MIROSLAV Đanković i Nada Kalaba, kojima se sa još 15 osoba na teret stavlja ubistvo oko 190 hrvatskih ratnih zarobljenika na Ovčari kod Vukovara, optužili su pred Specijalnim sudom Spasoja Petkovića Štuku, svedoka saradnika, da im je sve namestio i da je on sam ubio najmanje petoro ljudi.
Đanković je pred većem sudije Veska Krstajića tvrdio da je žrtva "patološkog ubice koji je rat doživljavao kao horor film, a sebe kao glavnog glumca" i da je on sada prinuđen da dokazuje svoju nevinost.
Opisujući šta se dešavalo u Vukovaru u jesen 1991. godine i kako su tekle akcije za njegovo oslobođenje, on je rekao da su 17. novembra zauzeta sva tri mosta u gradu, kad je stigao Veselin Šljivančanin i dao mu srpsku zastavu da je stavi na vrh hotela. Dva dana kasnije, Đanković je, kako je ispričao, oko 14 časova otišao na Ovčaru radi obezbeđenja zarobljenika.
- Izlazili su iz autobusa i odlagali svoje stvari - pričao je Đanković. - Kod vrata autobusa stajala su po dvojica vojnih policajaca. Zarobljenici su ulazili u hangar. Bio je napravljen špalir, ali zarobljenici nisu tučeni motkama i štanglama, već bi poneki dobili samo šamar, a Štuka je svakog udarao nogom u zadnjicu. Pre nego što sam ušao unutra, Mirko Vujanović mi je rekao da će neke od njih pustiti, neke razmeniti, a ostale poslati u zatvor. U hangaru sam prepoznao jednog mladića koji me je svojevremeno maltretirao i iz revolta sam iznad njegove glave ispalio jedan metak u vazduh. Vujanović mi je rekao da to nisam smeo da uradim. Izašao sam napolje.
Đanković je dalje ispričao da je čekao da neko krene nazad za grad pošto nije imao kola. Tada je, prema njegovoj tvrdnji, video kako Petković izvodi jednog zarobljenika i odlazi nekud sa njim. Tako je izveo petoricu.
- Kad se vraćao, dahtao je kao pašče, i govorio mi kako ih je ubio - tvrdio je optuženi. - Nisam čuo pucnje, ali mi se on sam hvalio. Jedan od ubijenih bio je i neki Francuz. Kasnije mi je Štuka rekao da je Nadi Kalabi poklonio 20 franaka sa posvetom. Odakle bi on mogao da ima tu novčanicu? Dok su se vodile borbe u Vukovaru, zarobili smo dvoje ljudi. Rekli su nam da su Jehovini svedoci, da sa ratom nemaju ništa i molili da ih ostavimo kod kuće. Pustili smo ih, ali se Štuka vratio, zaključao ih u toalet, a onda bacio dve bombe kroz prozor...
Đanković je juče tvrdio da ga je Štuka u martu prošle godine posetio i pretio da će ubiti svakoga ko ga bude spomenuo u vezi sa Ovčarom.
- Govorio mi je da će dati sve od sebe da ne završi u zatvoru - rekao je optuženi. - Kad su me uhapsili, u pritvoru me je posetio njegov advokat Branko Dušić i ponudio mi da i ja budem svedok saradnik. Odgovorio sam mu da to ne mogu jer ništa nisam video.

NOVČANICA SA POSVETOM
- TOG 19. novembra 1991. godine sam bila na Ovčari, ali kratko - ispričala je Nada Kalaba. Moj suprug Stanko Vujanović, drugooptuženi, već ranije je otišao tamo, jer ga je jedan komšija zamolio da ga odveze kako bi pronašao neke rođake. Videla sam zarobljenike u hangaru i među njima jednog mog kolegu. Tvrdio mi je da nije bio sa "zengama", a njega je nešto kasnije Spasoje Petković nekud odveo. Kad je uveče došao kod nas kući, pitala sam ga šta je s tim čovekom, a on mi je odgovorio: "Kevo, on je ustaša, išao je na ispitivanje i nemoj više ništa da me pitaš". Tada mi je poklonio novčanicu od 20 franaka sa posvetom. Za ono što se dogodilo na Ovčari saznala sam godinu dana kasnije iz novina.
Kalaba je svom iskazu dodala i da joj je prošle godine Petković rekao da je vojska uništila sve dokaze o Vukovaru, da su sačinili nove, kao i da je zločin na Ovčari prebačen na teret meštana dobrovoljaca.

STALNO LUTAO
U SVOJU odbranu, Miroslav Đanković je naveo da je u hangaru bilo oko 200 ljudi i da su neki od njih pušteni. Tvrdio je da je sam izveo jednog komšiju i pozvao sud da ga pozove kao svedoka. Pored toga tvrdio je da je Spasoje Petković, kao kurir Miroslava Radića, stalno nekud lutao, ubijao ljude, ali i trvdio da je Radić Hrvat i da će i njega ubiti.