ISTRAŽNE radnje koje budu preduzeli civilni istražni organi doći će do istog zaključka kao i mi: 5. oktobra u kasarni u Topčideru došlo je do sukoba dvojice gardista u kome je jedan ubio drugoga, pa izvršio samoubistvo - kategoričan je u intervjuu za "Novosti" kapetan Vuk Tufegdžić, vojni istražni sudija.

- Gardista Dragan Jakovljević je, puškom kojom je bio zadužen gardista Dražen Milovanović, pucao najpre u Milovanovića, pa u sebe - pojašnjava kapetan Tufegdžić. - To je utvrđeno na osnovu tragova, dokaza i činjenica. Istražne radnje koje će, po nalogu VSO, preduzeti civilni organi gonjenja, uveren sam, moći će ovo samo da potvrde.

VERUJE VEŠTACIMA
- KAO sudija nisam stručan da cenim nalaze balističara i sudske medicine, ali verujem veštacima sa VMA i iz MUP Srbije - dodaje naš sagovornik. - Najlakše bi mi bilo da sam utvrdio da ih je neko ubio. Ali, kad to nije tako, već određeni krugovi žele da konstruišu takav zakučak, onda moram da kažem istinu. Iza ovog što govorim stojim svom svojom ličnom i profesionalnom čašću, i svojim životom.

Odakle, po vašem mišljenju, razlike između ovakvog nalaza vojne istrage i zaključka državne komisije koja je utvrdila da je dvojicu gardista ubio neko treći?

- To pitajte gospodina Božu Prelevića, predsednika državne komisije. Znam da je sve što je urađeno u vojnoj istrazi učinjeno po zakonu. Počev od policajca do veštaka, niko se nije kretao van domena struke. Stručnjaci koji su bili angažovani u vojnoj istrazi mnogo su bolji od onih iz državne komisije. Kad je reč o razlikama u našim nalazima, mogu samo da kažem da mi nismo radili na zadatu temu, kao državna komisija. Zašto je došlo do ove nesreće - ne znam, to se nikada neće ni saznati. Zato što kod samoubistva razlog nikada ne možete saznati, posebno kad, kao u ovom slučaju, ne ostane pisano objašnjenje

Razjasnite odakle dve ili tri vojne verzije tragedije u Topčideru.

- U ovoj nesreći postoje samo dve verzije. Prva: da je do smrti došlo aktivnošću dvojice pokojnih vojnika, na šta ukazuje istraga. Druga: da ih je neko ubio, ali za to ne postoji nijedan trag, tako da ova opcija ostaje u sferi teorije ili mašte.

Niste li ranije govorili da je vojnik Milovanović izvršio ubistvo i samoubistvo?

- Nikada to i nigde nisam izjavio! Imam kasetu sa te, prve konferencije za novinare, na kojoj sam rekao da su svi hici ispaljeni iz oružja kojim su bili zaduženi stradali vojnici, a da hici nađeni u telima vojnika potiču iz Milovanovićeve puške. Na pitanje novinara, znači li to da je Milovanović ubica i samoubica, odbio sam da odgovorim. Meni je imputirano da sam rekao da je Milovanović ubio Jakovljevića pa sebe. Svako ko želi može da pogleda tu kasetu.

Sa kojim pokrićem iznosite sumnju u stručnost pojedinih veštaka iz Državne komisije?

- Kičma njihovog nalaza je da je u tragediji na Topčideru učestvovalo treće lice, što ni po jednom tragu i dokazu nije utvrđeno, čak ni indirektno. Od sedmorice balističara u toj komisiji šestorica su rekla da nema mogućnosti da je postojalo treće lice. Samo je Gradimir Konstantinović potvrdio postojanje trećeg lica. A kad je taj veštak uzimao rasklopljenu pušku, deset minuta je pokušavao da u nju stavi okvir, koliki je stručnjak, pa nije uspeo, već su mu pomogli. Zatim, Konstantinović ne razlikuje našu automatsku pušku od kalašnjikova. Zato i pitam je li to balističar, a vi pitajte gospodina Prelevića zašto ga je angažovao. Sudskomedicinski veštak gospođa Ivanka Baralić studirala je 12 godina, njena prosečna ocena je 6,67, a živi u bračnoj ili vanbračnoj zajednici sa sudskim veštakom komisije gospodinom Obradovićem. Pitam se da li je moguće da bračni drugovi donesu različiti zaključak.

DOBIO PODATKE
ODAKLE vama ti podaci i kakve uopšte veze imaju dužina studiranja i prosek ocena sa pogibijom gardista?

- Dobronamerni ljudi su mi dostavili tu dokumentaciju. A na pitanje kakve to veze ima sa pogibijom gardista, mogu da kažem da ovakve slučajeve bi trebalo da rade vrhunski stručnjaci.

Zabranjuje li zakon da u jednom slučaju veštače bračni drugovi?

- To zakonom nije zabranjeno, ali jeste razlog za neobavezno izuzeće jednog od veštaka bračnih drugova. To izuzeće može da se traži pred sudom, ali su oni veštačili pred državnom komisijom, a ne u sudu. Veštaci sa VMA, koje smo mi angažovali, uradili su neuporedivo više ovakvih slučajeva od "kolega" iz državne komisije.

Ima primedbi da vi niste pretresli objekte ispod i iznad zemlje u okolini mesta gde su vojnici poginuli?

- Sve što je trebalo da se uradi, urađeno je.

Jeste li ih, onda, pretresli?

- Objekat je pretresen tri dana pre nesređnog događaja. Indicije ne ukazuju da je bilo ko neovlašćeno boravio u tom objektu, niti od haških optuženika, niti od članova "zemunskog klana".

Zašto ste uništili DNK uzorak na puškama vojnika, slanjem na balističko veštačenje, kako tvrdi državna komisija?

- Baš dobro što to pitate. Puške su pre dolaska naše uviđajne ekipe pomerane, ali imena tih ljudi ne bih pominjao, a oni su i narušili lice mesta. Kad sam došao, zatekao sam Jakovljevića, a Milovanović je davao znake života pa je prebačen na VMA. Pre početka uviđaja saznao sam da je preminuo. Pukovnik dr Ivica Milosavljević, načelnik Instituta sudske medicine VMA, javio mi je da je u Milovanovićevom telu nađeno jedno zrno, a kasnije sam saznao da je takođe jedno zrno nađeno i u telu Jakovljevića. Zbog toga je prva radnja koju sam naložio bila: utvrđivanje porekla zrna, što je urađeno u balističkoj laboratoriji MUP Srbije. Priča o "uništenom DNK" je izgovor za ono što se ne može utvrditi. DNK ništa ne bi pomogla jer su puške bile kontaminirane, i zrna u telima oba vojnika. Prelević insistira na DNK, iako se ta analiza veoma retko, gotovo nikada, ne radi u krivičnom postupku, jer ništa ne može da utvrdi.

MNOGO PROBLEMA
MOŽE, recimo, da pokaže čija je krv na puškama.

- Od toga ne bi bilo koristi, jer su obojica poginulih gardista imala istu krvnu grupu.

A kako objašnjavate da nije bilo bartutnih čestica na rukama svedoka starijeg vodnika Marka Kovačevića, iako je on uzeo pušku Milovanovića?

- To je pitanje za balističare. Kovačević nam je napravio mnogo problema jer je narušio lice mesta. Kad sam sve sagledao, shvatio sam da je to bila normalna reakcija vojnika koji je pomislio da je objekat napadnut. Uhvatio je pušku da bi branio objekat. Posle toga je nosio ranjenog Milovanovića, a potom je oprao ruke jer su mu bile krvave. Zna se da voda može da spere barutne čestice i zato ih nije bilo na njegovim rukama. Tu nema nikakve misterije.

Da li vas kao vojnog istražnog sudiju pogađa činjenica da je VSO zatražio da se istražne radnje nastave pred civilnim pravosuđem?

- Mene ne pogađa ni to što je osnovana državna komisija. Smatrao sam da će i oni raditi ono što smo i mi, po najboljem znanju i savesti. Ali, nažalost, prevario sam se. Zaključak državne komisije je različit od onoga što je medijima veoma nestručno i nekorektno prikazao gospodin Prelević, za kojeg neću reći da je napravio perfomans. Stručna javnost i sve sudije znaju ko je on, a ko sam ja i kakvo je naše profesionalno iskustvo. Sasvim je uredu zaključak VSO da se sve mora završiti u legalnom postupku pred sudom.

Kažete da je državna komisija izneverila vaša očekivanja. Na koji način?

- Verovao sam da žele utvrđivanje istine, ali sam se vrlo brzo uverio da nije baš tako i da oni rade na zadatu temu.

Ali, iz komisije tvrde da su pronašli čak pet okvira za municiju.

- Prebrojali su se! To je flagrantna glupost koja je izmišljena da zbuni javnost. Nisu dobro pregledali fotografije. Okvira je bilo osam, po tri u torbici svakog vojnika i još po jedan u svakoj pušci.

I NA bazi poslenjih reči pokojnog Milovanovića da je "pucano iznutra", i psihološkog tumačenja ove izjave, stručnjai državne komisije su zaključili da je vojnike ubio neko treći?
- Stariji vodnik Marko Kovačević pitao je ranjenog Milovanovića da li je pucano spolja ili iznutra. Odgovorio je da su pogođeni iznutra. Međutim, ovo Kovačevićevo svedočenje mora se staviti u kontekst drugih dokaza. Kovačević je najpre narušio lice mesta pomeranjem Milovanovićeve puške, i da li govori istinu - pitanje je. Šta je Milovanović i mogao drugo da kaže osim da je pogođen iznutra?!

Mogao je, primera radi, da pomene drugog poginulog vojnika?

- Ulazimo u parapsihologiju i visak. Psiholog pominje da je pucano iz šahta, kojeg tamo nema. A kako je putanja rane kod Jakovljevića odozgo naniže, onda bi taj šaht trebalo da visi na drvetu! Neozbiljan je zaključak psihologa da Jakovljević nije pokazivao samoubilačke ideje.

A da li je po onome što ste vi našli?

- Postoje iskazi svedoka, koje psiholog nije uzeo u obzir, da je vojnik Jakovljević imao psihičku krizu koja se sastojala u tome da nije komunicirao sa drugima, da je po ustajanju gedao u jednu tačku i da dan uoči tragedije nije mogao da sklopi svoj mobilni telefoni, ubaci karticu, jer su mu se tresle ruke. Kad su ga pitali da li je bolestan, samo je rekao: "Samo sam malo umoran". Sve ovo govorim zbog istine. Znam da na ovaj način povređujem porodice pokojnih vojnika, međutim, i svi mi imamo porodice, čast i obraz, pa i nama teško pada sve što se događa u vezi sa ovim slučajem. Istina se, međutim, mora znati.

VOJNI VEŠTACI
IMA primedbi da je od svih veštaka koje je vojna istraga angažovala samo jedan na spisku stalnih sudskih veštaka. Da li je to tačno?

- Svi do jednog su stalni sudski veštaci, spisak se nalazi kod predsednika Vrhovnog vojnog suda.

DRUGA KATEGORIJA
NISTE li posmrtno ponizili vojnika Jakovljevića, ali i njegovu porodicu, izjavom da je on bio "vojnik druge kategorije"?

- Nisam ja rekao da je reč o Jakovljeviću, to ste rekli vi. Ja sam kazao da je jedan od dvojice poginulih gardista bio vojnik druge kategorije, po svojim psihološkim i intelektualnim karakteristikama, i tu nema ničeg ponižavajućeg. Ni po kom osnovu on nije mogao da dođe u gardijsku brigadu, u koju dolaze samo vojnici prve kategorije. To je ozbiljan propust Vojnog odseka, a kasnije i same Gardijske brigade. Vidi se da postoje propusti u vojnoj organizaciji koja je na ovo morala da reaguje. Gardijska brigada je nekada bila najelitnija, ali ni ona više nije ono što je nekada bila.

Dragica P. VELJKOVIĆ
Miljan VUKSANOVIĆ

NIKO NIJE SKRIVAO ČINJENICE
MINISTAR odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić izrazio je uverenje da nijedna od dve grupe stručnjaka koji su istraživali pogibiju dvojice gardista u Topčideru "nije imala nameru da sakrije bilo koju činjenicu".
- Nema ni osnova da se kaže da je bilo ko pokušavao, ili uspeo da sakrije bilo šta - rekao je Davinić agenciji Beta na prijemu za strane vojne diplomate.
On je dodao da je Vrhovni savet odbrane prihvatio zaključak komisije koju je predvodio Božo Prelević i da se u njemu navodi da je neophodno da se postupak nastavi zbog različitih nalaza dve grupe stručnjaka.
Prema njegovim rečima, članovi VSO i političkog dela komisije nisu ljudi koji mogu da procene koji su balistički i patološki nalozi ispravni - oni vojnih istražnih organa ili stručnjaci komisije.
- Urađeno je ono što je u tim uslovima bilo najbolje. Konstatovali smo, kao ljudi koji imaju odgovorne državne funkcije, da je došlo do neslaganja. Mi ne možemo da donesemo ocenu šta je tačno - rekao je ministar odbrane.
Davinić je kazao da se nije moglo završiti na konstataciji da postoje dva oprečna izveštaja i da je zato slučaj prepušten sudovima.
- Nema dve istine, ima samo jedna istina i ona mora da se traži. Ona će biti utvrđena u civilnom postupku - rekao je on.
Prema njegovim rečima, sud će sada proceniti oba izveštaja i odlučiti da li su potrebne dodatne analize kako bi se došlo do istine.
Ministar je odbacio svaku mogućnost da je za pogibiju vojnika odgovoran neko od haških optuženika ili pripadnik zemunskog kriminalnog klana.
- To su najobičnije političke spekulacije da su se tu nalazili haški optuženici ili pripadnici kriminalnih klanova. Takve optužbe su iznošene od pojedinaca koji su imali određene lične razloge, interese, motivacije da takve spekulacije iznose u javnost - rekao je Davinić.
On je dodao da se veliki broj balističara koji su učestvovali u istrazi slaže oko nalaza, ali ne i oko izvođenja zaključaka na osnovu tih nalaza.
Naveo je da su vojni istražni organi predstavili svoj scenario šta se dešavalo među poginulim vojnicima, dok su se stručnjaci nezavisne komisije "uglavnom fokusirali na to šta se nije desilo".
Prema njegovim rečima, Božo Prelević je tek na konferenciji za novinare "osvetlio neke moguće aspekte šta se desilo", ali ne i pred političkim delom komisije.


ODGOVORNOST KRGE I ĆOSIĆA
PORTPAROL Građanskog saveza Srbije Željko Bodrožić optužio je vojne istražne organe da su opstruisali istragu ubistva dvojice gardista na Topčideru, javlja Beta.
Na konferenciji za novinare Bodrožić je rekao da samo civilni sud može da utvrdi krivičnu odgovornost za počionice ali i za one koji su prikrivali ubistvo.
- Nikakve penzije, smene ili premeštaji ne mogu spasiti one koji su za to odgovorni - rekao je Bodrožić, i dodao da postoji i politička i disciplinska odgovornost za koju Vrhovni savet odbrane ne mora da čeka nikakve istrage.
- Jasno je da je komandna odgovornost za tragediju u kasarni u Topčideru vrlo kratka, pošto je Gardijska brigada pod direktnom komandom načelnika Generalštaba - naglasio je portparol GSS-a.
Bodrožić je ocenio da bi i bivši komandant Gardijske brigade pukovnik Radomir Ćosić i načelnik Generalštaba VSCG general Branko Krga u svakoj normalnoj vojsci i u svakoj normalnoj zemlji snosili disciplinske posledice, odnosno, da bi bili smenjeni.

RAZLOG
OMLADINA Lige socijaldemokrata Vojvodine uputila je juče otvoreno pismo predsedniku SCG Svetozaru Maroviću, ministru odbrane Prvoslavu Daviniću i načelniku Generalštaba Vojske SCG general-pukovniku Branku Krgi, u kojem traži da se javnosti i rodbini poginulih vojnika saopšti pravi razlog njihovog stradanja.
J. S.

POVERENJE
ŠEF poslaničkog kluba Demokratske stranke Dušan Petrović rekao je juče da nadležni sud treba da utvrdi činjenice o pogibiji gardista 5. oktobra u kasarni na Topčideru.
- To je jedini legalni i legitimni put utvrđivanja istine - rekao je Petrović novinarima u Skupštini Srbije.
On je rekao da bi otkrivanje istine moglo da "povrati kredibilitet Vojsci, kao jednoj od vitalnih institucija države".


DRAGAN JAKOVLjEVIĆ PRVI UBIJEN!

DA li je gardista Dragan Jakovljević izvršio samoubistvo 5. oktobra u nadzemnom delu vojnog objekta “Karaš“ u Topčideru? Odgovor na ovo pitanje ujedno je i odgovor na to pod kojim su okolnostima nastradala dvojica vojnika, ali i tačka na misteriju oko koje se podelila celokupna javnost.
Vojno-istražni organi tvrdi da jeste digao ruku na sebe i to pošto je ubio Dražena Milovanovića. Državna komisija, nasuprot tome, ističe da Jakovljević ne samo da nije izvršio samoubistvo, već i da je on taj koji je prvi ubijen!
Evo kako glasi zaključak troje eksperata sudske medicine - profesora Slobodana Savića i Miroljuba Obradovića, kao i docenta Ivanke Baralić, a uz dragocenu pomoć balističara Gradimira Kostadinovića:
“...Sve prethodno navedene činjenice, uključujući podatke sa uviđaja (navedeni položaj u kojem je puška serijskog broja 730870 nađena u odnosu na telo Jakovljević Dragana, sa regulatorom na jedinačnoj paljbi), izjave svedoka, izvršena probna ispaljivanja, a posebno sudsko-medicinske karakteristike konstatovanih prostrelina i ustreline trupa (tri zasebna, međusobno paralelna kanala, nastala ispaljenjem tri projektila iz relativne blizine iz automatske puške, kada usta cevi nisu bila prislonjena uz telo, u predeo trbuha) ukazuju na to da Jakovljević Dragan nije sam sebi naneo konstatovane povrede!”
Interesantno je da u izveštaju koji je dostavljen Vrhovnom savetu odbrane, ovo troje stručnjaka naglašavaju da nisu ceo događaj veštačili “sa predrasudama vezanim za bilo koju verziju i mi gledamo u činjenice i na osnovu njih izvodimo zaključke”. Ovde treba napomenuti da profesor Savić jedini u našoj zemlji ima licencu za rad u Evropskoj uniji, za ovu vrstu ekspertiza.
- Ono što sa sigurnošću možemo da kažemo, da prilikom zadobijanja rana vojnik Jakovljević Dragan nije sedeo, jer bi u tom slučaju došlo do drugačije deformacije karlice - navode ovi stručnjaci kojima je u ovom delu rada pomagao i primarijus Branko Sbutega, specijalista za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju.- Činjenica da nisu pronađeni nikakavi tragovi krvi ili biološki tragovi tkiva ukazuju takođe da prilikom zadobijanja rana ovo lice nije sedelo. Praktično je nemoguće da nastanu takve povrede, a d aneko bude u tako bliskom kontaktu sa podlogom.
“Naime, on je sigurno stajao, možda blago povijen?! - navodi se na kraju ovog stava. Ovi eksperti dodaju i sledeće:
- Ono što nam nije logično, sa iskustvom od više hiljada obdukcija, doktoriranja baš na ovoj problematici, da neko izvršava samoubistvo, a da jednostavno ne približi usta cevi telu, već da se nalazi u potpuno neprirodnom položaju, a posebno on ne može nikako, da tako čvrsto drži pušku da napravi tri paralelna kanala. To isključuje samoubistvo, to smo dokazali eksperimentima i na probnom ispaljivanju...
Naglašava se i da paralelni kanali nisu mogući ukoliko je reč o rafalnoj paljbi, a ako je reč o pojedinačnoj - već kod prvog hica se pada i nije moguće da se zadobiju ostale povrede. Povrh svega, kako se navodi, “ u slučaju samoubistva puška ne može da se nađe na mestu gde je zatečena, obzirom na više eksperimenata koji su rađeni na licu mesta, i na sam trzaj puške”.
Razdaljina između tela Jakovljevića i Dražena Milovanovića bila je pet metara. Veštaci ceo događaj tumače i sa psihološko-sudskomedicinskog stanovišta. Iz toga zaključuju da su Jakovljević i Milovanović nađeni u poziciji gde su zadobili povrede, a da između njih nije bilo tragova krvi.
- Ako je Jakovljević pucao u Milovanovića, koji je izvesno vreme bio svestan, ne bi pucao u sebe jer bi video da mu je drug živ - navode u nalazu trojica veštaka.- Ako i pretpostavimo da bi griža savesti bila takva, Jakovljević se ne bi vrati na početnu poziciju, da imitira sve biološke tragove na mestu na kome je pronađen, već bi izvršio samoubistvo pored Milovanovića. Takav scenario je fatamorgana.
Z.USKOKOVIĆ
Sr.KRALjEVIĆ