SREMSKI KARLOVCI - Poznati belezi kulturne i istorijske baštine Sremskih Karlovaca su pred potpunim propadanjem. Izjeda ih i nagriza memla, uništavaju nemar i nebriga, a ruši i skrnavi višegodišnja besparica.
Žarko Dimić, ovdašnji istoričar, ne može da sakrije očaj:
- Trebalo bi da se dičimo objektima po kojima se prepoznaje srpska istorija i kultura, a mi se, zapravo, stidimo svega što propada. Više nam niko ne pomaže, ni republičke niti pokrajinske institucije kulture.
Umesto da dobiju moderno pozorište sa bioskopom, Karlovčani u centru varoši imaju ruglo. Radovi na ovom, prilično pompezno najavljivanom objektu, započeti 1997. godine, zamrli su dve godine kasnije. Pozornica je pretvorena u bazene sa žabokrečinom, bilo je i zmija, a mesto predviđeno za publiku i lože redovno pogane psi lutalice.
- To nije najgore - priča sagovornik “Novosti”. - Republička inspekcija je najavila da će nezavršeni objekat porušiti, jer nema neophodne dozvole za gradnju. Znači da će se od sadašnjeg rugla stvoriti još veće ruglo. Rušenje bi, prema nekim računicama, koštalo oko pola miliona evra! Neverovatno. Niko da se priseti da je savremeno pozorište u Srba započeto i osnovano baš u Karlovcima, da je u ovom gradu večite Brankove mladosti i penušavog vina izvedena prva predstava Emanuela Kozačinskog (tekst i režija) “Smrt Uroša Pjatova”, da je filmska produkcija bila zavidna, da su ovde snimane mnoge TV serije i filmovi te da je iz ovdašnje, najstarije srpske gimnazije iznikla armija dramaturga, naučnika, stručnjaka i filmskih stvaralaca.
Nekada na velika zvona otvoren, Institut srpskog naroda “Stefaneum” takođe je “mrtav”. Zašto i kako, teško je odgonetnuti. Vraćen je, navodno, vlasniku - Srpskoj pravoslavnoj crkvi. I trebalo bi da se u tu zgradu preseli - Bogoslovija. Kada, ne zna se?! Jedino je izvesno da u njemu čame mnogobrojni legati, koje niko ne vidi, jer su vrata godinama zaključana.
- Najtužnije je što je u jadnom stanju i spomenik slavnom pesniku Branku Radičeviću na Stražilovu - razočarano će ovaj istoričar. - Ispucao, oronuo, potkopan podzemnim vodama. Nije nemoguće da se sruši pred posetiocima koji, ma otkuda dolazili ne zaobilaze pesnikov grob.
Ni za popravku tog znamenja, te svetinje naše duhovnosti, očigledno nema novca. Ili je reč o nemaru ili nebrizi. I to u vreme kada se obeležava 150 godina od smrti čuvenog pesnika “Đačkog rastanka” i 120 godina od prenosa njegovih kostiju iz Beča na Stražilovo.
Nema para ni za obnovu Gradskog muzeja koji prokišnjava, ni za takođe ruiniranu zgradu Magistrata.
Postoji, ali izgleda samo na papiru, Zakon o obnovi i revitalizaciju Sremskih Karlovaca. Ova varošica jedina ima takav zakon, a donet je baš zato što su Karlovci jedinstveni. Ali, u poslednje tri godine ni dinar da pristigne za ovdašnju kulturu iz republičke kase. Ni pokrajina se u pomoći nije pretrgla.
- Kulturni centar je pred ukidanjem - kaže Dimić. -Zaposleni već mesecima ne primaju plate. Dovijamo se, tražeći pomoć od dobrih ljudi, koji poštuju kulturu.
Potpuno je zapuštena i uništena čuvena Dvorska bašta. Zasađena je u vreme vlade patrijarha Josifa Rajačića, po ugledu na Aboretum, carsku palatu, koji je podigao princ Eugen Savojski. Od nekadašnjih objekata ostali su samo skeleti. I zapisi da je ovo bilo kultno mesto. Tragovi o tome jedva da su vidljivi. Bledi. Nekada raskošno stecište kulturnih zbivanja. Bilo je prestižno doći u Dvorsku baštu.
U jadnom stanju je i zgrada Sokolskog doma koju su ličnim prilozima podigli sokoli uz pomoć patrijarha Georgija Brankovića. Da se zastidimo pred tom činjenicom kada se zna da je u ovoj fruškogorskoj varoši osnovano prvo Srpsko sokolstvo (1904). A, nema nijedan sportski rekvizit. Lagano propada i fasada osnovne škole u komšiluku doma. I Kapela mira jedva odoleva vremenu. I njoj je obnova neophodna.
- Bastion srpske kulture nije to zaslužio - ogorčen je Žarko Dimić. - Kažu, naša Sentandreja. Toliko istorijskih građevina i kulturnih znamenja na jednom mestu, ima valjda, samo u Karlovcima.
Ono što je nekada obnovljeno još traje, iako je zub vremena i to načeo. Mnoge kuće, koje su pod zaštitom države, već su sklone padu.
Neko mora da presudi: ili će se ovom mestu pomoći ili će se ostaviti da sve njegove istorijske i kulturne vrednosti propadnu od memle koja ih neumitno pije. NJoj se jedino opire karlovačko vino, koje je bilo i ostalo dobro i pitko.

ZABORAVLJENI PESNIK
DO Drugog svetskog rata, grob Branka Radičevića na Stražilovu bio je ograđen i imao je - čuvara. Ta “dužnost” dopadala je nekom od pesnikove sabraće po peru.
U međuvremenu, gvozdena ograda je razgrađena, a čuvara odavno nema. Poslednji je pazio humku pesnik Jovan Simeonović Čonkić, autor pesme “Uspomene prenosa zemnih ostataka Branka iz Beča na Stražilovo”, ispevane 1883. godine.

CRNJANSKI I KARAĐORĐE
KARLOVAČKI vajar Đorđe Lazić Đapša uradio je poprsje Miloša Crnjanskog, ali za bistu i za njeno postavljenje niko nije zainteresovan. Karlovčani žele i spomenik Karađorđu, koji je ovde dva puta boravio, a povodom dva veka proslave srpske duhovnosti 2004.

GDE SU PARE
ĐORĐE Gačić, predsednik skupštine opštine Sremski Karlovci, ne vidi način kako da se mesto oživi.
- Istorija, kultura, duhovnost sve se to u tri minula veka slilo u Karlovce, obeležilo ih, a sada je naša varošica zbir komunalnih problema - jada se Gačić i dodaje da nije pristiglo ni dinara od 15 miliona koje je proletos obećao lično Branislav Lečić, predsednik Odbora za revitalizaciju Sremskih Karlovaca.