BEOGRAD - Baron Petar Rajačić (58), potomak Josifa Rajačića, srpskog patrijarha od 1848-1861. godine, nije zadovoljan što se o njegovom slavnom pretku ipak malo zna u široj javnosti Srbije i što njegovo delo pada u zaborav. Zadovoljan je što su šibenski vladika Fotije, sremsko-karlovački Vasilije i zagrebačko-ljubljanski Jovan prihvatili njegovu inicijativu da rodna kuća patrijarha u Lučanima, kod Brinja u Lici, postane muzej i da se izgradi crkvica, koja je tu bila pre četiri veka.

Baron Rajačić je četvrto koleno u generaciji od srpskog crkvenog velikana, a rođen je u istoj kući u kojoj i patrijarh. Pije kafu iz izvanredno lepe, porculanske šoljice za masivnim stolom starim dva veka.

Za istim stolom u prohujalom vremenu sedeli su mnogi uglednici, pa i sam austrijski car i hrvatski ban Josip Jelačić. Na porculanskoj tacni ispisana godina 1848. Vreme burnih događanja u Evropi.


KUĆA ŽIVI OD 1649.
- PRECI Rajačića došli su iz Raške oblasti 1642. godine i naselili se na puste predele između Kapele i Velebita - govori baron Rajačić. - Rajak, rodonačelnik porodice, sagradio je kuću 1649. godine u Lučanima i ta kuća, gotovo metar debelih kamenih zidova, vezanih živim krečom, opstala je do današnjeg dana.
U toj kući živeli su svi preci, pa i prvi sveštenik u porodici pop Manojlo, stric Rajakov. A od samog Rajaka unuk Janko postade pop, a rukopoložio ga je patrijarh Arsenije Treći u manastiru Krušedol na Fruškoj Gori. I Jankov sin Milanko postade sveštenik, pa je zatim Milankov sin Luka bio prota i otac Ilije Rajačića koji se, stupajući u monaški red, nazvao Josif. Josif je 1948. godine izabran za srpskog patrijarha.
Josif je pred smrt, 1861. godine, dobio od bečke krune titulu barona sa naslednim redom za svoje sinovce.
- Kada se sada kalkuliše sa statusom Vojvodine, treba reći da je patrijarhov sinovac Aleksandar Rajačić bio auditor (sekretar Vojvodine), a sinovac Luka pravobranilac Vojvodine - govori Petar sada u Beogradu.


UČENI POTOMCI
PETAR, diplomirani ekonomista, je jedan od četiri sina Đure i Julke Rajačić. Bio je istaknuti privrednik i političar u Hrvatskoj pre ratnih zbivanja.
- Nikako se nisam odrekao Brinja, ni svojih korena, mada su mi tamo teroristi 1992. godine ubili brata Vladimira - napominje baron Rajačić. - Uoči rata pozivao sam hrvatsko rukovodstvo na mudre reči, ne samo mog pretka, već i bana Jelačića, čiji su spomenik postavljali u Zagrebu 1990. godine.
Rajačić je sada angažovan na osnivanju fonda u Sremskim Karlovcima za školovanje nadarene srpske dece. Aktivan je član Akademije inovacijskih nauka u Beogradu. Oženjen je Ankicom, ćerka Snežana je završila ekonomski fakultet i ove godine je dobila nagradu Privredne komore Beograda za privredni doprinos i inovacije. Druga ćerka Branka usavršava engleski jezik.
- Sprema se za rad u nekoj inostranoj firmi, misli da će joj titula baronice pomoći u tome - smeška se Petar. - Šalu na stranu, imam osećaj kako Srbija ne koristi dovoljno moj status i znanje.
Rajačić objašnjava kako su baroni povezani u Evropi i imaju svojevrstan lobi.


BARONSKI DVOR
PATRIJARH i njegovi sinovci izgradili su baronski dvor u Sremskim Karlovcima. Ovo veliko zdanje je posle Drugog svetskog rata opljačkano i nacionalizovano. U njemu je sada Muzej grada Karlovca i Kolo Branka Radičevića.
- Ukoliko dođe do denacionalizacije, uveren sam da će svi Rajačići, i po ženskoj liniji Radica Ostojić i porodice Stevović i Janković, želeti da dvor ustupe za otvaranje Muzeja patrijarha Rajačića i Fond za školovanje nadarene srpske dece - govori Petar. - Sa ovom idejom složio se i Sinod Srpske pravoslavne crkve.
Patrijarh Josif Rajačić je bio prosvetitelj, a ubeđivao je sve bogatije ljude da decu školuju na svetskim univerzitetima. U njegovo vreme je Srbija, procentualno, imala najviše studenata od svih zemalja u Evropi.
Rajačića, potomaka šestog srpskog patrijarha, ima svuda, od Like, Vršca, Karlovaca, Beograda, Sombora i po čitavoj Evropi. Ova loza uvek je davala dobre izdanke, zapažene po dostojanstvu znanju i mudrosti.
Petar Rajačić veruje da će se ubrzo obnoviti kuća u Lučanima, da će postati muzej, kao nadahnuće budućim generacija svih naroda na tom prostoru.

PUT ZNANJA

JOSIF Rajačić je rođen 20. jula 1785. godine, a umro je 1. decembra 1861. godine. Prva znanja sticao je u Brinju, gde je pohađao nemačku graničnu školu. Nastavio je učenje u Zagrebu, Sremskim Karlovcima, Segedinu i Beču. Završio je studije filozofije, a u prestonici Habzburške monarhije lepu književnost i pravne nauke.
U Plaškom, u Lici, je završio bogosloviju. Postao je arhimandrit manastira Gomirje, a 1829. godine posvećen je za šibenskog episkopa. U Dalmaciji su ga podjednako uvažavali i katolici i pravoslavci.
Rajačić je 1834. godine premešten u tada najbogatiju eparhiju, u Vršac. Tu je odmah inicirao podizanje gimnazije i uložio 3.600 forinti. U Sremskim Karlovcima je osnovao štampariju.

ILIRSKI POKRET
U VREME kada je Rajačić seo na stolicu Autonomne karlovačke mitropolije odnosi između Mađara i Južnih Slovena su se pogoršali. Snažio se Ilirski pokret LJudevita Gaja. Hrvatski sabor je bio oštro protiv uvođenja mađarskog jezika u Hrvatskoj i Slavoniji, a Rajačić se odmah priključio tom pokretu zato što je i pravoslavni živalj u Hrvatskoj bio ugrožen.

MAJSKA SKUPŠTINA
OD kralja i cara Ferdinanda Petog Josif Rajačić je odlikovan titulom **tajnog savetnika**, a dobio je i orden Gvozdene krune prvog reda. No, isposlavao je i odobrenje za saziv narodno-crkvenog sabora u Karlovcima 13. maja 1848. godine.
Majska skupština izglasala je teritoriju Vojvodine i izabrala Rajačića za patrijarha. LJudi su na skupštini klicali: Živela Vojvodina! Praktično su Srbi na ovom prostoru prvi put postali - narod. Da nije bilo ove skupštine, Vojvodina se ne bi mogla priključiti Srbiji 1918. godine ,kada je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

BAN JELAČIĆ
HRVATSKI Sabor se nije mogao održati, jer novimenovani ban, baron Josif Jelačić, predsednik Sabora, nije bio položio zakletvu. Nadbiskup Haulik iznenada je nestao.
Tada je narod zahtevao od patrijarha Rajačića da izvrši instalaciju bana Jelačića. Patrijarh je Jelačića ustoličio i blagoslovio svojim krstom.
Narod je na rukama nosio i Rajačića i Jelačića puna dva kilometra do crkve svetog Marka u Zagrebu. Hrvatski sabor je tada doneo deklaraciju da **Hrvati i Srbi, istorodna braća, imaju u Hrvatskoj ista prava imati**.


SABLJA
U FRANKOPANSKOM samostanu u Širokom Brijegu se nalazi dragocena sablja koju je patrijarh Josif poklonio banu Jelačiću. U to vreme je srpski patrijarh bio bogatiji nego ban, pa mu je dao i dvesta hiljada forinti za naoružanje u borbi protiv Mađara.


KAPICA
RAJAČIĆ je kao obrazovan čovek bio rado viđen gost po evropskim dvorovima. Kada je shvatio da ga u carskom okruženju ne shvataju kako treba, zbog drugačije odore, stavio je na svoju glavu kardinalsku crvenu kapicu, da bi bio prepoznatljiv.