Sve­ci ili zlo­čin­ci?

PLjE­VLjA - Le­to­šnja ka­no­ni­za­ci­ja sve­šte­ni­ka SPC u sve­ce, pre­ci­zni­je - ve­li­ko­mu­če­ni­ke u ob­no­vlje­nom ma­na­sti­ru Ži­to­mi­slić kod Mo­sta­ra, iza­zva­la je ve­li­ke po­le­mi­ke u Plje­vlji­ma, ko­je se iz da­na u dan ras­plam­sa­va­ju, ta­ko da je ce­la stvar uve­li­ko pre­va­zi­šla lo­kal­ni ni­vo.
Po svoj pri­li­ci, ka­no­ni­za­ci­jom Mi­lo­ra­da Vu­ko­ji­či­ća, zva­nog pop Ma­ca i pro­te Slo­bo­da­na Šilj­ka, po­no­vo će se ba­vi­ti Sve­ti si­nod Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, ko­me je Mi­lo­sa­va Stru­njaš iz Plje­va­lja upu­ti­la pi­smo u ko­me tvr­di da ova dva sve­šte­ni­ka "ni­su po­stra­da­li za ži­vu ve­ru, već ih je sti­gla za­slu­žna ka­zna za ne­de­la ko­je su po­či­ni­li u Dru­gom svet­skom ra­tu".
Ona tvr­di da da se pro­ta Ši­ljak sta­vio u slu­žbu oku­pa­to­ra od­mah po do­la­sku Ita­li­ja­na u Plje­vlja i da je u "smrt po­slao mog oca Rat­ka Ce­ro­vi­ća, svog kom­ši­ju i ku­ma, ko­ji je bio uklju­čen u pri­pre­mu tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka".
- Zbog ovih i dru­gih ne­de­la, par­ti­zan­ski sud mu je 1943. go­di­ne iz­re­kao smrt­nu ka­znu i on je stre­ljan, sto­ji u pi­smu Mi­lo­sa­ve Stru­njaš Si­no­du SPC, u ko­me na­gla­ša­va da su zlo­de­la po­pa Mi­lo­ra­da Vu­ko­ji­či­ća još te­ža!
- U Plje­vlji­ma je za vre­me oku­pa­ci­je de­lo­va­la "cr­na troj­ka" ko­ja je ubi­ja­la i kla­la ne­vi­ne lju­de. Naj­ve­ći zlo­či­ni či­nje­ni su u mar­tu i apri­lu 1944. go­di­ne, ka­da su za­kla­ni ba­bi­ca Mi­li­ca Ma­zić, Sta­ni­ca Ta­so­vac, maj­ka tro­je ma­lo­let­ne de­ce, stu­dent­ki­nja Lju­bi­ca Stoj­ka­no­vić, brač­ni par Di­ko i Ju­la Sta­me­nić sa je­din­cem Lju­bom, Mi­li­ca Jan­ke­tić (maj­ka glum­ca Mi­še Jan­ke­ti­ća) ko­ja je ima­la dvo­je de­ce sta­ro­sti od tri do pet go­di­na, Zo­ra Mar­ko­vić Ka­ra­ma­ti­je­vić, sna­ha sve­šte­ni­ka Jev­sta­ti­ja iz No­ve Va­ro­ši - pi­še Mi­lo­sa­va Stru­njaš i pod­se­ća da su istog da­na stre­lja­ni Sav­ka Ma­to­vić, Ne­đelj­ko Ma­zić, a ka­sni­je i Ne­ven­ka Ob­ra­do­vić.
- U ve­ći­ni ovih zlo­či­na uče­stvo­vao je i pop Vu­koj­čić, zbog če­ga je i do­bio na­di­mak "pop ko­ljač". Pi­tam se da li su cr­kve­nim vla­sti­ma bi­la po­zna­ta ne­de­la Šilj­ka i Vu­ko­ji­či­ća, ili je sa­mo bi­lo do­volj­no sa­zna­nje da su ih stre­lja­li par­ti­za­ni, ne­bit­no zbog če­ga, da bi bi­li pro­gla­še­ni za "sve­ce"... Ako Plje­vlja na­kon sve­ga za svo­je "sve­ce" pri­hva­ta Vu­ko­ji­či­ća i Šilj­ka, ne­ka im slu­ži na čast, sto­ji u pi­smu Mi­lo­sa­ve Stru­njaš, ko­je je do­dat­no "usi­ja­lo" at­mos­fe­ru.
- Raz­li­ku­ju se pro­ta Slo­bo­dan i pop Vu­ko­ji­čić, ka­že za "NO­VO­STI" pe­snik Mi­ćun Ši­ljak.
- Slo­bo­dan je 1943. go­di­ne bio na pr­voj ko­me­mo­ra­ci­ji bor­ci­ma pa­lim u plje­valj­skoj bi­ci, a ja se pi­tam - ka­ko on mo­že bi­ti na­rod­ni ne­pri­ja­telj kad je nje­go­va kći Do­bri­la he­ro­i­na špan­skog ra­ta! Sin mu Dra­go bio je pr­vo­bo­rac, or­ga­ni­za­tor ustan­ka u Sme­de­rev­skoj Pa­lan­ci, ka­že Ši­ljak, po­tvr­đu­ju­ći da je pro­ta po­zdra­vio do­la­zak Ita­li­ja­na u Plje­vlja "po­štu­ju­ći na­rod­no opre­de­lje­nje, jer je iz­beg­nut ge­no­cid ko­ji je pla­ni­ra­la usta­ška vlast".
- Pro­ta je mo­žda pro­gla­šen zli­kov­cem, da bi mu se lak­še od­u­ze­lo bo­gat­stvo - dve ku­će, šest spo­red­nih zgra­da, pet hek­ta­ra šu­me, ze­mlji­šte sa voć­nja­kom po­vr­ši­ne 17 hek­ta­ra i dve li­va­de u se­lu Pot­peć. Deo to­ga, dat je ka­sni­je ro­đa­ci­ma onih ko­ji su ga od­u­ze­li, ka­že Mi­ćun Ši­ljak, uz tvrd­nju da je zbog spor­nog pro­te Slo­bo­da­na ba­če­na lja­ga na ce­lo ple­me ko­je je na pro­sto­ri­ma San­dža­ka i ši­re dr­ža­lo sve­ću pra­vo­sla­vlja i su­de­lo­va­lo u za­če­ci­ma slo­bo­dar­skih i re­vo­lu­ci­o­nar­nih na­dah­nu­ća.

ATAK NA CR­KVU
- NA­PAD na sve­šte­no­mu­če­ni­ke Slo­bo­da­na Šilj­ka i Mi­lo­ra­da Vu­ko­ji­či­ća, ko­ji su ubi­je­ni bez su­da, su­đe­nja i pre­su­de, u stva­ri je atak na Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu, ka­zao je po­vo­dom slu­ča­ja dva plje­valj­ska sve­šte­ni­ka, je­rej Ve­li­bor Džo­mić. - Sva­ki zlo­čin pred­met je za objek­tiv­ne i ne­za­vi­sne su­do­ve. Ko­mu­ni­sti su, pa i sva­ko ko se sma­trao ošte­će­nim, ima­li vi­še od 60 go­di­na da ih is­tra­žu­ju, a ni­je ne­po­zna­to da su im slu­žbe i dr­žav­ne struk­tu­re bi­le pod­re­đe­ne. Ver­sko uče­nje, a ti­me i ka­no­ni­za­ci­ja sve­ti­te­lja spa­da u unu­tra­šnja cr­kve­na pi­ta­nja i za njih su je­di­no me­ro­dav­na cr­kve­na te­la, ka­zao je Yomić, autor ne­ko­li­ko knji­ga o stra­da­nju sve­šten­stva SPC u Dru­go­me svet­skom ra­tu.