Gen pročitao rodoslov

ŠTA je zajedničko pesniku Josifu Brodskom, pevaču Bobu Dilanu, holivudskoj divi Barbri Strejsend, reditelju Vudiju Alenu i našem Danilu Kišu? Ako je verovati najnovijem istraživanju izraelskih genetičara dr Dorona Behara iz "Ramban" medicinskog centra u Haifi i dr Karla Skoreckog iz "Tehnion Izrael instituta za tehnologiju", njih, kao i preostala 3,5 miliona Jevreja Aškenaza u svetu, povezuje isti genetski potpis, koji su još iz najstarijih vremena na tu granu jevrejske populacije ostavile četiri pramajke.
Ovo nesvakidašnje otkriće dvojice naučnika objavio je jedan američki žurnal humane genetike, prenoseći i zapažanje da su četiri pramajke svih Aškenaza u proteklih 2.000 godina živele "negde u Evropi", ali najverovatnije ne u istom području, niti u istom veku. Svaka od četiri žene ostavila je svoj "genetski potpis" koji se pojavio kod njihovih današnjih potomaka, odnosno kod najmanje 40 odsto Aškenaza. Zanimljivo je da se ti geni uopšte ne mogu naći u organizmu "nejevreja", a izuzetno su retki i kod Jevreja sefardskog porekla.
Dr Doron Behar u studiji navodi da je istraživanje uključivalo analizu mitohondrijalnog DNK, takozvanog mtDNA, na više od 11 uzoraka iz 67 populacija, nazivajući ovaj gen perfektnim sredstvom da se prati majčinska linija kod potomaka, jer se prenosi isključivo preko majke. Tako žena svoj mtDNA može na unuke da prenese samo preko ćerke.

SAMO PREKO MAJKE

OVA senzacija nije prošla nezapaženo ni u svetskim naučnim krugovima. Genetičar Majk Hamer, koji je obavio slična istraživanja na Univerzitetu Arizona, ovom otkriću odao je sve pohvale i priznanja, ali je ipak bio rezervisan prema tvrdnji da su četiri pramajke živele u Evropi. Naglasivši da su možda postojele i na Bliskom istoku, on je ipak podsetio da je evidentno da su njihovi potomci ostavili duboke genetske tragove u današnjoj jevrejskoj populaciji Aškenaza.
Najprijatnije iznenađen bio je i dr Žarko Puzigaća, ginekolog i genetičar, načelnik Klinike za humanu reprodukciju u beogradskom Institutu za majku i dete.
-Interesantan podatak za jedan tako stari narod. Taj gen zaista prenosi samo majka, pa je velika verovatnoća da su tačne tvrdnje izraelskih genetičara -istakao je dr Puzigaća.
Misteriju priče o Aškenazima "načeli" su prošle godine antropolozi Henri Harpending i Džordž Kokran sa Juta univerziteta u SAD. Njihovim istraživanjima, ova skupina Jevreja proglašena je za najpametniji narod na svetu, a "krivac" je opet bila genetska struktura. Američki naučnici naveli su da je zbog viševekovne nametnute izolacije od fizičkog rada došlo do mutacije gena za razvoj mozga, pa su Aškenazi razvili vrlo visok stepen inteligencije koji se kreće između 112 i 115. Teoriju Harpending i Kokran zasnovali su i na podatku da Aškenazi čine tek 0,25 odsto svetske populacije, a da je njihov broj među dobitnicima Nobelove nagrade čak 27 odsto, te da je polovinu svetskih prvaka u šahu dala baš ova skupina Jevreja.

PAMETNI, ALI BOLEŠLJIVI

MUTACIJE gena ovim ljudima donela je i opasnost da mnogo češće obolevaju od retkih bolesti: Tej-Saksova, Gošeova i Niman-Pikova, koje mogu biti i smrtonosne.
Za biologiju zanimljivo ili kontroverzno, od stručnjaka opravdavano ili osporavano, a kakvo je ovo otkriće "kroz prizmu" Jevreja koji žive u našoj zemlji? Sekretar Saveza jevrejskih opština SCG Davor Salm, za "Novosti", kaže:
- Relativna je stvar da li su Aškenazi superiorniji i pametniji od Sefarda. Aškenazi su naselili prvobitno zapadne, a kasnije i neke delove istočne Evrope. Na naše prostore došli su iz Poljske, Češke i Mađarske, ali uvek sa velikim uticajem nemačke kulture, našta ukazuje i njihov jezik jidiš (kombinacija nemačkog i hebrejskog). Naravno, svuda su bili brojniji do Drugog svetskog rata.
- Nisam naučnik da tvrdim da li su zaista postojale četiri pramajke, geni su čudo, ali evidentno je da su se Aškenazi uvek razlikovali od Sefarda: imali su drugačije nošnje, verske obrede i molitve sa specifičnim naglaskom. I danas, u Subotici, možete po prezimenu tačno da razlikujete potomke Aškenaza od onih čiji su preci bili Sefardi - ističe Salm.



ZAPOVESTI

U SRBIJI danas ima oko 1.700 Jevreja i u današnje vreme mnogo je češće mešanje sa pravoslavnim stanovništvom, čak u 80-90 odsto slučajeva.
- Nekada smo bili mnogo više upućeni jedni na druge. Možda je "kolevka" genetskog zapisa koji su otkrili izraelski naučnici baš u toj dalekoj prošlosti, u biblijskim propisima ili tzv. dnevnim zapovestima. Dobar deo svoje istorije, Aškenazi su na taj način i uspeli da očuvaju svoje društvo, svoju službu, rabina, sinagogu - kaže Davor Salm, sekretar Saveza jevrejskih opština SCG.