Ubica kancerakrenuo iz Kraljeva

KRALJEVO - Senzacionalno otkriće viroterapije lečenje raka ubijanjem malignih ćelija adenovirusima, bezazlenim izazivačima kijavice, ili pak opakim virusom SIDE, kao svojevrsnim "trojanskim konjima" - o čemu su ovih dana izveštavali gotovo svi svetski mediji, nije, ili bar ne sasvim samo američko dostignuće, mada se, bar zasad pripisuje isključivo američkim naučnicima.
Naime, pre više od dve decenije, ovu naučnu teoriju, uključujući čak i moguće terapijske modele borbe protiv raka, dakle praktičnu primenu i lečenje, zapravo je utemeljio dr Radoslav Jović iz Kraljeva, tada samo student četvrte godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, Odeljenje u Kragujevcu!
- Pročitavši u "Novostima" tekstove o "američkom otkriću" bio sam prosto zgranut podudarnošću, bolje rečeno istovetnošću, sa mojom teorijom - kaže dr Jović. - Kolebao sam se da li da sve ovo iznesem u javnost, jer u rukama nemam zvaničnu američku verziju. Ali, po svemu sudeći, moja "studentska" teorija, koju sam tek petnaestak godina kasnije ukoričio u knjigu, kao da je "od A do Š" prepisana!
Dr Jović, naime, ne tvrdi da ga je neko baš namerno prepisao i pokrao, jer je, kaže, sasvim moguće da su i drugi došli do istih saznanja kao i on. Međutim, razloga za sumnju u nečasne rabote ipak ima, pošto je ovaj njegov naučni rad godinama uvršten u knjižni fond Kongresne biblioteke SAD, pa je tako dostupan američkim, ali i mnogim naučnicima širom sveta.
U svom istraživanju, rezimirajući dotadašnja saznanja, a naročito inspirisan Oparinovim delom, dr Jović je zaključio da je proces nastajanja raka "evolutivna regresija" ćelije - uništavanje sekundarnih genetskih programa, povratak na prapretka i anaerobni opstanak (bez kiseonika).
Ćelija raka, dakle, kao naš biološki predak, teži kidanju svih sadašnjih veza i "totalnom oslobađanju primarnog genetičkog programa (PGP), kao i totalnom ispoljavanju zajedničkog sadržioca svakodnevnog života", zaključio je još mlađani Jović.
Pritom, Jović je tada zaključio i da se ovo saznanje može iskoristiti za lečenje, odnosno ubijanje ćelija raka virusima, bakterijama i bacilima, korišćenjem defekta neselektivne propustljivosti ćelijske membrane raka, kao poznatog tumorskog uslova!
- Ne vidim, naravno, ništa loše u tome što nečije naučno saznanje drugi koriste i proširuju - kaže dr Jović. - Ali, mora se ipak znati ko je sve i koliko tome doprineo. Najzad, sve ovo samo potvrđuje da je i naša mala zemlja imala i ima velike potencijale, i ne samo naučne kadrove, koji su, nažalost, danas upućeni samo na sebe.
AUTORIZACIJA
ZA naučni rad mladog Jovića čulo se još krajem 1981. godine. Tada su i "TV novosti", kroz pero novinara Radovana Tomaševića, u tri nastavka prve naširoko pisale o ingenioznom studentu, naslutivši domete njegove teorije. Potom je 1984. godine list studenata medicine "Dr" u celosti objavio Jovićevu teoriju, na koju je već napadala prašina, ali koja je 1993, ipak, zvanično autorizovana u Agenciji za privatizaciju, i tek 1997. godine prvi put odštampana.