropolita pentapoljskog, sa službom u Aleksandrijskoj patrijaršiji, odakle je proteran zbog loših odnosa i ljudskih spletki.
Ni na Egini, na koju je došao posle silnih potucanja sa željom da obnovi manastir u ruševinama, nije našao mir. Dozvola za to nije stizala čak ni kad je okupio brojno sestrinstvo,a on sam je u obližnjoj kući osnovao školu za nepismene i šio papuče za monahinje.
Najviše se danas svetom Nektariju mole oboleli od raka, i razne su zdravstvene ustanove, uključujući Onkološki i radiološki institut Srbije, uzele baš ovog grčkog sveca za zaštitnika. Na spisku bolesti čije je isceljenje po pravoslavnom verovanju pomogao su paraliza, nervna oboljenja, oboljenja bubrega, očiju, Parkinsonova bolest... Takođe su zabeležena njegova čuda u raznim nesrećama kao što su brodolomi, survavanje autobusa u provaliju, napadi ajkula, ujedi zmija. Vernici govore da im je davao upute i u snu šta da urade da bi ozdravili.

Znaci svetosti
NjEGOVO prvo čudo, inače, dogodilo se u atinskoj bolnici, u koju je smešten zbog problema sa prostatom, neposredno po njegovom upokojenju. Umro je ne sačekavši da bude operisan, a kad se jedna od monahinja primakla krevetu, osetila je kako se iz tela širi blag miomiris. Dok su ga monahinje s osobljem presvlačile, bacivši njegovu potkošulju na susedni krevet, na kojem je ležao dugo paralizovani čovek, ovaj bolesnik je neočekivano ustao i nesigurno počeo da hoda. Lekari su se okupili da vide čudo, a sama potkošulja preneta je u manastir gde je i druge isceljivala.
Na licu svetitelja u trenutku smrti, zapisali su vernici i njegovi sledbenici, pojavile su se mirisne kapljice, a on sam "bio je lak kao pero" dok su kovčeg nosili iz pristaništa do mesta Ksantos. Bojeći se nereda, policija je narod delila u grupe koje će do manastira da ga nose. I kad su nekoliko meseci kasnije monahinje odlučile da otvore grob, njegovo telo nađeno je potpuno očuvano, čak su i cvetovi limuna stavljeni u kovčeg za poslednji ispraćaj još bili sveži.
Kovčeg je otkopavan tri puta, i svaki put je telo svetog Nektarija nađeno netruležno. Jednom su ga monahinje ostavile 48 časova u otvorenom sanduku, u gostinskoj sobi, ali promena na telu nije bilo - rastočilo se tek posle dvadeset godina. U narodu se, međutim, odmah po Nektarijevoj smrti proneo glas o njegovoj svetosti. Danas su čestice njegovih moštiju rasute svud po svetu, i crkva koja ih ima, smatra to za veliku blagodat. Ima ih i Srpska pravoslavna crkva, a nalaze se u manastiru Rakovica.
- Delić moštiju dobio je na dar prilikom jedne posete Grčkoj pravoslavnoj crkvi pokojni patrijarh German, a darovao ih je rakovičkom manastiru da se vernici tu mole i okupljaju - rekla nam je mati Evgenija, igumanija ovog manastira. - Po pravilu ih iznosimo svakog 22. novembra, na dan svetog Nektarija, kad se čita akatist svetitelju i kad se oko njegovih moštiju skupljaju teški bolesnici. Ponekad ih iznesemo i mimo toga. To obično bude na molbu grupe vernika koji u boluju od raka i u potrazi za duhovnim lekom, dođu kod nas. Tu se pred moštima čitaju molitve i celiva ikona.

VERA DONOSI SPASENjE

O JEDNOM od čuda sv. Nektarija svedoči mitropolit Nea Smirne Agatangel: "Za vreme svog boravka i lečenja u Americi, upoznao sam pacijente koji su silno verovali u Boga i izlečili se. Jedna gospođa iz Atine, to nikada neću zaboraviti, lečila se u istoj bolnici. U jednom trenutku sam je ugledao kako drži u ruci ikonu svetog Nektarija, govoreći: "Znam da imam rak, ali svetitelj neće dopustiti da umrem, jer imam decu"... Vidite li koliko je duboka njena vera? Kada sam otišao na Eginu i služio tamo svetu liturgiju, ispunjavajući na taj način svoj zavet, razaznao sam među sabranim narodom i nju. Došla je da se zahvali svetitelju za veliko čudo koje joj je učinio. Vera donosi spasenje. Bog postaje milostiv kada je vidi - makar i sasvim malu - u nama".

"ZEMALjSKI ANĐEO - NEBESKI ČOVEK"
NA osnovu knjige "Zemaljski anđeo - nebeski čovek" naš list će počev od sutra u više nastavaka objaviti feljton o životu svetog Nektarija Eginskog u kome će biti opisano više konkretnih primera velikih čuda ovog sveca.