GENOCIDA u Srebrenici nije bilo, pošto za optužbu za genocid mora da postoji jasna - namera, kažu za "Novosti" prof. dr Smilja Avramov i dr Milan Bulajić.

"Prema definiciji koju je 9. decembra 1948. usvojila Generalna skupština UN, GENOCID je: pod a) ubistvo članova grupe, b) teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe, c) namerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog uništenja, d) mere usmerene ka sprečavanju rađanja u okviru grupe i e) prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu, počinjenih U NAMERI DA SE POTPUNO ILI DELIMIČNO UNIŠTI KAO TAKVA NEKA NACIONALNA, ETNIČKA RASNA ILI RELIGIOZNA GRUPA."

- Sve to, tačku po tačku, utvrdio je Haški tribunal pre presude generalu Vojske RS Radislavu Krstiću, koji je osuđen - za saučesništvo u genocidu - tvrdi Biljana Kovačević-Vučo, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava.

- Kod genocida mora da postoji namera - kontrira prof. dr Smilja Avramov. - A, nje nije bilo. Da bi postojao genocid, mora da postoji idejna baza, tj. namera da se istrebi jedna grupa ljudi. Ni u bosanskim, niti u srpskim izvorima ne postoji nijedna naznaka takve ideje...

MLADIĆEVA PONUDA

DR Milan Bulajić, koji je kao ekspert za genocid bio "prijatelj suda" na suđenju Ajhmanu 1961. godine u Jerusalimu, kaže "da sama činjenica da je 35.000 ljudi po svim međunarodnim konvencijama prebačeno na suprotnu teritoriju govori da nije bilo namere o genocidu".

- Civili su uvek glavna meta genocida - objašnjava Bulajić. - Srebrenica nikad nije bila demilitarizovana. Ratko Mladić im je ponudio da predaju oružje i da će biti tretirani kao vojni zarobljenici, ali je to odbijeno. Pa, u Rumenićima im je nudio i opštu zamenu zarobljenika, ali je muslimanska vojska krenula u proboj, iako je 28. divizija bila obezglavljena, a Naser Orić i nekoliko glavnih komandanata naprasno pobegli. Tu ih je najviše poginulo.

Biljani Kovačević-Vučo mučno je što se u Srbiji uopšte o tome raspravlja da li je u Srebrenici izvršen genocid ili nije - pored precizne presude Haškog tribunala, koja je "masovno ubijanje Bošnjaka jasno označila baš kao - genocid".

- Ovo liči na pitanje da li je neki čovek ubijen, kada se završi suđenje na kojem je neko osuđen za ubistvo - objašnjava Vučo.

Ona dodaje da "teoretičari mogu da osporavaju genocid, ali da promene neće biti dok se eventualno "ne ospori presuda Krstiću".

- Ovde se mnogi brinu za tužbu protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Toma Nikolić kaže kako osuđujemo nerođenu decu za genocid, ali to upravo oni rade. Ne verujem u kolektivnu odgovornost, ali upravo zato mi moramo da se odreknemo zločinačke politike Slobodana Miloševića - zaključuje Biljana Kovačević-Vučo.

Bulajić i profesorka Avramov ne negiraju "zločin u Srebrenici", ali Bulajić upozorava da je do njega došlo umnogome zbog - osvete. Podseća da su 142 srpska sela - od Kravice do Višnjice - prethodno bukvalno sravnjena sa zemljom. Za profesorku Avramov, pak, "Srebrenica može da se tretira jedino kao masakr".

- Masakr može da bude i istrebljenje grupe, ali se tretira kao spontani akt kakvi se dešavaju u svim ratovima. Genocid je, s druge strane, unapred isplanirani zločin i to svi moraju da imaju u vidu - podvlači dr Smilja Avramov.

DOVRŠENO U HRVATSKOJ?

ONA poseća kako je u rezoluciji UN sve urađeno kao ustupak prema Jevrejima.

- Izrael je stvoren na temeljima etničkog čišćenja, zbog čega ta "stavka" i nije potpala pod genocid. U komisiji je bilo nekoliko Jevreja i oni su želeli da sakriju činjenicu da u Izraelu živi 350.000 Jevreja i oko dva miliona Arapa, a da jevrejska država može da nastane jedino na etničkom čišćenju.

Profesorka zbog toga genocid prema definiciji UN prolazi jedino u "Islamskoj deklaraciji" Alije Izetbegovića iz 1973, kao i u "Bespućima" Franje Tuđmana.

- Ako pogledamo šta je bio cilj rata u Bosni, utemeljen na "Islamskoj deklaraciji", vrlo lako ćemo pronaći nameru za genocid, jer se BiH vidi kao islamska država. Uostalom, nema nijednog slučaja da su muslimani upali u neko srpsko selo u Bosni i spasli žene i decu, kao što je bilo u Srebrenici - podvlači Smilja Avramov.

Ona kaže da je sve to karakteristično za srpsku istoriju od 1941. naovamo, i da se "stradanje Srba neprekidno briše iz istorijskih udžbenika".

- Ukoliko pogledamo kako je stradao srpski narod 1941. od muslimana, pa povučemo jednu liniju, videćemo ideju genocida u Hrvatskoj. Nekoliko stotina hiljada Srba je ne tako davno proterano iz Hrvatske, pa se može postaviti pitanje - nije li to konačno dovršeni genocid nad hrvatskim Srbima, koji je otpočeo 1941. godine?


VEĆINA I MANjINA
U SRBIJI većina i dalje pozitivno gleda na sve što se dešavalo u ratu u Bosni. Manjina se optužuje za izdaju. Takvim odbijanjem da se prihvate zločini koji su počinjeni u naše ime, mi zaista sebi sami lepimo etiketu kolektivne odgovornosti - smatra Biljana Kovačević-Vučo.