HAG - Tužilac Džefri Najs optužio je , u nastavku suđenja Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, svedokinju odbrane Danicu Marinković da je 1998. kao istražni sudija na Kosovu naredila ubistvo ranjenih Albanaca, a ona je to negirala.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Najs je citirao iz izveštaja direktorke beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić, objavljenog 2002, da joj je više srpskih policajaca posvedočilo da je Marinkovićeva 28. februara 1998. u selu Likošane “lično naredila da se ubije nekoliko članova porodice Ahmeti”.

UPOZOREN NAJS
TuŽilac Najs je, čitajući nalaze Kandićeve, precizirao da je Marinkovićeva kao istražni sudija Okružnog suda u Prištini tada došla u Likošane da obavi uviđaj posle sukoba policije i grupe Albanaca, te da je “u prisustvu 30 pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice” videvši ranjene članove porodice Ahmeti rekla: “Ja ove neću uzeti, ubijte ih”.
Tela 14 ubijenih Albanaca, sutradan su preneta u mrtvačnicu, rekao je Najs.
- Ne znam ni gde je to mesto Likošane, niti sam ikada bila tamo. Od tužioca očekujem da mi da informacije koji su policajci to izjavili Nataši Kandić i gde i zašto su čekali od 1998. do 2002. Recite mi imena tih policajaca i kada su to oni izjavili - odgovorila je Marinkovićeva.
Tužilac Najs je rekao da će se “ako bude vremena, na to vratiti kasnije”, ali su ga sudije Bonomi i Robinson upozorile da je izneo tešku optužbu protiv svedokinje i da mora izneti dokaze i informacije koje je potkrepljuju, ako ih ima.
Marinkovićeva je odbacila tvrdnju tužioca Najsa da ju je “policija poslala u Račak kako bi prikrila činjenice”.
Pošto je pogledala video snimak iz Račka koji je emitovalo Tužilaštvo, Marinković je rekla da leševi ubijenih Albanaca u selu Račak na video snimku Tužilaštva nisu isti oni koje je videla u džamiji u tom selu, 18. januara 1999. godine.
Najs je konstatovao da je bilo 13 lokacija u Račku na kojima su pronađeni leševi ubijenih Albanaca, svedokinja je rekla da prvi put čuje da je bilo više lokacija na kojima su pronađeni leševi u Račku i da je njihov broj različit u odnosu na onaj koji je zatekla u džamiji u Račku.

DEČAK SA SNIMKA
MARINKOVIĆEVA je upitala i zbog čega joj Vilijam Voker, tadašnji šef međunarodne verifikacione misije, nije dozvolio da odmah uđe u selo i pogleda sve navodne lokacije.
Tužilac je prikazao snimak dečaka iz Račka za koga je rekao da je bio svedok događaja i da je bio ranjen, upitavši svedokinju da li je i on po njenoj oceni učestvovao u sukobu.
- Deca nisu učestvovala u oružanom sukobu ali su pomagala. Donosila su hranu i vodu - odgovorila je Marinković.
- Zašto niko nije razgovarao s očevicem kao što je ovaj, dok je bio u bolnici, usledilo je tužiočevo pitanje.
- A zašto on i njegovi roditelji nisu tražili da daju iskaz. Niko nije znao da je taj dečak očevidac - uzvratila je svedokinja.
Suđenje se nastavlja.