POSLEDNJI učesnik Topličkog ustanka i predsednik Udruženja boraca rata od 1912. - 1920. godine, Aleksa Radovanović, sahranjen je uz najveće ratničke počasti i prisustvo velikog broja rodbine i prijatelja u zaseoku Marići, desetak kilometara od Medveđe.
Deda Aleksa je rođen 1900.godine. Bio je žandar u predratnoj Jugoslaviji, a u Drugom svetskom ratu, boreći se na strani partizana, zaslužio je čin majora. Državnu penziju nikada nije primao, a poslednjih osam godina mesečnu apanažu dobijao je od Fondacije "Karić".
Posle sto i kusur godina bitisanja, srce velikog ratnika, deda Alekse, prestalo je da kuca u večernjim satima 22.juna. Uz njega je, kao i niz godina unazad, bdela ćerka Stanika. A deda Aleksa iza sebe ima još pet kćeri, 12 unuka, 24 praunuka i 4 čukununuka.
Vest o njegovoj smrti pronela se ne samo Gornjom Jablanicom, već i čitavom zemljom. Da odaju počast starom ratniku došli su iz svih krajeva, a telegrame saučešća poslali od predsednika državne zajednice Svetozara Marovića do načelnika Prištinskog korpusa, predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića, Bogoljuba Karića...
- Svako ljudsko biće je priča za sebe, a čovek koji je živeo duže od veka ne može biti samo priča, već čitav roman - rekao je, opraštajući se od deda Alekse, Slobodan Drašković, predsednik medveđanske opštine. - Ostala je neostvarena želja starog ratnika da se susretne sa predsednikom Francuske Žakom Širakom, od koga je imao otvoreni poziv za posetu. Planiran je susret i sa predsednikom Marovićem, ali godine i bolest učinile su svoje.
Deda Aleksi je pozlilo na završnom mitingu predsedničkog kandidata Bogoljuba Karića. Pao je u postelju, ali ga to nije sprečilo da glasa 16.juna.
Milanka Karić i Jasmina Mitrović-Marić, direktorke Fondacije "Karić", juče nisu mogle da sakriju suze. Prisećale su se da su pre osam godina pokrenule akciju zbrinjavanja starih ratnika, njih tada oko pedeset. Danas je ostao Janko Šušović iz Kopilja, kraj Podgorice.
- Dom Alekse Radovanovića uvek smo posećivali u veselju i prosto sada ne možemo da shvatimo da nas neće dočekati njegova srdačnost i gospoljubivost. Na našu veliku žalost, otišao je i poslednji srpski solunac, ali to ne znači da nećemo i dalje negovati tradiciju - kazala je Milanka Karić.

ULICA
Božidar Dobrić, predsednik Udruženja ratnika iz borskog i negotinskog kraja, opraštajućI se od deda Alekse obećao mu je da će jedna ulica u Kladovu nositi njegovo ime.

SRAMOTA
Vlastimir Simonović, predsednik Udruženja rezervnih vojnih starešina I veliki prijatelj deda Alekse navodi da je jedna od najvećih nepravdi u našoj vojnoj istoriji što Radovanović nije od države dobio penziju.
- Žalosno je što je napravljena takva greška. Bio je isuviše ponosan da bi obijao nečije pragove. Smatrao je da neko valjda vodi računa o tome. Za utehu, ostaje mu samo pažnja i podrška Fondacije "Karić".

USPOMENA
Oko 800 članova Saveza udruženja ratnika oslobodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1920. i njihovih potomaka sa tugom se oprostilo od svog najpoštovanijeg člana i predsednika Alekse Radovanovića. Omiljeni deda Aleksa, čovek koji je sa 104 godine života spojio tri veka i dva milenijuma, ostao je u nezaboravnoj uspomeni Nišlijama, poštovaocima i nastavljačima tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
- Svaki susret sa deda Aleksom, a bilo ih je mnogo, za sve nas je bio poseban događaj i doživljaj. Primao nas je kao svoje najdraže i najmilije, kao svoju decu, uvek vedra duha i dobrog raspoloženja - rekao je član rukovodstva Podružnice Saveza starih ratnika u Nišu LJubomir Stanojević.
M.I.