Poginuo sa šajkačom na glavi

U jednom od poslednjih poglavlja remek dela svetske književnosti, Tolstojevog romana "Ana Karenjina" ( najprevođenije knjige svih vremena posle Biblije), glavni muški lik, grof Aleksej Vronski, zbog koga se Ana baca pod točkove lokomotive, kreće sa stotinama ruskih dobrovoljaca u Srbiju da se bori protiv Turaka. Svom prijatelju Kornišovu,u vozu, koji ga vodi na ratište,Vronski kaže:
"Za smrt bar ne treba nikakva preporuka...Kao oruđe ja se mogu još za nešto upotrebiti. Ali, kao čovek, ja sam razvalina."
I tu, gde Tolstoj svoj lik prepušta neumoljivoj sudbini, počinje nova, velika drama pukovnika Rajevskog, oficira prema kome literarni gorostas iz Jasne Poljane stvorio Vronskog.Rajevski će provesti samo tri sedmice na bojištu u Srbiji i "bez preporuke" otići u smrt 2. septembra 1876.godine, na Golom brdu, kod sela Gornji Androvac, nadomak Aleksinca.
Samo što je odbio napad Turaka, mladi pukovnik, kome je tada bilo 36 godina, spremao se da pošalje izveštaj glavnokomandujućem generalu Černajevu. U srpskoj uniformi sa šajkačom na glavi, nalaktio se bio na top. Visok, naočit, bio je laka meta neprijatelja, koji su još bili na puškomet daleko. Kuršum ga je pogodio pravo u glavu, svedočio je kasnije očevidac, vojnik Gavrilo Vidojković. Prvo je pala šajkača, a onda je pao Rajevski. Još je davao znake života kada ga je Vidojković poprskao po po licu i napojio vodom iz čuturice. A zaljtim je zauvek sklopuio oči.
Nikolaj Nikolajevič Rajevski bio je unuk slavnog gerala Rajevskog ( po njemu je dobio ime), koji je herojski vojevao protiv Napoleona u otadžbinskom ratu 1812.godine. Njegova majka ,kao i majka Vronskog u Tolstojevom romanu, sama je, posle iznendne smrti muža, odgajila dva sina- Nikolaja i Mihaila. Živeli su na imanju u kijevskoj oblasti, a oba sina stekla su visoko obrazovanje na Fizičko matematičkom fakultetu Moskovskog univerziteta. Posle školovanja braća Rajevski stupaju u gardijski puk. Mihailo se ubrzo ženi i stvara veliku porodicu, čiji potomci i danas žive u Petrogradu. Nikolaj kao i većina tadašnjih carskih oficira život provodi u boemskim krugovima.
"Vronski nikada nije poznavao domaći život," opisuje Tolstoj svog junaka, prilikom njegovog prvog susreta sa Anom." Njegova majka u mladosti je bila lepa, kulturna i čuvena dama iz visokog društva. Oca skoro nije ni zapamtio, a školovao se u paževskom korpusu. Sjajan oficir, koji je zapao u društvo bogatih petrogradskih oficira, nakon izlaska iz škole...Vronski je bez obzira na svoju nepromišljenost, bio čovek mrzovoljnog nemira."
Lav Tolstoj nije slučajno uzeo pukovnika Rajevskog kao uzor za lik Vronskog. Pre svega, pisac je bio u rodbinskim odnosima sa ovom porodicom, a podvige Nikolajevog dede, već pomenutog generala Rajevskog( pod njegovim pravim imenom) opisao je u "Ratu i miru". U jednom od presudnih momenata Borodinske bitke,kada je Napoleonova vojska snažno pritisla rusku odbranu, general sa isukanom sabljom i dva maloletna sina, izlazi na grudobran, što ohrabrilo Ruse da krenu u odlučan juriš.
Alekseja Vronskog, Tolstoj nije slučajno ni "obukao" u dobrovoljačku biografiju pukovnika Rajevskog i poslao ga da pogine u Srbiji ( u romanu u boju na Šumatovcu, koji je Rajevski, inače preživeo). Pisac je bio ogorčen što "zlatna ruska mladež", razočarana u život visokih krugova, gubi život u "tuđim ratovima".
A Vronski- Rajevski, bio je pravi izdanak, te " zlatne mladeži". Tolstoj ga opisuje kao aristokratu koga karakterišu vojnička surovost i častoljublje:
"Vronski je bio osrednjeg rasta, snažan čovek, dobrodušnog i mirnog i lepog lica. Na njegovom licu i njegovoj pojavi, od kratko ošišane kose, do širokog novog mundira, sve je bilo jednostavno i u isti mah elegantno."
M. KRALj

"ŠARENA" CRKVA


NA mestu gde je poginuo pukovnik Rajevski porodica je podigla crkvu Svete Trojice, koju je narod, zbog njene žutovišnjeve boje nazvao "šarena crkva".Projekat crkve izradio je poznati ruski umetnik Jurij Vesneslov. Naknadu meštanima za zemljište na kome je podignuta, platila je knjeginja Natalija Obrenović. Crkva je osveštana 1903. godine, a obnovljena je povodom 125. godišnjice pogibije Rajevskog. Vlada Ruske federacije je za njenu obnovu izdvojila 110.000 dolara, a pomogli su i opština Aleksinac i beogradski "Energoprojekt". Živopis hrama osvežili su profesor slikarstva na državnoj akademiji slovenske kulture Andrej Kozilo sa saradnicima. Uz stazu koja sada vodi do crkve stoji drvored lipa donetih iz Rusije.