HAG - Međunarodni sud pravde u Hagu oglasio se nenadležnim za tužbu koju je SR Jugoslavija podnela protiv osam zemalja NATO zbog genocida i nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja 1999. godine.
Tom odlukom, postupak po tužbi SRJ automatski je skinut sa spiska predmeta koji se vode pred sudom.
U presudi, koju je u haškoj Palati mira saopštio predsednik suda Ši Jiujong iz Kine, 15 sudija jednoglasno je zaključilo da SRJ u trenutku podnošenja tužbe 24. aprila 1999. nije bila članica UN, Konvencije o genocidu, niti statuta Međunarodnog suda pravde, što su nužni uslovi za nadležnost suda.
“Sud je stoga jednoglasno zaključio da nema nadležnosti da razmatra tužbu SRJ protiv osam zemalja NATO”, rekao je sudija Jiujong, dodajući da se sud nije bavio tvrdnjama koje čine suštinu optužbi.
Pravni status SRJ u UN koji je od 1992. do 2000. godine bio “protivrečan” i “neodređen” - zato što zemlja nije bila isključena, ali joj nije bilo ni dozvoljeno da automatski nasledi status nestale SFRJ kao punopravne članice - rešen je 1. novembra 2000. kada je zemlja primljena u UN kao nova članica, utvrdio je sud.
“Sud zaključuje da u vreme podnošenja tužbi, 24. aprila 1999, SRJ nije bila članica UN, ni, na osnovu toga, članica Statuta Međunarodnog suda pravde i da, sledstveno tome, nije imala pristup sudu”, rekao je sudija Jiujong.
SRJ nije ispunila ni pravne uslove za vanredan pristup Međunarodnom sudu pravde država koje nisu članice UN i sudskog statuta, navodi se u odluci.
Beograd je tužio Međunarodnom sudu pravde zemlje NATO tvrdeći da su one počinile genocid i nelegalno upotrebile oružanu silu tokom bombardovanja SRJ 1999. Tužba je podneta protiv SAD, Španije, Velike Britanije, Francuske, Belgije, Nemačke, Holandije, Portugala, Italije i Kanade.
Iz proceduralnih razloga, najviši sud Ujedinjenih nacija ranije se proglasio nenadležnim za tužbe SRJ protiv SAD i Španije.
Na raspravi održanoj sredinom aprila u Hagu, osam preostalih zemalja NATO je tražilo da se Međunarodni sud pravde oglasi nenadležnim i za tužbe protiv njih, uz obrazloženje da SRJ u vreme kada ih je podnela nije bila članica UN.
Pred Međunarodnim sudom pravde u toku su procesi po tužbama BiH i Hrvatske protiv Srbije i Crne Gore zbog genocida i agresije tokom ratova u tim republikama.
SCG je prošle godine osporavala nadležnost suda uz obrazloženje da u vreme kada je BiH podnela optužnicu 1993. nije bila članica UN, ali je Međunarodni sud pravde taj prigovor odbio.
Rasprava o suštini spora zakazana je za 27. februar 2006.

STOJKOVIĆ: ZNAČAJNO
SUD sada mora još jednom, definitivno, da se izjasni da li je nadležan i u sporu u kome nas tuži Bosna i Hercegovina. Tu je situacija identična i zato ne možemo u tom sporu da budemo legitimisani kao tužena strana. Ja sam se zato i protivio povlačenju tužbe protiv NATO država, jer ovakva odluka ima značaj za sporove sa Hrvatskom i BiH - kaže za “Novosti” Zoran Stojković, republički ministar pravde. D. R.

VARADI: VELIKI PROBOJ SCG
HAG - Pravni zastupnik Srbije i Crne Gore Tibor Varadi ocenio je da odluka Međunarodnog suda pravde predstavlja “krupan argument” u procesima u kojima su SCG za genocid i agresiju tužile BiH i Hrvatska.
“Sud se proglasio nenadležnim i time su ovi sporovi protiv zemalja NATO završeni. Mislim,međutim, da će to što je sud prvi put kao osnovu svoje odluke utvrdio da Jugoslavija u vreme podnošenja tužbe 1999. nije bila članica Ujedinjenih nacija, niti statuta Suda, biti vrlo krupan argument u procesima sa Bosnom i Hrvatskom, gde je ta činjenica suština naše odbrane”, izjavio je Varadi novinarima u haškoj Palati mira.
“To je za nas vrlo veliki procesni proboj”, istakao je on.
Ako je odlukom utvrđeno da SRJ nije bila pravna naslednica SFRJ u Konvenciji o genocidu i statutu Međunarodnog suda pravde, objasnio je Varadi, onda sud nema nadležnost ni u procesima BiH i Hrvatske protiv Jugoslavije, jednako kao što ga nema za jugoslovenske tužbe protiv NATO.
“U jednu ruku, tužba nam je odbijena, a u drugu smo uspeli da dobijemo principijelnu odluku koja je, po mom mišljenju veoma važna jer može promeniti našu procesnu poziciju protiv BiH i Hrvatske”, naglasio je pravni zastupnik SCG.
Varadi je, takođe, naglasio da je Međunarodni sud pravde jasno saopštio da “današnjom odlukom nije ništa rečeno o tome da li su NATO napadi na SRJ bili ili nisu bili u skladu sa zakonom i međunarodnim pravom”, te da nije rečeno da Beograd nije bio u pravu.
“Mislim da nam današnja odluka daje dobru šansu da se sa sporova između država i čitavih zajednica okrenemo ka sporovima za utvrđivanje individualne odgovornosti za počinjene zločine”, zaključio je Varadi.

DRAŠKOVIĆ: TREBALO POVUĆI
“BLAGOVREMENO predlažući da povučemo tužbe protiv osam zemalja članica NATO pakta, želeo sam da izbegnemo odbacivanje tužbe od strane Međunarodnog suda pravde u Hagu i da steknemo nesumnjivi moralni i politički kredit”, ukazao je ministar spoljnih poslova Vuk Drašković u pisanoj izjavi za medije.
“Da smo tako postupili, sa vodećim zemljama sveta mogli smo postići sporazum o formiranju specijalnog fonda za obeštećenje pre svega, porodica žrtava bombardovanja, kao i za finansiranje raznih projekata obnove porušenog. Ulazak u ‘Partnerstvo za mir’ bio bi nam mnogo bliži, a više nego realne i šanse da i BiH i Hrvatska povuku svoje tužbe protiv Srbije i Crne Gore”, navodi se u saopštenju iz Ministarstva spoljnih poslova.
“Komentare da nam presuda pruža šansu da, po istom osnovu, Međunarodni sud pravde odbaci i tužbe BiH i Hrvatske protiv nas, moramo primiti sa rezervom, jer se isti sud već oglasio nadležnim za te sporove”, istakao je Drašković.

SIMIĆ: VAŽI I ZA DRUGE
Ako SR Jugoslavija u vreme podnošenja tužbi u proleće 1999. nije bila član UN Konvencije o genocidu, niti Statuta Međunarodnog suda pravde, što je Sud naveo kao razloge za nenadležnost, onda se ti razlozi moraju uvažiti i u sporovima koje susedne zemlje vode protiv nas. Današnja odluka Međunarodnog suda pravde potvrđuje da je bio ispravan stav da se tužbe protiv zemalja NATO ne povlače, jer bi takvim postupkom otklonili mogućnost da Sud zauzme i obrazloži pravne stavove koji nam mogu ići u prilog. Posle ovakve sudske odluke otpočinje doba u kome će se i ostale tužbe podnete povodom raspada bivše SFRJ rešavati na isti ili sličan način, bez obzira na to koliko građani smatraju da bombardovanje naše zemlje 1999. godine nije dobilo pravedni sudski epilog - izjavio je Aleksandar Simić, pravni savetnik predsednika Vlade Srbije.

TADIĆ I NIKOLIĆ:
SMIRITI POLITIČKE TENZIJE
BEOGRAD - Skoro sat vremena, predsednik Srbije Boris Tadić i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, razgovarali su o bezbednosnoj situaciji, o onome što se u Srbiji sprema u idućih nekoliko meseci, o ustavu i načinu da se najviši pravni akt u državi promeni.
Prenoseći utiske sa sastanka, Nikolić je sinoć novinarima rekao da je jedna od najvažnijih stvari oko kojih su se ova dvojica složili bila da bi trebalo smiriti političke tenzije u Srbiji. Bili su jedinstveni i u ovome: Ustav treba promeniti referendumom.
Nikolić je, objasnio i kako je, uopšte, došlo do, za mnoge neočekivanog, sastanka s Tadićem:
- Predsednik poslaničkog kluba DS Dušan Petrović pitao me je da li bi se sastao sa predsednikom Srbije i ja sam odgovorio - zašto da ne. Pitao me je li može u četiri sata, rekao sam - može. I otišao sam u Predsedništvo. Razgovarali smo zaista ozbiljno, baš zbog toga što nas čekaju izuzetno velika iskušenja. I on je, iz mojih nastupa u Skupštini Srbije shvatio da sam ozbiljno zabrinut za sudbinu zemlje i on je rekao da i sam isto to oseća. Odgovorio sam mu, pa onda je vaš put da razgovarate sa predsednikom Vlade. Ja sam tu da pomognem i jednom i drugom, ali ako ne sarađuju predsednici države i vlade, uzaludno je da vas mirim ja, koga ste svi izbegavali, iako predstavljam najveću političku stranku.
Na pitanje da li je bilo reči o vanrednim izborima, Nikolić je odgovorio ovako:
- Ne. Meni Tadić kaže da on nikada nije rekao da će da ruši Vladu.
R. D.

SUSRET ŠREDERA I MAROVIĆA U BERLINU
OD STVARNOG DO MOGUĆEG
BERLIN - Ocenjujući susret s nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom kao veoma uspešan i koristan, predsednik SCG Svetozar Marović izjavio je da je pozitivna ocena studije o izvodljivosti pridruživanja Evropskoj uniji moguća do proleća, “ali samo pod uslovom da učinimo ono što se od nas očekuje”.
Ako su Karadžić i Mladić nedostupni srpskim vlastima, nema razloga da to nama bude prepreka ka Evropi. Ali, samo pod uslovom da učinimo ono što je moguće, da u Hag odu oni koji jesu dostupni. Dok su oni u Beogradu, mi nećemo biti u Briselu, rekao je Marović. Tu se očekuje naša odlučnost.
Kancelar Šreder izrazio je razumevanje za napore da se odnosi u SCG reše demokratski i u skladu s ustavnom poveljom.
D.S.