VARVARIN - Tri drugarice, Marijana Stojanović (16), Marina Jovanović (16) i Sanja Milenković (15) bile su na varvarinskom mostu, tog, 30. maja 1999. godine.
- Kako li izgledaju ti ljudi, bez srca i duše - pitala se Marijanau šoku, neposredno posle napada. - Šta smo im to mi skrivili?
Na žalost, tada ni Marina ni Marijana još nisu znale da Sanja nije stigla živa do bolnice.
A Sanja Milenković je tog jutra, izlazeći iz kuće majci rekla da ne brine, i da niko neće bombardovati njihov mali Varvarin. To su, na žalost, bile poslednje reči koje je Vesna Milenković čula od svoje kćeri.
Odličan učenik od prvog razreda, Sanja je imala bezbroj priznanja na takmičenjima iz matematike, hemije, fizike...Bila je đak specijalne matematičke gimnazije u Beogradu. Kada je počelo bombardovanje, došla je kući, na sigurno...
Te nedelje, vraćala se sa drugaricama sa pijace. Kada su prešle polovinu mosta odjeknule su detonacije, a devojčice su se našle, uz ostatke mosta, u vodi. Marijana i Marina su bile povređene, jednoj je bila slomljena noga, a drugoj ruka, pa je Sanja, koja je prošla bez ijedne rane, pokušavala da im pomogne. Ali, tada je usledio drugi nalet NATO aviona.
Sanju je u leđa pogodio geler, i ostala je napola da leži u vodi. Marina Jovanović se uplašila da bi Sanja mogla da se udavi, pa je, i sama teško povređena, uspela da se spusti do drugarice i da joj pridrži glavu kako se ne bi udavila.
NJeni roditelji, majka Vesna i otac Zoran, došli su do mosta odmah posle prve eksplozije i gledali su tragediju svog deteta. Bilo je potrebno sat i po da sve tri devojke budu izvučene iz reke, na onoj strani nasuprot gradu. Trasnport u ambulantu u Varvarinu, udaljenu samo dva kilometra, bio je nemoguć zbog srušenog mosta, tako da su morale da budu prebačene u kruševačku bolnicu, udaljenu 70 kilometara.
Kad je Sanja konačno donešena u kola Hitne pomoći, bila je još u životu i pri svesti. Oči su joj bile otvorene i pomerala ih je. Vozač je pojurio ka Kruševcu, ali nakon nekoliko minuta Sanjine oči su se zatvorile poslednji put.
- Znala sam da je umrla - rekla je Vesna Milenković, opisujući tragediju svoje mezimice.- Ali, i dalje sam se nadala. Svako u svoje dete uloži život. Ono ti daje snagu da ideš napred, da se boriš. Nešto gradiš toliko godina, i u jednom trenutku sve nestane i kad se okreneš ne vidiš ništa iza sebe... Sve sam izgubila - ćerku, najbolju drugaricu, ljubav...Sve je nestalo tog dana. Nema više ničega. Za mene će rat večito trajati.
Zahvaljujući Sanjinoj majci probijena je medijska blokada u Nemačkoj. Prvi program njihove televizije dao joj je značajan prostor, pa je i tamošnja javnost mogla da shvati suđenje u kojem su Srbi - žrtve. Potom je na televiziji Bi-Bi-Si objasnila šta bi joj značila pozitivna odluka suda.
- Pre svega, tražimo pravdu. Ne u smislu naplate štete, jer život ne može da se plati nikakvim parama. Pre svega, meni, a i ostalima, značilo bi prekretnicu nakon koje se žrtve više neće nazivati kolateralnom štetom kao što se sada čini, već da će ubuduće za takve zločine, koji će se i dalje sigurno dešavati, neko morati da odgovara.

NATO ŽRTVOVAO NEVINE
NAKON Varvarina, komandant vazdušnih snaga NATO general Majkl Sort iz SAD, uputio je svoje pilote da ne napadaju mostove danju, vikendima, pijačnim danima ili praznicima. Sanja je umrla samo 10 dana pre nego što su bombe prestale da padaju.
- Ovaj rat, da se podsetimo, bio je predstavljen kao prvi u istoriji koji se vodi za ljudska prava. NJegov cilj bio je da zaštiti kosovske Albance od Miloševićeve ratne mašinerije. Ali, spašavajući njih, NATO je žrtvovao nevine kao što je Sanja - napisao je 11. marta 2000. godine Markus Gi, spoljnopolitički novinar u kanadskom listu **Glob and Meil**.

NE PRIHVATAJU ODGOVORNOST
**NEMCI ne negiraju zločin, ali ne prihvataju odgovornost nemačke Vlade za masakr na mostu u Varvarinu**, čulo se posle odbijanja tužbe u Bonu.
Suđenju je prisustvovao i Sanjin otac Zoran Milenković, kao i predstavnici naše ambasade. Sudnica je bila prepuna novinara, tako da su mnogi morali da stoje.
Obrazloženje presude očekuje se tek u martu sledeće godine, a oštećeni će potom uložiti žalbu višem sudu u Kelnu. Naredno ročište moglo bi da se očekuje tek za oko godinu i po dana.
Inače, tužba oštećenih je na inicijativu advokata iz Nemačke podneta još prošle godine, a sve troškove snosi organizacija pacifista ove zemlje **projekat za tužbu protiv NATO**. Oni ističu da je most u Varvarinu bombardovan u po bela dana, na bogomolju, kada je tamošnje vašarište vrvelo od ljudi.
- Pilot je mogao da vidi iz aviona čak i devojčice na mostu - tvrde dobro upućeni.

IGNORISANJE CIVILA
List **Ofiser** prošlog septembra citirao je jednog britanskog pilota koji je učestvovao u bombardovanju Srbije.
- Posle nekog vremena morate da ignorišete kolateralnu štetu (civilne žrtve), i počnete da razbijate te ciljeve - rekao je on.- Ali, političari još nisu spremni za to.
- Ubrzo nakon toga su bili spremni - deo je komentara Roberta Fiska objavljenog februara 2000. godine u **Indipendentu**.