KO­PA­O­NIK - Ma­da se u pr­vom tre­nut­ku sum­nja­lo, te­lo pro­na­đe­no u bli­zi­ni se­la Guv­ni­šte, kod Le­po­sa­vi­ća, na ko­sov­skoj stra­ni Ko­pa­o­ni­ka, sa­svim iz­ve­sno, pri­pa­da Ar­tu­ru Ta­ka­ču, za ko­jim se tra­ga­lo još od 28. ja­nu­a­ra pro­šle go­di­ne, ka­da je ne­stao u ne­vre­me­nu na ski­ja­škoj sta­zi. Sum­nja je ne­sta­la ka­da je kraj te­la pro­na­đen Ta­ka­čev ski­pas, zlat­ni sat, ko­ji i da­lje ra­di, kao i nje­go­va zlat­na bur­ma.
Da se za­i­sta ra­di o Ta­ka­ču, po­tvr­dio je i Sla­vo­ljub Sa­vić, no­vi­nar TV "Most", ko­ji je sa po­li­ci­jom i istražnim su­di­jom Džev­de­tom Bi­sli­mi­jem ju­če bio na li­cu me­sta. Do­zvo­lje­no je da se na ovoj stra­ni na­đe i srp­ska po­li­ci­ja, ali im ni­je do­pu­šte­no da uče­stvu­ju u uvi­đa­ju.
- Re­če­no mi je da je pro­na­đen leš, sa ode­ćom, či­ji opis od­go­va­ra onom što je tog da­na no­sio moj otac - re­kao nam je Ar­tu­rov sin Go­ran Ta­kač. - Ski­ja­ško ode­lo u dva de­la, te­get bo­je, cr­ve­ni džem­per. U pr­vom mo­men­tu na­ša po­li­ci­ja ni­je mo­gla da pri­đe me­stu gde je te­lo pri­me­će­no, ta­ko da ni­je bi­lo pra­ve in­for­ma­ci­je.
Ko­sov­skoj po­li­ci­ji u Le­po­sa­vi­ću, ju­če se, na­i­me, ja­vio Hra­ni­slav Pe­šić, po­ljo­pri­vred­nik iz se­la Guv­ni­šta, ko­ji je na svom ima­nju pro­na­šao leš u sta­nju ras­pa­da­nja, po­sum­njav­ši da je u pi­ta­nju vi­so­ki funk­ci­o­ner Me­đu­na­rod­nog olim­pij­skog ko­mi­te­ta. Po sve­mu su­de­ći, bio je u pra­vu.
Ot­kud Ar­tur Ta­kač u ovom de­lu Ko­pa­o­ni­ka?
- Za­lu­tao je, ve­ro­vat­no - kaže Go­ran Ta­kač. - Ski­jao je po ne­vre­me­nu i za­lu­tao. Možda ni­je tre­ba­lo da iz­la­zi na sta­zu, ali, bio je ta­kav. Vo­leo je iza­zo­ve.
Mi­ste­ri­ja oko ne­stan­ka pro­sla­vlje­nog atle­ti­ča­ra, ovim bi mo­gla bi­ti re­še­na. Vi­ta­lan osam­de­set­pe­to­go­di­šnjak, 28. ja­nu­a­ra 2004. go­di­ne po­šao je na ski­ja­nje i ni­je se vra­tio. Za njim su tra­ga­li pla­ni­na­ri, Žan­dar­me­ri­ja, Gor­ska služba, čak i oni ko­ji su pra­vi­li sta­ze u ovom de­lu Ko­pa­o­ni­ka, pe­čur­ka­ri, po­ro­di­ca...
MA, KA­KVA OT­MI­CA
ZA me­ne je živ - go­vo­rio je, do­ne­dav­no, sin Go­ran, ko­ji je ne­pre­sta­no od­la­zio na Ko­pa­o­nik i angažovao no­ve eki­pe. Po­nu­dio je i nov­ča­nu na­gra­du za bi­lo ka­kvu in­for­ma­ci­ju.
On­da su po­če­le da ko­la­ju pri­če o na­vod­noj ot­mi­ci, uce­ni, ume­ša­no­sti al­ban­ske ma­fi­je. Sve to oštro je de­man­to­vao Go­ran Ta­kač. Go­vo­rio je: "Valj­da bi mi se ne­ko do sa­da ja­vio da traži ot­kup". Ju­če, na in­for­ma­ci­ju da je pro­na­đe­no te­lo nje­go­vog oca i pod­se­ća­nje na ove pri­če, re­kao je:
- To su glu­po­sti. Moj otac ni­je imao ne­pri­ja­te­lja. Ni­je bi­lo ni­ka­kve uce­ne, ni­ti ot­mi­ce. Jed­no­stav­no je za­lu­tao.
Oče­ku­je se da će da­nas po­smrt­ni osta­ci Ta­ka­ča bi­ti pre­ba­če­ni u Be­o­grad, gde će bi­ti oba­vlje­na ob­duk­ci­ja.